Foto: Danas„Svetlopisom kroz prvu vazdušnu banju u Srbiji“, naziv je izložbe Snežane Đenić, istoričarke i direktorke čajetinske Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“, koja je posvećena turističkoj istoriji Zlatibora, a koja se može pogledati do kraja septembra u galeriji Jokanovića kuće u Užicu.
Postavku, koja podseća na 125 godina organizovanog turizma na našoj najposećenijoj planini i koja je bila premijerno prikazana na Zlatiboru, potom u Biblioteci Grada Beograda i Muzeju Vojvodine, čine zanimljive i retke fotografije, poznatih i nepoznatih autora.
Pažljivim posmatraču nudi se putovanje u prošlost tokom koga, prateći hronološke odrednice, otkriva važne antropološke, etnološke, ekonomske, sociološke i istorijske narative, i to kroz prikaze ljudi, njihovog odevanja i statusnih obeležja, načina gradnje i prvih vila i kafana koje su preteče današnjeg turističkog fenomena Zlatibora.
– Većina fotografija je dragocena, jer su nastale u doba kada se nije često fotografisalo. Ljudi su se tada fotografisali namenski povodom nekog važnog događaja i trudili se da što reprezentativnije prikažu i da sačuvaju segment svog vremena, objasnila je Snežana Đenić.
Autorka je godinama prikupljala fotografije i neke je pronašla u arhivi svog oca Milisava R. Đenića, uglednog čajetinskog istoričara i jednog od najboljih poznavalaca i hroničara zlatiborskog kraja. Ostatak potiče od kolekcionara, iz porodičnih albuma ljudi koji su imali vile na Zlatiboru, muzeja i biblioteka, a neke od njih je uradio poznati zlatiborski fotograf Ilija Lazić.
– Izložba je pokušaj bolje shvatimo jedno vreme, da ga doživimo sa svim njegovim blagodetima i nevoljama, upoznamo tadašnje ljude koji su svojim senzibilitetom uspostavljali drugačije odnose, imali drugačije vrednosti i da na taj način vidimo lice nekog sasvim drugačijeg sveta, navela je autorka i dodala da je „naša moralna obaveza da brinemo o kulturom nasleđu“.
Po svojim prirodnim blagodetima, prvenstveno kao vazdušna banja, Zlatibor je bio poznat u vreme turske vladavine, a krajem 19. veka, to su otkrili i začetnici mlade srpske buržoazije, porodice bogatih užičkih trgovaca koji su podizali kolibe na svojim ili iznajmljenim suvatima. Kao zvanični početak turizma na toj planini određen je 20. avgust 1893. godine kada je kralj Aleksandar Obrenović posetio Zlatibor.
– Protokolom je bio predviđen ručak kraj izvora Kulaševac. Dirnut gostoprimstvom Zlatiboraca, kralj je prihvatio njihov predlog da se izvor nazove Kraljeva voda, i sledeće godine je poslao novac od kojeg je podignuta monumentalna česma koja je istovremeno bila i prvi zidani objekat u ovom delu planine. Početkom leta iste godine na Ribnicu dolazi užički advokat, prvi predsednik Narodne skupštine Aleksa Popović sa bolesnim sinom s nadom da će ozdraviti boraveći na planini. Dečak je ozdravio i već naredne godine Aleksa Popović podiže zgradu od borovih brvana u kojoj provodi leta s porodicom. Nekoliko godina kasnije, počinje gradnja i drugih kuća, vila i restorana, a potom nastaju i prva turistička naselja, podseća autorka.
Na Zlatiboru je 1908. godine boravio i kralj Petar Prvi Karađorđević, nakon čega su izgrađeni i prvi prvi veliki objekti, poput hotela „Kraljeva voda“, vile „Čigota“ i pekare, a autorka ističe da su skromi počeci turističkog razvoja veoma brzo zamenjeni snažnom ekspanzijom.
– Zlatibor je je počeo da dobija sva obeležja modernog letovališta i smučarskog centra, sa školom skijanja i jahanja i prvim Centrom jugoslovenskog jedriličarstva. Njegovo ime brzo će preći državnu granicu i postaće predmet hvale u mnogim evropskim metropolama, podsetila je Sbežana Đenić.
Kuća sarajevskog advokata
„Iako je zvanični datum početka turizma na Zlatiboru 20. avgust 1893. godine, sarajevski advokat Hadži Nikola Selak je, davne 1750. godine, podigao brvnaru na Vodicama, što pokazuje da je mnogo pre tog datuma, bilo turističkih poseta Zlatiboru i to u vreme kada ta privredna grana nije bila jasno definisana“, istakla je autorka izložbe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
