Pomoć velikim i komercijalnim, a ne malim i esencijalnim 1

Do sada su poznati rezultati u sedam od 13 oblasti, a izdvajanja su znatno smanjena u odnosu na prethodne godine.

U svojim kratkim obrazloženjima, komisije su se, kako to obično biva, pravdale nedostatkom sredstava, zbog čega novaca nije bilo za sve prijavljene projekte.

Posebno otežavajuća okolnost bila je i ta što je budžet Ministarstva kulture i informisanja smanjen za oko 2,7 milijarde dinara prilikom nedavnog rebalansa zbog posledica pandemije korona virusa.

Tako je i budžet izdvojen za projekte u oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva drastično smanjen sa prošlogodišnjih 75,5 miliona dinara na 49,2 miliona, kojima su podržana 53 projekta (2019. godine 91).

Od ukupno 139 prijavljenih, nije podržano 96 projekata – odlukom komisije koju su činili Miroljub Stojanović (predsednik), Milan Konjević i Miloš Škundrić.

Najveći iznosi – po osam miliona dinara, odobreni su za 14. Kustendorf na Mokroj gori i 48. Fest u Beogradu.

Za 26. Festival autorskog filma izdvojeno je pet miliona, za 27. Festival evropskog filma Palić četiri miliona, za 16. Slobodnu zonu i turneju tog festivala po gradovima Srbije odobreno je tri miliona, za 33. Filmske susrete u Nišu 2,6 miliona, za 44. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji i za 13. Leskovački internacionalni festival filmske režije po 1,2 milion, za 13. Beldoks jedan milion, za 16. Festival evropskog dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih“ 900.000 dinara…

Među izabranim projektima, između ostalih, nije bilo Alternative Film/Video, najstarijeg i najvažnijeg festivala eksperimentalnog filma u regionu, koji je pokrenut 1982. u Akademskom filmskom centru Doma kulture „Studentski grad“ kao jugoslovenski festival, sa idejom da „zabeleži i teorijski definiše kretanja i da ukaže na istinske vrednosti i nove stvaralačke mogućnosti u oblasti alternativnog filma (eksperimentalni, istraživački, avangardni, lični film)“.

Zbog toga ova manifestacija, kako su saopštili organizatori, neće biti održana ove godine.

Biće to, kako kažu, „prvi put, ne računajući godine građanskog rata, da Alternative film-video neće pokrenuti projektor“.

„Festivalu poput AFV nije potrebno prepoznavanje jer je njegovo mesto u istoriji i kulturi ove zemlje odavno utvrđeno, već mu je potrebno upravo da bude u grupi „najprioritetnijih projekata“ sa sistemskom finansijskom podrškom. Kao najvažniji predstavnik jednog neizostavnog dela svake relevantne kinematografije – eksperimentalnog i avangardnog – on to nesumnjivo zaslužuje“, navode organizatori.

Oni dodaju da su svesni da se prioriteti i kulturna politika konstruišu u skladu sa dominantnim kulturnim modelima, ali napominju da nijedno progresivno društvo ne sme da dozvoli ukidanje prostora za inovaciju, pokušaj, eksperiment i slobodu.

Naročito u doba krize, poput ove izazvane pandemijom kovida 19.

„Smatramo da je neophodno drugačije rasporediti budžet za kulturu kako bi festivali i projekti poput AFV, koji nisu komercijalni i tradicionalno su posvećeni edukaciji i alternativnoj filmskoj praksi, imali zagarantovanu finansijsku podršku od strane republičkih i lokalnih institucija i mogli dugoročno da planiraju svoj razvoj kako bi doprineli većoj autonomiji umetnika i obogatili kulturu naše zemlje. Naprosto je nepravedno i nelogično da komercijalni projekti i festivali koji naplaćuju ulaznice i lako nalaze sponzore na osnovu pristupačnog i popularnog sadržaja dobiju toliku budžetsku podršku i zauzmu mesto „najprioritetnijih događaja“ nauštrb onog dela kulture koji se bori da dođe do publike, ali koji je za svaku ozbiljnu kulturu esencijalan“, navode iz AFV-a, manifestacije koja, kako kažu, Beograd i Srbiju stavlja na mapu svetskih događaja, budući da su na festivalu samo u prethodnih pet godina gostovala najvažnija imena evropskog i svetskog eksperimentalnog filma.

Oni apeluju na komisije, rukovodioce i službenike Ministarstva kulture, Grada Beograda, Ministarstva prosvete, Filmskog centra Srbije i drugih, da ne dozvole urušavanje ovog festivala i eksperimentalnog filma u Srbiji i donesu odluke koje omogućavaju njihov dugoročan razvoj.

Što se drugih konkursa tiče, u oblasti kapitalnih dela na srpskom jeziku podržano je svega 13 projekata, i to najčešće minimalnim iznosom od 300.000 dinara, odnosno ukupnim fondom od 5,6 miliona dinara.

Na konkurs su prijavljena 124 projekta, što znači da 111 nije podržano.

Komisija za kapitalna dela činili su Goran Maksimović, Oliver Tomić i Miroslav Toholj. Ista komisija po 150.000 dinara dodelila je 34 projekta na konkursu za periodične publikacije u umetnosti i kulturi.

Od ukupno prijavljenih 90, nije podržano 56 projekata. I na konkursu za književne manifestacije i nagrade svih 38 izabranih projekata dobili su po minimalnih 150.000 dinara, što je ukupno 5,7 miliona dinara.

Od 134 prijavljena projekta, novca nije bilo za 96.

Ovu komisiju činili su: Bratislav Milanović – predsednik, Vojislav Karanović i Aleksandar Milanović. Na konkursu za prevođenje reprezentativnih dela srpske književnosti podržana su 43 projekta ukupnim iznosom od 6,39 miliona dinara.

Od ukupno prijavljenih 95 projekata, nisu podržana 52, a komisiju su činili: Miloš Konstantinović (predsednik), Tamara Mitrović i Saša Radojčić.

Ministarstvo je ranije saopštilo da su sredstva za konkurse u oblasti savremenog stvaralaštva, u skladu sa rebalansom budžeta i objektivnom nemogućnošću realizacije određenih projekata, umanjena za oko 25 odsto.

Sredstva su umanjena i za druge oblasti, a nagoveštena je mogućnost povećanja iznosa za otkup publikacija za biblioteke za 2020. godinu.

Još nije izvesno da li će biti i konkursa za otkup dela u oblasti savremene vizuelne umetnosti.

Za razliku od Ministarstva, Gradska uprava Beograda je obustavila jedini godišnji gradski konkurs za kulturu, koji je bio otvoren do 6. marta, uz obrazloženje da je zbog mera povodom epidemije koronavirusa potrebno da se sva pažnja usmeri na zaštitu stanovništva od te zarazne bolesti, pa „nema uslova za realizaciju javnog konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi u 2020. godini“.

Beogradske vlasti su potom početkom maja opredelile po 90.000 dinara za 309 umetnika koji su radili honorarno u 17 gradskih ustanova kulture.

Odlukom Vlade Srbije, dodeljena je i bespovratna pomoć u iznosu od po 90.000 dinara samostalnim umetnicima, koji su na spisku reprezentativnih umetničkih udruženja, ali ta sredstva još nisu uplaćena.

Tom merom, inače, nisu obuhvaćeni svi aktivni umetnici, s obzirom da se odnosi samo na one koji imaju status samostalnih, a njih je oko 2.350.

close
Pomoć velikim i komercijalnim, a ne malim i esencijalnim 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.