Preminuo Nikola Bertolino

Bio je to razgovor povodom njegovog kapitalnog dela, memoarske proze naslovljene „Knjiga o zavičajima“ i reči je bilo o njegovoj zemlji koju je, kao i mnogi od nas, izgubio – Jugoslaviji, svim njenim/našim nacionalizmima, poeziji kao njegovom jedinom istinskom zavičaju, ali i velikim polemikama i manipulacijama na književnoj i kulturnoj sceni koje su po pravilu, baš kao i danas, pratila velika politička previranja.

Stigao je da nam kaže i kako vidi studentski pokret: „Video sam tu mladost kao svetlost na kraju tunela, ali varao sam se, jer tunel je veoma dugačak, a prokopao ga je onaj koga zovu – s pravom – najgorim vladaocem u istoriji Srbije. Sad se on sprema da napiše budući svetski bestseler pod naslovom ‘Kako sam prokopao tunel za spas levo ili desno’. A mi treba da izađemo iz tunela, pa će nas preplaviti svetlost naše mladosti – nebeski plava, čista i pobednička. Da, ime te mladosti je Nada, a uskoro ćemo je zvati Sloboda.“

Sreli smo se po prvi i, ispostaviće se, poslednji put u životu baš na dan Danasa, 9. juna.

Iako već dugo nepokretan i u postelji, imao je još štošta da ispriča, recimo o Crnjanskom kojim u intervjuu nismo stigli da se bavimo, ali je umeo i da sluša i da zapamti svaki detalj razgovora.

Bertolinova biografija svojim ključnim delom vezana je uz Jugoslaviju – od njenog nastanka pa do raspada.

Dalmatinac italijanskog porekla, koji je prve godine života proveo u Argentini, pa potom bio đak u NDH, da bi se, pred kraj rata, obreo u Srbiji gde nastavlja školovanje i upisuje fakultet u Beogradu u kome od tada do kraja živi – to je životopis koji plastično dočarava dve Jugoslavije, njihove uspone i padove, prednosti i mane.

Iako je bio i pomoćnik upravnika Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, te urednik nekadašnjih izdavačkih giganata poput Nolita i BIGZ-a i stručni saradnik na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za francuski jezik i književnost koju je i sam završio, Bertolinovo ime prepoznaje se pre svega kao potpis na izvrsnim prevodima francuskih (Rasin, Igo, Bodler, Rembo, Apoliner) i ruskih (Ljermontov, Puškin, Jesenjin, Pasternak) pesnika i pisaca kojima je zauvek zadužio ovdašnju kulturu.