Petar Benčina za Danas: Glumci koji dobijaju posao jer ćute, postaju najpouzdaniji oslonac režima i urušavanja profesije

Revanšizam i podele na „podobne i nepodobne“ posebno je katastrofalan za filmske umetnike – Filmski centar Srbije je nedavno saopštio da posle gotovo godinu i po dana „pauze“, ni u 2026. neće raspisivati konkurse za sufinansiranje filmova.

Ovim kršenjem regulative, jer član 18 Zakona o kinematografiji nalaže da „FCS dva puta godišnje raspisuje i sprovodi javni konkurs radi finansiranja ili sufinansiranja projekata proizvodnje domaćih filmova“, filmskim umetnicima se, zapravo, zabranjuje pravo na rad.

Ista je situacija i kada je reč o produkcijama novih televizijskih serija, angažuju se samo reditelji, glumci, scenaristi koji su „podobni“ i ćute, a ovo pravilo na RTS – u važi i kad je u pitanju emitovanje serija koje su već snimljene.

U kakvoj su sada poziciji filmski stvaraoci, za Danas govori Petar Benčina, predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije.

– U neka „bolja vremena“ moglo je da se govori o crnim listama – koga prectavaju, a koga forsiraju. Zatim su glumce izbacivali iz narednih sezona serija u kojima su već igrali, a sada se stiglo i do situacije da su čitavi pripremljeni projekti u kojima učestvuje više od sto ljudi, „gašeni“ dan pred početak snimanja, i stavljani na „odloženo do daljeg“ – objašnjava Benčina.

Kako navodi jedan od naših najznačajnijih i najpopularnijih glumaca, ima veliki broj potpuno završenih projekata, serija zabranjenih za emitovanje. Sve te zabrane ili „odlaganja“ saopštavana su tehnički, administrativno, nekim „uvijenim“, uglavnom licemernim razlozima.

Jedna stvar im je zajednička: na njima su kao autori okupljeni ljudi koji su „nepodobni“, a kad se tome doda i činjenica da FCS krši zakon, situacija je za filmske umetnike više nego katastrofalna.

– U zemlji u kojoj vlast ukida finansiranje kinematografije, oni glumci koji dobijaju posao jer ćute – zapravo se najviše bave politikom od svih nas. Jer ćutanje nije odsustvo stava, nego njegova tiha, tamna i najčvršća potvrda.

Te kolege postaju najpouzdaniji oslonac ovog režima i urušavanja profesije. Veoma mi je zanimljivo kako to, ne nama, već sami sebi objašnjavaju kao svesnu odluku – zaključuje Petar Benčina.