Kako su album "Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju" Riblje čorbe i još nekoliko kultnih ploča iz osamdesetih ponovo dospeli u vrh najprodavanijih u Hrvatskoj 1foto wikipedia

„Pronaći staru muziku, koju ste voleli je kao da ste ponovo stupili u kontakt sa starim prijateljem“ – možda je jedno od poetičnijih objašnjenja za to što su tri albuma iz osamdesetih najprodavaniji u Hrvatskoj danas. Album Riblje čorbe „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“ , „Treći svijet“ grupe Haustor i „Odbrana i poslednji dani“ Idola.

Manje poetično objašnjenje je da imaju luksuzno reizdanje pod etiketom Kroacija Rekords (Croatia Records).

Tu su onda i argumenti da je reč o kvalitetu koji potonji bendovi nisu uspeli da dosegnu, kao i gorka sećanja da je, recimo, album „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“ u vreme izlaska bio proglašen šundom, te da je unatoč njegovoj kvaliteti teško prenebregnuti problematični stavovi Bore Đorđevića koji se ovih dana, paralelno sa hvalospevima, pominju u hrvatskim medijima.

U izjavi za Danas Bora Đorđević podseća da je album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” prvi put izašao 1984. godine, da je to je jedini album Riblje Čorbe koji je objavio Jugoton i da je u tom periodu imao loš plasman jer ih je, između ostalih, kritika sasekla.

– Album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” je nekakva republička komisija proglasila za šund što je uticalo na cenu i plasman albuma. Do tada smo “Mrtvu prirodu” prodali u oko 700.000 primeraka, a “Buvlju pijacu” u oko 250. 000 primeraka. „Muzičari koji piju“ su jedva prešli 120.000 prodatih kopija što je za nas tada bio neuspeh. I kritika nas je sasekla. Saradnjom sa Jugotonom smo bili zadovoljni sve dok nije došlo do albuma “Istina” sa koga su hteli da izbace četiri, pet pesama, uključujući i “Pogledaj dom svoj, anđele”. Onda smo se vratili u matični PGP- RTS. Jugoton, moguće tada već Kroacija rekords, bio je korektan prema PGP-u i kada je PGP izdao boks set Riblje Čorbe. Tada su im ustupili “Muzičare koji piju” da bi boks set bio kompletan, dakle, imao prvih 10 albuma – kaže Bora Đorđević za Danas.

Prema njegovim rečima, kada je dobio poziv za reizdanje, postavio je uslove koje je Kroacija Rekords ispoštovala ali nije srećan kako izgledaju spotovi, mada ima razumevanja za komercijalne potrebe ove kuće.

– Kada su me zvali i tražili dozvolu za reizdavanje „Muzičara” postavio sam određene uslove koje su ispoštovali pa je album, ovoga puta remiksovan u studiju koji su proslavili Bitlsi, Ebi Roud, ugledao ponovo svetlost dana. Zaista zvuči odlično, bogatije muzički ali su spotovi skroz bezveze. Razumem ljude iz Kroacije Rekords, danas samo spotovi mogu da donesu neki prihod, tiraži su zanemarljivi. Indikativno je da izlaze i hvalospevi kritike. To može biti razumljivo jer album sadrži pesme “Kad hodaš”, “Ravnodušan prema plaču”, “Priča o Žiki Živcu, “Gluposti…“ To mu dođe kao nekakva naknadna pamet. U svakom slučaju sujeti godi to prvo mesto na top listi – zaključuje Bora Đorđević.

Srđan Šaper smatra da ploče po sebi imaju poseban status kad ljudi stvaraju kolekciju, da su “albumi” sa sve dizajnom omota predstavljali zaokruženi celinu, nešto što se čeka, proučava, pamti…

– Mislim da su ploče, još i više nego knjige, stvari koje kupuju ljudi koji žele da stvaraju svoju kolekciju, mislim da imaju tu vrednost. Neko na taj način kupuje i slike. Stvara svet svog izbora. Tako da je, s obzirom da se remasterovana izdanja sve više pojavljuju, logično i da se više kupuju. Ima i dodatna stvar – u vreme kada su postojale samo ploče, muzičari su se trudili da svaka postane zaokružena celina za sebe – tako su „albumi“ bili nešto što se čeka i ceni. Omoti spoljni i unutrašnji su bili nešto što se proučava i pamti. U današnjem svetu streaminga i playlisti samo su pojedinačne pesme važne, zato u moru različitih verzija iste pesme, često više i ne znate ko je napravio original. Ploče su originali. Zato su poslastica kojom, kada je stavite u svoju probranu zbirku, definišete i svoj stav prema životnim vrednostima, a isto tako i obeležavate važne etape svog života – konstatuje Srđan Šaper.

Muzički kritičar i istoričar umetnosti Momčilo Moma Rajin takođe ističe da su albumi ultimativni u predstavljanju muzike.

– Kada se vratimo u ne tako daleku prošlost, pre interneta i mobilnih telefona, setićemo se da su, bar što se mlade generacije tiče, muzika i njeno ultimativno predstavljanje – albumi, zauzimali centralno mesto. Što su autori bili nadahnutiji, a bilo ih je, to su njihova dela imala snažnije utemeljenje u poimanju njihovog a i našeg sveta koji smo delili. Zato su ova dela, sada predstavljena po savremenim standardima, puno više od istorijske činjenice ili puke nostalgije. Ona su daleko iznad toga – ističe Rajin.

Hrvoje Horvat, muzički kritičar Večernjeg lista, smatra da se delux reizdanja pomenutih albuma dobro prodaju jer su naprosto kvalitetna ostvarenja i zato što njihovi autori imaju nekoliko generacija publike.

– Neki su albumi jako dobro ostarili, a u ovim slučajevima je dobro što se zaista radi o kvalitetnim ostvarenjima koja imaju logičan ponovni uspjeh na tržištu. Pogotovo „Odbrana i poslednji dani“ Idola koji su često na vrhu kritičarskih lista najboljih ex-Yu albuma. A pored toga njihovi su autori, poput njih, Haustora ili Riblje čorbe favoriti nekoliko generacija publike. Uz dobru diskografsku podršku kvalitetnih vinilnih reizdanja i mlađa publika možda po prvi puta kupuje te ploče, dok ovi stariji kupuju ponovo da imaju novi primjerak. Naravno da dio čini i nostalgija, ali tako je i u svijetu, najveće tiraže često postižu imena iz šezdesetih i sedamdesetih. No, početkom osamdesetih nastali su neki od najboljih rock albuma ikada snimljenih u Jugoslaviji i normalno je da su i danas prihvaćeni kao klasici, jer to i jesu. Tako je album Riblje čorbe „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“ najprodavaniji u Hrvatskoj ovoga tjedna, iako ih se ne vrti po radijima ili televiziji, nemaju koncerata, što dokazuje da dobra, provjerena muzika „živi“ svoj život i da diskografija nalazi svoje puteve do publike – objašnjava Horvat.

Esejista i pesnik Đorđe Matić kaže da je reč pločama koje su kanon, ali da one pokazuju i zamor današnjicom i činjenicu da se u međuvremenu ništa tako kvalitetno nije napravilo.

– U klišejima se nalazi istina. Reizdanja Haustora, „Paket aranžmana“ i „Odbrane i poslednjih dana“ su uspešna dakle iz najočitijeg razloga – zato što su to redom vrhunske ploče. Neprevaziđene. Nakon 40 godina one stoje kao kanon, kao nešto po čemu se meri sve ono što nastoji da bude dobro, kvalitetno i ozbiljno. Te ploče pokazuju još nešto: zamor današnjicom i uplašenost nad činjenicom da u međuvremenu ništa ni na puškomet tako kvalitetno nije moglo da se napravi. Ali, u isto vreme, kolokvijalno rečeno, ovi albumi su „sigurica“. Oni kao da su zapravo bili uvod u reizdanje albuma Riblje čorbe – u najtraumatičnije od svih reizdanja. I evo, najprodavanije. – kaže Matić.

Prema njegovim rečima “nekim gotovo misterioznim putem kao da je upravo Bora morao da izda za Jugoton makar jedan album, tada, 1984, da bi nakon svega, nakon kataklizme i njegove uloge u njoj, taj album bio izdat ponovo baš tamo gde je njegov autor deklarativno, strukturno, institucionalno i konsenzusom odozgo bio nepoželjan sve ovo vreme.”

– Reizdanje albuma Riblje čorbe u Hrvatskoj je naprslina, velika, u oklopu traumatske učaurenosti. Šteta je samo što će neke od tih fantastičnih neprevaziđenih pesama biti posmatrane u tom ključu, u svetlu „svega što je bilo u međuvremenu“. Za to su krivi i autor i sredina podjednako. Nema opravdanja za neke izjave, one ostaju. Ali nema ni opravdanja za cenzuru, falsifikovanje istorije i hermetičko zatvaranje jedne čitave nacionalne kulture. Lepota pak, negde je drugde naravno. Generacije koje se sećaju izlaska albuma, kao što je moja i kao što sam i sam kupio tu ploču čim je izašla, ljudi koji taj osećaj nisu isprljali, kao i generacije koje dolaze, očišćene od konteksta i bez predrasuda, to je publika koja će znati da tu lepotu nađe. Jedni ponovno, drugi po prvi put – zaključuje Đorđe Matić.

Kuhanje riblje čorbe za muzičare koji piju

Uz deluks reizdanje objavljena je knjižica „Kako smo (s)kuhali riblju čorbu za muzičare koji piju“ iz pera Jugotonovog rock urednika Siniše Škarice. Ovo je njen početak:

Telefonski poziv

Zvonio je onaj stari broj 041 216-915 („Zagreb ima isti pozivni“!).

„Molim?“

Dobro se sjećam, javio sam se zamalo pjevajući kako to ponekad znam u skladu s dobrim raspoloženjem, ali svakako u neskladu s petkom, u kasno poslijepodne, kada te sutra čeka radna subota. Jesam li to slutio dobre vijesti s druge strane žice. Međutim…

„Opalim te golim!“

„Molim?!“

„Bora je, Makazice, Bora, prdnuo ti slon u uvo, a došlo vreme da se radi!“

Na ivici provokacije

U poglavlju „Istina“ Siniša Škarica piše da je „komisija Republičkog komiteta za prosvjetu, kulturu, fizičku i tehničku kulturu, tzv. komisija za šund“, nekoliko tekstova ocenila „etički neprikladnim“.

Među njima su „Mangupi vam kvare dete“, „Minut ćutanja“, „Nemoj da kažeš mom dečku“ i „Besni psi“.

Time je, kako navodi Škarica, „poskupjela cijenu ploči“, a Borin status „izdignut je do karizmatičnog rokerskog enfant terriblea: glasovitog rimotvorca britkog, crnog humora iz života ‘velikog prljavog grada’ i balansera na ivici političke provokacije“.

Studenti i bjesni psi

„’Besni psi’ uzburkali su javnost izazvavši praktički međunarodni incident zbog prosvjeda triju arapskih veleposlanstava i Zaira, jer je Đorđević stihom ‘grčki šverceri, arapski studenti, negativni elementi, maloletni delinkventi i besni psi’ tobož izjednačio strane studente i bijesne pse. S druge strane, stoji da je Bajagina poetična ‘Kad hodaš’ osvojila srca publike i poziciju ‘najpjesme’ albuma pokazujući kamo će autorska zvijezda što je treperila u Borinoj liderskoj sjeni, krenuti već od sljedećeg ljeta“, piše Škarica.

Prejaka metafora i Snaga opozicije

„’Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju’ ostat će zapisana kao jedina ploča, plod suradnje Bore Đorđevića, Riblje čorbe i Jugotona. Jetku ‘Istinu’ u veljači sljedeće godine bilo je teško progutati; meni jer sam zajedno s Bošnjakom i Majnarićem morao uzmaknuti, partijskim ideolozima jer je nisu mogli provariti. ‘Pogledaj dom svoj, anđele’ bila je prejaka metafora, a ‘Snage opozicije’ poput britkog žileta za želuce onih koji ‘čuvaju institucije i vrše egzekucije’. Albumu nije presudila Jugotonova programska redakcija, već Izdavački savjet sastavljen od republičkih kulturnih ‘snaga pozicije’; u mojoj diskografskoj praksi tada prvi i jedini put. Uloga rokerskih luda nije bila dovoljna da izigra uvijek budne.
Bend se vratio matičnoj kući. Bio je to kratkotrajan izlet s gorkim okusom neuspjele misije. PGP će objaviti ‘Istinu’ sa svim pjesmama, osim ‘Snaga opozicije'“, navodi Škarica

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.