Kad se skloni paravan, iza ULUS-a ostaje samo govno (FOTO) 1Fotografije: Miroslav Dragojević

To je bio, uslovno rečeno, kulminativni momenat protestne akcije „Skidanje, sranje & debata” koju su, kao lične činove, juče izveli Arion Aslani i Nina Radoičić, umetnica i takođe članica ULUS -a. Povod za ovu njihovu akciju je opšte rasulo koje vlada u Udruženju likovnih umetnika Srbije. Akcija se odvijala redosledom upravo kao u naslovu a pratila ju je nekolicina predstavnika medija.

Prvo je Nina Radoičić ušla u Paviljon, skinula svoju sliku sa postavke tradicionalne prolećne izložbe ULUS-a, iznela je napolje i naslonila na drvo, a potom je Arion Aslani za drvo prikucao znak usmeren u pravcu „Cvijete” s pitanjem „ULUS – Quo vadis?”. Poboo je potom kočeve u zemlju oko fontane, namestio paravan, štafelaj, pribor za higijenu, obavio nuždu uz gromoglasnu objavu na francuskom – Saje! Saje! Sajeeeee!

„Sram vas bilo, šta radite?”, dobacila je umetnica i članica ULUS-a Nini Radoičić, dok je druga umetnica nemo i konsternirano posmatrala čitav prizor. Ni čelni ljudi ULUS-a nisu bili prijatniji prema Nini Radoičić, a ni prema medijima. Kada je Nina Radoičić, pre uklanjanja svoje slike, zatražila katalog izložbe odbijena je, a Slobodan Stojanović, predsednik statutarne komisije ULUS je upozorio umetnicu da svojim gestom krši Statut Udruženja. Tu se našao i njegov čelni čovek Miroslav Lazović, predsednik ULUS-a, koji je odbio bilo kakvu komunikaciju sa medijima jer mu je, kako je kazao, to „ispod časti”.

Pošto su završili s akcijom umetnici su pozvali kolege na večerašnju debatu „ULUS – Quo vadis?” od 19 sati Kulturnom centru Baraka i objasnili predstavnicima medija šta je poenta onoga što su upravo uradili:

– Ja iznosim sliku s ove izložbe – kazala je Nina, potvrdivši da je svesna da je taj gest suprotan odredbama statuta, ali da to nije problem. Problem je u tome što ULUS kao reprezentativno Udruženje ne uživa više taj ugled među učesnicima na umetničkoj sceni na koje se ja ugledam – istakla je Nina.

Arion Aslani je skrenuo pažnju da je svoju akciju izveo iz više razloga, a povod je bio predlog da bivša prva dama Dragica Nikolić postane počasna članica ULUS-a.

– Pošto vidim da se neki čelni ljudi iz Udruženja pozivaju na Statut, podsetio bih da u njemu stoji da je jedan od glavnih zadataka ULUS-a – razvijanje savremenog stvaralaštva i savremenih tokova kod naših umetnika. U skladu sa tim ja sam izveo jedan lični čin koji pripada korpusu savremene umetnosti – ukazao je Aslani, dodajući kako se u zgradi „Cvijete” poslednjih 20 godina teško mogli videti radovi koji imaju veze sa savremenim stvaralaštvom.

– Zato sam ja osvežio malo ovaj Paviljon, zato što je ovo moja kuća i svih nas jer Skupštinu čine svi umetnici – istakao je Aslani

 

Prema njegovim rečima, čitava akcija predstavlja priliku da ljudi iz ULUS-a vide da postoje i ljudi koji razmišljaju svojom glavom, da priča o tome da umetnici nisu solidarni nije tačna.

– Zato pozdravljam sve moje kolege umetnike. Ova dva nezavisna čina koje smo izveli Nina i ja su poruka našim kolegama – samostalnim umetnicima i iz Udruženja da dođu na Skupštinu i da se Udruženjem pozabave jer niko drugi to i ne može osim nas – umetnika – istako je Aslani dodajući:

– Ako je ovo neka stara zgrada koja se samo bavi penzionim i socijalnim osiguranjem, neka to bude, ali neka onda i promeni ime zato što u Statutu piše nešto sasvim drugačije. Ovo je protestna akcija kojom poručujemo javnosti i svetu da umetnici razmišljaju svojom glavom i da su spremni da pokažu šta misle, ako treba i na ovaj način. ULUS je jedna trvrđava koja postoji skoro 100 godina. Ja sam njen član poslednjih desetak, ali otkad znam za njega i ovo zdanje, a znam ga i pre nego što sam postao član, svakakve stvari su se dešavale iza ovih zidova. Stavio sam paravan jer oko ULUS-a postoji mnogo deblji paravan nego što je ovaj moj Shit Maping. Ali, kad se taj deblji paravan skloni, ostaje govno. Iza ULUS-a, kad se skloni paravan i kad odu neki drugi ljudi i dođu neki novi, ostaje samo govno – zaključio je Arion Aslani.

Na pitanje Danasa – brine li o tome da li bi njegov „umetnički čin” – defekacija na terenu, mogao da ima pežorativan prizvuk u javnom mnjenju, Aslani spremno odgovara:

– Umetnost kao jedna od najlateralnijih pojava u našem društvu može da izazove kako pežorativan tako i visoko profilisan estetski društveni refleks, zapravo ne postoje jasni parametri za to šta je u kom trenutku umetnost a šta aktivizam, odnosno, političarenje u službi umetnosti. Ono što je važnije u toj konstelaciji jeste da je stanju da nešto izazove. Ja mislim da sama ‘defekacija na terenu’ po svojoj definiciji može da izazove gađenje, odijum ili osećanje niže vrednosti, međutim, mnogo je važnije šta ta defekacija u svojoj poruci nosi kao takva, kome se obraća i sa kakvim ciljem nastupa, i, naravno, na kom se terenu odvija. Ovde je topos na kome se odigrava možda i ključna stavka za razumevanje te složene veze označitelj – označeno, gde umetnik postaje u isto vreme i onaj koji daje i onaj koji uzima. Defekaciju na terenu posmatram kao jednu vrstu mog internog testiranja za sve one koji sumnjaju ili veruju u nekakve paralelne vrednosti, odnosno političke, socijalne i estetske normative van domašaja kritičkog diskursa. U tom smislu ‘defekacija na terenu’ ubrzava filtriranje kritičke svesnosti pojedinih faktora koji me okružuju kao umetnika. S tim u vezi, ovaj čin na mene utiče kao filter a na ostale subjekte kao katarza. Sumo sumarum, profitiramo kolektivno u oba mentalna režima – zaključuje Arion Aslani.

Pojedinačni činovi i odgovornost

Nina Radoičić kazala je za Danas da je cela akcija izvedena sa ciljem da se skrene pažnja na to da naši pojedinačni činovi mogu i treba da određuju tokove događaja na koje možemo da utičemo. A, u slučaju ULUS-a, konsolidovanim delovanjem što većeg broja članova treba da počne da sprovodi njihova odgovornost o tome kakav će ULUS sutra biti, istakla je Radoičić.

Lakmus papir za dušebrižnike

– Govno kao „živi artefakt“ u okviru akcije Shit Maping ispred paviljona predstavlja moralni lakmus papir za sve dušebrižnike u kulturi a i šire – istakao je Aslani za Danas dodajući još da ukoliko ova poruka savremene umetnosti predstavlja problem umetničkim krugovima a pri tom se širi auditorijum dresira da veruje u paradigmu „dekorativne umetnosti“…, oglušujamo se o ulimativnu misiju umetnika u društvu – individualnost, solidarnost, slobodu, borbu i odsustvo straha.