Na sceni gde se dosta toga dešava, ali bez recipročne reakcije u široj javnosti, Autopark je i dalje mlad i perspektivan bend. I posle tri objavljena albuma. Poslednji u nizu „Sve dalje“ su producirali i izdali sami u decembru 2009. U ovoj godini ih očekuju koncerti, prvi u Beogradu će biti nastup ispred Velikog prezira, večeras u Domu omladine. Na temu novog zvuka na albumu, domaće scene i uticaja Bajage na bend, pričali smo sa kreativnim duom Autoparka – pevačicom i tekstopiscem Oljom Lakićević i gitaristom Nikolom Berčekom.
Prvi album je obeležio izrazito gitarski zvuk i ljudi su vas doživeli na jedan način, drugi album „Osećanja za poneti“ je značio iskorak ka popu, na šta su reakcije bile podeljene. Koliko se poslednji album razlikuje od prethodna dva, a koliko se nadovezuje?
Olja: Meni se čini da posle preslušavanja svih albuma, utisak je da je to isti bend, ali da je svaki album nešto drugo hteo da kaže. Mnogo cenim hrabrost u bilo kom smislu, tako da mi je super kada bend napravi nekakav iskorak na svakom albumu. Uživala sam na svakom albumu koji smo radili, za mene je to logična progresija. Ne mogu da zamislim da napravim još jedan album kao što je bio prvi, ma koliko mi je on bio drag.
Ovaj album deluje svedenije, a u međuvremenu ste promenili članove. Da li je to posledica toga?
Nikola: Ono što čuješ na ovom albumu jeste to što smo sve snimali uživo. U periodu između „Osećanja za poneti“ i ovog albuma, napravili smo oko sedamdeset pesama, a snimili smo 12, pa na kraju izbacili još tri. Ja sam pop osoba, mene svaki nestašluk u pogledu harmonije nervira, bolje je razmišljati kao da si član New Ordera, nego da si član Primusa. Kad je album snimljen na njemu nije bilo klavijatura, zvučao je kao novi album Velikog prezira. Trebalo nam je dve-tri nedelje da snimimo klavijature za sve pesme.
Majkl Stajp iz grupe R.E.M. kaže da nikad ne sluša muziku dok snima album, jer se boji da će mu se podsvesno nešto što je čuo kod drugoga uvući u pesme. Je l’ to vaš slučaj?
Nikola: Pa ja se najviše bojim da ćemo zvučati kao R.E.M. (smeh). Ozbiljno, voleo bih da Autopark bude mejnstrim bend na način na koji je to R.E.M. Jer ako bi Autopark bio mejnstrim, onda bi to bili i Veliki prezir i Nežni Dalbor.
I kako bi onda izgledala ta mejnstrim scena? Da li to podrazumeva spotove na MTV-ju, velike sale u kojima se svira …?
Nikola: To znači da sviramo pred istim brojem ljudi kao Bajaga. Kao klinac nisam ga slušao, ali sad sam nedavno slušao u kolima njegov prvi album. Tu je svaka pesma hit. Odeš na taj koncert sa ljutim beogradskim alternativcima, ali znaš tekst svake pesme. Pred ove poslednje koncerte Bajaga je dao gomilu intervjua, pa je pričao o devedesetim kako je sa jedne strane postojao turbo folk, a sa druge alternativa, rani Darkwoodi, Kanda Kodža i Nebojša, Bad Ideas, Fake Madonna’s Underwear. A Bajaga je i tada bio mejnstrim, pa nije svirao u Srbiji, nego samo napolju. Ja bih voleo da budem kao Bajaga. Ili kao New Order.
Olja: Pri tom Nikola sluša najnezavisniju muziku od svih ljudi koje znam. Volim i ja postrok, ali posle deset minuta nekih albuma koje mi je dao, ja to moram da prekinem.
Ovaj album ste izdali sami. Kako je došlo do toga?
Nikola: To je najpoštenije. Mi ćemo biti bliži potpisivanju ugovora za City records, tačno koliko je ova zemlja bliža pristupanju Evropskoj uniji. Mislim da će tada svi slušaoci, novi slušaoci, stari razočarani slušaoci razumeti to koketiranje sa patetikom, tad kada uđemo u EU. Recimo kad uzmeš filmove Baz Lurmana, ja mislim da niko ne može ništa da kaže na tu vrstu patetike.
Olja: Jao to mi je preterano. Svi lete okolo, ptice umiru pevajući. Ja sam mnogo ozbiljna za to.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
