Svi predstavnici Jugoslavije i Srbije na "Pesmi Evrovizije": Od pobeda do skandala 1Foto: Canva/Printscreen/Youtube

„Pesma Evrovizije“, takmičenje koje okuplja milione ljudi iz celog sveta, poznato je kao najveća svetska muzička zabavna emisija. U tradiciju dugu 66 godina, sa samo jednom pauzom tokom 2020. godine, utkale su se i brojne pesme iz Jugoslavije, potom Srbije i Crne Gore, ali i same Srbije.

Ove godine, predstavnica Srbije Ana Đurić Konstrakta 42. je predstavnik Srbije, uzimajući i učeća Jugoslavije, a 15. predstavnica od 2007. godine kada je Srbija počela samostalno da učestvuje.

Ne treba zaboraviti ni dve pesme koje su zamalo otišle – jedna koja je zbog pandemije ostala samo u okvirima Balkana, a druga zbog politike.

U nastavku predstavljamo listu svih takmičara od prvog učestvovanja Jugoslavije 1961. godine, zanimljivosti i načine kako su izabrani, kao i njihove plasmane.

Ljiljana Petrović – „Neke davne zvezde“ (1961)

Prvo jugoslovensko nacionalno finale za „Pesmu Evrovizije“ održano je 16. februara u Nacionalnom pozorištu u Ljubljani. Domaćin je bila Milanka Bavcon. U finalu je bilo devet pesama.

Pobednik je izabran glasovima osmočlanog stručnog žirija – po jednog predstavnika za svaku od šest republika i dve autonomne pokrajine.

Pobednička pesma je komponovao Jože Privšek, a napisao Miroslav Antić.

Plasman na „Evroviziji“ u Kanu u Francuskoj: 8. mesto (9 bodova) od ukupno 16 učesnika

Lola Novaković – „Ne pali svetlo u sumrak“ (1962)

Jugoslovensko nacionalno finale za 1962. godinu održano je 23. januara u Studiju RTV Zagreb. Domaćin je bio Mladen Delić.

U finalu je bilo 12 pesama od četiri podnacionalna javna emitera. Podnacionalni javni emiter RTV Sarajevo debitovao je ove godine na konkursu. Pobednik je izabran glasovima osmočlanog žirija, kao i u godini pre toga.

Pobedničku pesmu je i ove godine komponovao Jože Privšek, a tekst napisao Dragutin Britvić.

Plasman na „Evroviziji“ u Luksemburgu: 4. mesto (10 bodova) od ukupno 16 učesnika

Vice Vukov – „Brodovi“ (1963)

Finale za 1963. godinu održano je 1. februara u Beogradu. U finalu je bilo osam pesama, po jedna iz svake od šest republika i dve autonomne pokrajine. Pobednik je izabran glasovima žirija čiji je način izbora vršen po ugledu na prethodne godine.

Pobedničku pesmu je komponovao i napisao Mario Nardeli.

Plasman na „Evroviziji“ u Londonu u Ujedinjenom Kraljvestvu: 11. mesto (3 boda) od ukupno 16 učesnika

Sabahudin Kurt  – „Život je sklopio krug“ (1964)

Izbor za predstavnika za 1964. godinu održan je 5. februara u Delavskom domu u Trbovlju, čiji je domaćin bila Helena Koder. U finalu je bilo 8 pesama.

Na kraju takmičenja bilo je izjednačeno između pesme Sabahudina Kurta „Život je sklopio krug“ i „Zlati april“ Marjane Deržaj. Pošto su bosanskohercegovački pevač Sabahudin Kurt i njegova pesma dobili više maksimalnih ocena od Marjane Deržaj, on je izabran za pobednika.

„Život je sklopio krug“ napisali su Srđan Matijević i Stevan Raičković.

Plasman na „Evroviziji“ u Kopenhagenu u Danskoj: 13. mesto (0 bodova) od ukupno 16 učesnika – prvi i jedini put da je Jugoslavija dobila nula poena i podelila poslednje mesto

Vice Vukov – „Čeznja“ (1965)

Jugoslovensko nacionalno finale za 1965. godinu održano je 6. februara u Radničkom domu u Zagrebu. Domaćin je bila Željka Marković. U finalu je bilo osam pesama, sa pet podnacionalnih javnih emitera.

Pobedničku pesmu „Čežnja“ komponovao je Julijo Marić, a napisao Žarko Roje.

Plasman na „Evroviziji“ u Napulju u Italiji: 12. mesto (2 boda) od ukupno 18 učesnika

Berta Ambrož – „Brez besed“ (1966)

Izbor kandidata održan je 23. januara u Domu sindikata u Beogradu, a domaćin je bio Mića Orlović.

U finalu je bilo 13 pesama sa pet podnacionalnih javnih emitera; RTV Ljubljana, RTV Zagreb, RTV Beograd, RTV Sarajevo i RTV Skoplje.

Pobedničku pesmu u izvođenju slovenačke pevačice komponovao je Mojmir Sepe, a napisala Elza Budau.

Plasman na „Evroviziji“ u Luksemburgu: 7. mesto (9 bodova) od ukupno 18 učesnika

Lado Leskovar – „Vse rože sveta“ (1967)

Jugoslovensko nacionalno finale za „Pesmu Evrovizije“ 1967. godine održano je 19. februara u Studiju RTV Ljubljana u Ljubljani, a vodio ga je Tomaž Terček. U finalu je bilo 15 pesama.

Pobednik je izabran glasovima stručnog žirija, po jednog žirija iz svakog od podnacionalnih javnih emitera JRT-a. Pobedničku pesmu u izvođenju slovenačkog pevača Lada Leskovara komponovao je Urban Koder, a napisao Milan Lindič.

Plasman na „Evroviziji“ u Beču u Austriji: 8. mesto (7 bodova) od ukupno 17 učesnika

Luci Kapurso & Hamo Hajdarhodžić – „Jedan dan“ (1968)

Izbor za pesmu održan je 25. februara u Studiju RTV Skoplje u Skoplju. Na takmičenju je bilo šest domaćina; Vesna Nestorović, Kristina Remskar, Dubravka Ćećez, Snežana Lipkovska, Rosanda Kovijanić i Helga Vlahović.

U finalu je bilo 15 pesama sa šest podnacionalnih javnih emitera JRT -a. RTV Titograd se vratila nakon prvog učešća u jugoslovenskom finalu 1963. godine.

Pobednik je prvi put izabran glasovima mešovitog žirija sastavljenog od stručnjaka i građana, po jednog žirija iz podnacionalnih javnih emitera JRT -a i tri građana.

Pesmu koja je odnela pobedu, u izvođenju hrvatske grupe Dubrovački trubaduri, napisao je Stijepa Stražičić, a komponovoa Đela Jusić i Stipica Kalogjer. Pošto grupe nisu bile dozvoljene na „Evrosongu“, Dubrovački trubaduri su morali da nastupaju pod imenom dvojice svojih pevača – Luci Kapurso & Hamo Hajdarhodžić.

Plasman na „Evroviziji“ u Londonu u Ujedninjenom Kraljevstvu: 7. mesto (8 bodova) od ukupno 17 učesnika

Ivan & M’s – „Pozdrav svijetu“ (1969)

Nacionalno finale održano je 15. februara u Studiju RTV Zagreb. Domaćin je bio Oliver Mlakar.

U finalu je bilo 17 pesama sa šest podnacionalnih javnih emitera. Pobednik je izabran glasovima mešovitog žirija po ugledu na godinu pre.

Pesmu „Pozdrav svijetu“ u izvođenju hrvatske grupe 4M , koju je napisao i komponovao Milan Lentić. Kao i u godini pre i slučaju Dubrovačkih trubadura, grupe nisu bile dozvoljene, pa je 4M preimenovan u Ivan & 3M.

Plasman na „Evroviziji“ u Madridu u Španiji: 13. mesto (5 bodova) od ukupno 16 učesnika

Eva Sršen – „Pridi, dala ti bom cvet“ (1970)

Izbor za 1970. godinu održan je 14. februara u Studiju TV Beograd u Beogradu. Domaćin je, ponovo, bio Mića Orlović. U finalu je bilo 15 pesama.

Pobedničku pesmu „ Pridi, dala ti bom cvet“ u izvođenju slovenačke pevačice napisao je Dušan Velkaverh, a komponovao Mojmir Sepe.

Plasman na „Evroviziji“ u Amsterdamu u Holandiji: 13. mesto (4 bodova) od ukupno 16 učesnika

Krunoslav Slabinac – „Tvoj dječak je tužan“ (1971)

Takmičenje za odabir predstavnika održano je 20. februara u dvorani Komunalnog centra u Domžalama, a domaćini su bili Helena Koder i Ljubo Jelčić. U finalu je bilo devet pesama s tri podnacionalna javna emitera.

Emiteri RTV Sarajevo i RTV Beograd te godine nisu prijavili nijednu pesmu. Pobednik je izabran glasovima deset članova žirija u pet gradova i mesta svake jugoslovenske republike, što je činilo ukupno 400 članova žirija.

Za pesmu „Tvoj dečak je tužan”, koju je izvodio hrvatski pevač, tekst je napisao Zvonimir Golob, a kompozitor je bio Ivan Krajač.

Plasman na „Evroviziji“ u Amsterdamu u Holandiji: 14. mesto (58 bodova) od ukupno 18 učesnika

Tereza – „Muzika i ti“ (1972)

„Jugovizija“, održana 1972. godine, putovala je, prvi put u svojoj istoriji, u Bosnu i Hercegovinu i njen glavni grad Sarajevo. „Jugoslovenska pjesma Evrovizije“ održana je 12. februara u sali Sportsko kulturnog i poslovnog centra Skenderija, smeštenog na obali reke Miljacke. Publiku je kroz takmičenje vodila popularna sarajevska voditeljka Mirjana Jančić. Takmičilo se 12 izvođača i pesama.

Kao i godinu ranije, o pobednicima je odlučivalo deset regionalnih žirija širom Jugoslavije. Glasovi članova ovih žirija doneli su odluku da Tereza ​​Kesovija, koja je prethodno predstavljala Monako na „Evroviziji“ 1966. godine, pobeđuje sa pesmom „Muzika i ti“.

Plasman na „Evroviziji“ u Edinburgu u Škotskoj: 9. mesto (87 bodova) od ukupno 18 učesnika

Zdravko Čolić – „Gori vatra“ (1973)

„Jugovizija“ 1973 godine ponovo je donela promenu lokacije takmičenja – ovoga puta seli se u Opatiju i Kristalnu dvoranu hotela „Kvarner“. Pored promene lokacije, došlo je i do promene formata takmičenja. Prvi put se uvode polufinale – i to ne jedno, već dva polufinala.

Prvo polufinalno veče održano je 1. marta , a drugo 2. marta 1973. Program su i u polufinalu i u finalu vodili Helga Vlahović i Oliver Mlakar. U svakoj polufinalnoj večeri nastupilo je 18 izvođača i pesama, a 12 njih je prošlo u veliko finale.

Žiri od 40 članova odlučivao je koje će pesme proći u finale. U ovoj prilici, članovi žirija nisu davali bodove, već su se izjašnjavali sa „da“ ili „ne“.

Veliko finale „Jugovizije“ 1973. održano je 3. marta, a nastupilo je 12 izvođača koji su se borili za laskavu titulu pobednika Jugoslavije i odlazak na „Pesmu Evrovizije“. Pobednika u finalu odredili su glasovi žirija. Svaka republika i svaka autonomna pokrajina imala je po pet komisija smeštenih u pet gradova, a svaki žiri je imao po deset članova. Članovi žirija dodeljivali su bodove u rasponu od jedan do devet, a objedinjavanje njihovih glasova odvelo je Zdravka Čolića u Luksemburg.

Plasman na „Evroviziji“ u Luksemburgu: 15. mesto (65 bodova) od ukupno 17 učesnika

Korni – „Moja generacija“ (1974)

Još jednom je opatijska Kristalna dvorana hotela „Kvarner“ bila domaćin „Jugovizije“, ovog puta iz 1974. godine. U ovom izdanju Jugovizije nije bilo značajnijih promena, kao što je to bio slučaj u godini iza.

Tokom tri večeri Jugoslovenske pesme Evrovizije, za vođenje programa bili su zaduženi Oliver Mlakar, Milanka Bavcon, Ljiljana Trajkovska i Mićo Orlović. Polufinalne večeri održane su 28. februara i 1. marta, sa 18 pesama koje su se izvodile svake večeri, a 12 je prošlo u finale.

Ulaznicu za britansku pesmu Evrovizije osvojila je grupa Korni sa pesmom „Moja generacija“.

Plasman na „Evroviziji“ u Brajtonu u Velikoj Britaniji: 12. mesto (6 bodova) od ukupno 17 učesnika

Pepel In Kri – „Dan ljubezni“ (1975)

U Kristalnoj dvorani hotela „Kvarner“ u Opatiji održano je i 15. izdanje Jugovizije, održana su dva polufinala i jedno finalno veče. Publiku je kroz sve tri večeri vodio Oliver Mlakar. U dve polufinalne večeri, održane 13. i 14. februara 1975, plasirale su se 33 pesme. Za finale se izborilo samo njih 14.

Veliko finale „Jugovizije“ održano je 15. februara sa 14 takmičara. Pobednika večeri i celog takmičenja izabrao je osmočlani stručni žiri. Po jedan član žirija bio je iz svake republike i po jedan iz dve autonomne pokrajine. Glasovima osam članova žirija odlučeno je da pobednik „Jugovizije“ 1975. bude grupa Pepel in Kri s pesmom „Dan ljubezni“.

Plasman na „Evroviziji“ u Stokholmu u Švedskoj: 13. mesto (22 bodova) od ukupno 19 učesnika

Ambasadori – „Ne mogu skriti svoju bol“ (1976)

Godina 1976. donela je promenu formata jugoslovenske pesme „Evrovizije“. Umesto prethodna dva, održano je samo jedno polufinale, a potom i finalno veče. Obe festivalske večeri ponovo je ugostila Kristalna dvorana hotela „Kvarner“ u Opatiji. Takmičenje je održano 20. i 21. februara, a domaćin je, kao i u godini pre, bio Oliver Mlakar.

U polufinalnoj večeri „Jugovizije“ 1976. godine učestvovao je 21 takmičar, od kojih je 16 dobilo ulaznicu za finale. Stručni žiri je doneo odluku o tome kojih će 16 izvođača i pesama ići na finalno veče, kao i odluku o predstavniku Jugoslavije na „Pesmi Evrovizije“.U finalu je pobedu odnela sarajevska grupa Ambasadori sa pesmom „Ne mogu skriti svoju bol“.

U Hagu je Jugoslavija bila 18. i poslednja. Međutim, ovo je bio nesporazum, jer se posle provere ispostavilo da četiri boda Francuske namenjena Jugoslaviji nisu uvrštena. Rezultat je ostao nepromenjen, tako da je Jugoslavija ostala poslednja, ali se danas uglavnom koristi tačan konačni plasman, a Norveška je na poslednjem mestu.

Plasman na „Evroviziji“ u Hag u Holandija: 17. mesto (10 bodova) od ukupno 18 učesnika

Seid-Memić Vajta – „Leila“ (1981)

Zbog loših rezultata na „Pesmi Evrovizije“, Jugoslavija je pauzirala nekoliko godina i odustala od takmičenja, pa tako ni „Jugovizija“ nije opstala. Posle četvorogodišnje pauze, Jugoslavija se 1981. vratila na „Evrosong“.

Jugoslovensko nacionalno finale je održano 28. februara u beogradskom TV studiju, a vodili su ga Minja Subota i Helga Vlahović. Pobednik je odlučen glasovima osam regionalnih žirija (Sarajevo, Skoplje, Novi Sad, Titograd, Zagreb, Beograd, Ljubljana i Priština).

Pobednička pesma bila je“Lejla“, koju je izvodio bosanskohercegovački pevač Seid Memić Vajta, a komponovao Ranko Boban.

Plasman na „Evroviziji“ u Dablinu u Irskoj: 15. mesto (35 bodova) od ukupno 20 učesnika

Aska – „Halo Halo“ (1982)

„Jugovizija“ 1982. održana je 12. marta 1982. godine u TV studiju u Ljubljani. Voditelj emisije bio je Miša Molk. Pobednika nacionalnog finala biralo je šest državnih i dva žirija autonomne oblasti.

Askin loš rezultat izazvao je velike kritike domaćih medija.

Plasman na „Evroviziji“ u Harogetu u Velikoj Britaniji: 14. mesto (21 bodova) od ukupno 18 učesnika

Danijel – „Džuli“ (1983)

Godine 1983. „Jugovizija“ je održana 4. marta u Studiju M u Novom Sadu, a domaćini su bili Vesna Momirov i Tomislav Dražić.

Na kraju glasanja na „Pesmi Evrovizije“ pesma „Džuli“ je dobila 125 poena, zauzevši 4. mesto, što je bio zajednički najbolji plasman Jugoslavije na takmičenju, a koji sa takmičarskom pesmom Lole Novaković iz 1962, ostaje do prve pobede „Jugoslavije“ 1989. godine.

Plasman na „Evroviziji“ u Minhenu u Zapadnoj Nemačkoj: 4. mesto (125 bodova) od ukupno 20 učesnika

Vlado i Isolda – „Ciao Amore“ (1984)

Jugoslovensko nacionalno finale za 1984. godinu održano je 23. marta u Univerzalnoj dvorani u Skoplju, a domaćini su bili Blagoja Krstevski i Ljiljana Trajkovska. Šesnaest pesama se plasiralo u finale, a pobednik je odlučen glasovima osam regionalnih žirija (Novi Sad, Sarajevo, Priština, Ljubljana, Skoplje, Beograd, Zagreb i Titograd).

„Ljubavna priča br. 1“ je u noći takmičenja preimenovana u „Ćao, amore“.

Plasman na „Evroviziji“ u Luksemburg sitiju u Luksemburgu: 18. mesto (26 bodova) od ukupno 29 učesnika

Doris Dragović – „Željo moja“ (1986)

Nakon što je odustala od takmičenja u Geteborgu 1985. godine, Jugoslavija se vratila 1986. godine.

Jugoslovensko nacionalno finale za izbor održano je 7. marta 1986. u Palati omladine i sporta u Prištini, a domaćin je bio Enver Petrovci, poznati pozorišni glumac. Šesnaest pesama se plasiralo u nacionalno finale.

Pobednička pesma bila je „Željo moja“ u izvođenju hrvatske pevačice Doris Dragović, koju je komponovao Zrinko Tutić .

Plasman na „Evroviziji“ u Bergenu u Norveškoj: 11. mesto (49 bodova) od ukupno 20 učesnika

Novi fosili – „Ja sam za ples“ (1987)

Finale za izbor učesnika za „Pesmu Evrovizije“ održano je 7. marta 1987.  godine u Sava centru u Beogradu, a domaćin je bila Dubravka Milošević.

Novi sistem glasanja, uveden je iste godine i omogućio je žiriju da glasa iz TV studija. Svaki član žirija (tri iz svih TV studija – ukupno 24) mogao je da glasa samo za pet pesama.

Članovi jugoslovenskog žirija na samom takmičenju bili su Fedor Janušić, Valentina Miovska, Ljubiša Terzić, Vera Županić, Ljiljana Ljolja, Mirjana Vukčević, Karolina Savić, Branislav Kitanović, Dušan Cincar, Dimitrije Savić, Slobodanka Veselinović.

Plasman na „Evroviziji“ u Briselu u Belgiji: 4 . mesto (92 boda) od ukupno 22 učesnika

Srebrna krila – „Mangup“ (1988)

Jugoslovensko nacionalno finale održano je 12. marta 1988. u Ljubljani, a domaćini su bili Miša Molk i Bogdan Barovič. Trebalo je da se takmiči 16 pesama, ali je „Noć u suzama“ u izvedbi Jasne Gospić bila povučena jer je pevačica bila u bolnici. Pobednička pesma izabrana je glasovima 8 regionalnih žirija.

Plasman na „Evroviziji“ u Dablinu u Irskoj: 6 . mesto (87 bodova) od ukupno 21 učesnika

Riva – „Rock Me“ (1989)

Godina 1989. ostaće upamćena kao godina prve pobede. Jugoslovensko nacionalno finale održano je 4. marta 1989. u Velikoj sali Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a vodili su ga Dina Čolić i Boško Negovanović.

Pobednička pesma izabrana je iz izbora od 16 pesama, glasovima 8 regionalnih žirija. Svaki TV studio je morao da odabere jednu pesmu koja je direktno ušla u konkurs i prijavi još nekoliko pesama od kojih je izabrano ostalih osam pesama.

Grupa Riva i pesma „Rock Me“ pobedila je na takmičenju za „Pesmu Evrovizije“ sa ocenom 137 poena. Međutim, prema stavu autora i istoričara Džona Kenedija O’Konora, koji je izneo u svojoj knjizi „Oficijalna istorija Evrovizije“, to je bila veoma neočekivana pobeda. I sam komentator „BBC TV“-a, Teri Vogan opisao je pobedu Jugoslavije kao „smrtno zvono“ za takmičenje. To je bila prva i jedina pobeda Jugoslavije na ovom takmičenju.

Plasman na „Evroviziji“ u Lozani u Švajcarskoj: 1 . mesto (137 bodova) od ukupno 22 učesnika

Tajči – „Hajde da ludujemo“ (1990)

Izbor jugoslovenskog predstavnika za „Pesmu Evrovizije“ 1990. održao se 3. marta u dvorani Jazine u Zadru. Sve izvođače pratio je festivalski orkestar televizije Zagreb. Takmičilo se 16 kompozicija. Po jednog predstavnika imali su tv centri Priština, Novi Sad i Titograd, po dva televizija Skoplje i televizija Sarajevo, a po tri televizija Beograd, televizija Zagreb i televizija Ljubljana. Glasanje na „Jugoviziji“ bilo je utvrđeno novim pravilnikom Jugoslovenske radio-televizije.

Tajči je sa imidžom Barbike i Merlin Monro osvojila ne samo žirije televizijskih centara, već i publiku u dvorani koja ju je pozdravila ogromnim aplauzom nakon izvođenja pobedničke pesme. Ubrzo posle „Jugovizije“ 1990. godine izašao je u prodaju prvi album Tatjane Matejaš – Tajči, nazvan po pesmi „Hajde da ludujemo“. Taj album bio je najprodavaniji album zabavne muzike u Jugoslaviji te godine.

Nakon što je 1989. godine zadarska grupa Riva donela pobedu Jugoslaviji, uprava JRT-a je odlučila da se Jugovzija 1990. održi u gradu pobednika.

Reditelj televizijskog prenosa bio je Stanko Crnobrnja. Prenos je počeo kratkim uvodom u kojem su se smenjivali snimci Zadra kao vid turističke razglednice grada i snimci grupe Riva iz 1989. godine kada je proslavljala pobedu pred okupljenim Zadranima.

Voditelji Jugovizije bili su Ana Brbora-Hum i Branko Uvodić, oboje iz Zadra. Specijalni gosti u dvorani bili su: Ljiljana Petrović, pevačica koja je 1961. godine prvi put predstavila Jugoslaviju na „Pesmi Evrovizije“ sa kompozicijom ,,Neke davne zvezde“, kompozitor te pesme Jože Privšek, Rajko Dujmić, grupa Riva i Frank Nev, supervizor takmičenja za „Pesmu Evrovizije“. U revijalnom delu nastupio je Džoni Logan.

Na Pesmi Evrovizije 1990. godine, Jugoslavija je završila na sedmom mestu.

Plasman na „Evroviziji“ u Zadru: 7 . mesto (81 bod) od ukupno 21 učesnika

Baby Doll – „Brazil“ (1991)

Na dan održavanja „Jugovizije“ u Sarajevu 1991. godine, u Beogradu su se održavale velike opozicione demonstracije protiv vladavine Slobodana Miloševića. Neposredno pred početak „Jugovizije“, na ulice Beograda izašli su tenkovi. Dok su tenkovi na ulicama glavnog grada razbijali demonstracije, u Sarajevu je postojala mogućnost da se takmičenje ne održi.

Ipak, „Jugovizija“ 1991. godine se održala 9. marta u Sarajevu. To je bilo poslednja Jugovizija sa svim jugoslovenskim republikama. Originalni naziv takmičenja je bio „JRT izbor za pjesmu Evrovizije – Sarajevo ’91“. Voditelji su bili Draginja Balać i Senad Hadžifejzović, voditelj sarajevskog TV Dnevnika.

Samo takmičenje je urađeno u tadašnjem stilu festivala u San Remu. Marketing televizijskog prenosa imao je 16 sponzora raspoređenih tako da je svaka kompozicija imala svog. U Sarajevu su snimane razglednice sa svakim izvođačem posebno, koje su emitovane dok je određeni izvođač izlazio na scenu. Hrvatska televizija i Televizija Beograd su imale po tri predstavnika, Televizija Crne Gore i Televizija Priština po jednog, dok su ostali TV centri imali po dva predstavnika.

Pobednika je odlučilo glasanje žirija TV CG. Bebi Dol je dobila dva poena od Gorana Pejovića i Ace Đukanovića. U tom momentu pesme „Brazil“ i „Daj obuci levisice“ imale su isti broj bodova – 66. Treći član žrija iz TV CG pesmi „Brazil“ dao je dva poena, dok pesmi „Daj obuci levisice“ nije dodelio nijedan bod. Time je pobedila Bebi Dol sa pesmom „Brazil“.

Na Pesmi Evrovizije 1991. godine u Rimu, Bebi Dol je nastupila prva uz totalno drugačiji aranžman. Naime, JRT je Evroviziji poslala pesmu sa drugacijim aranžmanom i korigovanim tekstom od one koja je pobedila na „Jugoviziji“, da bi Bebi Dol u Rimu 4. maja 1991. godine izvela pesmu sa sasvim trećim aranžmanom. Došlo je do neslaganja orkestra RAI-a i dirigenta Slobodana Markovića, tako da je ispalo da je na „Jugoviziji“ praktično izglasana jedna pesma, a da se na „Pesmi Evrovizije“ čula potpuno druga. Jedan bod sa Malte bio je dovoljan za pretposlednje, 21. mesto na Pesmi Evrovizije. Upravo su ovako loš plasman pesme Brazil engleski kritičari iskoristili za dokazivanje tvrdnje da je „Pesma Evrovizije“ „prevaziđena forma zatvorena za savremene trendove u pop muzici“.

Za loš plasman mnogi su krivlili lošu situaciju u Jugoslaviji. Dva dana pred samo takmičenje došlo je do incidenta u Borovom Selu, između hrvatske policije i srpskih snaga, gde je poginulo 12 hrvatskih policajaca. Taj događaj su prenele sve svetske stanice, pa je na konferenciji za štampu Bebi Dol morala da odgovara na neugodna pitanja vezana za političku situaciju u Jugoslaviji.

Plasman na „Evroviziji“ u Rimu u Italiji: 21. mesto (1 bod) od ukupno 22 učesnika

Extra Nena – „Ljubim te pesmama“ (1992)

Državno finale održano je 28. marta 1992. godine u Studiju RTV Beograd u Beogradu. Domaćin je bio Radoš Bajić. U finalu je bilo 20 pesama sa preostalih pet podnacionalnih javnih emitera; RTV Beograd, RTV Crne Gore, RTV Priština, RTV Novi Sad i RTV Sarajevo. RTV Sarajevo je i dalje učestvovala iako je Bosna i Hercegovina već proglasila nezavisnost pre nacionalnog finala.

Ovo je bilo poslednje učešće Jugoslavije na Pesmi Evrovizije. Tri nedelje nakon takmičenja 1992. godine, Rezolucijom 757 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 30. maja 1992. godine, SR Jugoslaviji su uvedene sankcije koje su uključivale zabranu njenog učešća na međunarodnim takmičenjima i kulturnim događajima. Pored toga, SR Jugoslavija je izbačena iz EBU 30. juna 1992. godine.

Plasman na „Evroviziji“ u Malmeu u Švedskoj: 13. mesto (44 boda) od ukupno 23 učesnika

Novi milenijum: Dva i zamalo treće učestvovanja Srbije i Crne Gore ili „Hoćemo Flamingose!“

Novoformirane republike, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija pojavile su se nezavisno počevši od takmičenja 1993. godine, a Severna Makedonija se pridružila takmičenju 1998. godine. Konačno, Srbija i Crna Gora su se pridružile „Pesmi Evrovizije“ 2004. godine.

Željko Joksimović – „Lane moje“ (2004)

Srbija i Crna Gora kao nezavisna država prvi put se pojavila na „Pesmi Evrovizije“ 2004. godine i kao debitant postigla veliki uspeh osvajanjem drugog mesta kompozicijom “Lane moje” u izvođenju Željka Joksimovića. Taj uspeh poklopio se i sa obeležavanjem 30 godina od prvog učešća Televizije Beograd (danas Radio Televizije Srbije) na ESC.

Željko je dobio maksimalnih 12 poena od velikog broja zemalja, a od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije maksimalnih 12 poena dobio je od gledalaca iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine kao i 10 bodova iz Makedonije. Pesma „Lane moje“ je 15. pesma po redu koja je u pola veka dugoj tradiciji Pesme Evrovizije dobila bodove od svih zemalja učesnica.

Plasman na „Evroviziji“ u Istanbulu u Turskoj: 2. mesto (263 boda) od ukupno 24 učesnika u finalu

No name – „Zauvijek moja“ (2005)

Posle „Evropesme/Evropjesme“ 2005. godine, tokom koje pobednik srpskog polufinala nije dobio nijedan glas od crnogorskih članova žirija, put Ukrajine odlazi crnogorska grupa „No name“. Ovu grupu činili su šestorica tinejdžera koji su jedini veći nastup pre toga imali na „Večeri novih zvijezda“ na muzičkom festivalu „Sunčane skale“.

Plasman na „Evroviziji“ u Kijevu u Ukrajini: 7. mesto (137 bodova) od ukupno 24 učesnika u finalu

Sledeće godine, nakon što se ponovila situacija po pitanju glasanja žirija iz Crne Gore, predstavnika nije bilo, a sala u kojoj se održavalo takmičenje za odabir predstavnika skanidrala je „Hoćemo Flamingose“.

Novi početak: Trijumf na samom startu, ali i prve godine bez kvalifikacija za finale

Nakon pauze od godinu dana, Srbija je prvi put kao nezavisna država učestvovala na „Pesmi Evrovizije“ 2007. godine.

Marija Šerifović – „Molitva“ (2007)

Kao pesma pobednica „Beovizije“ 2007. godine, Marija Šerifović je sa „Molitvom“ predstavljala Srbiju i donela pobedu u Beograd. Tekst pesme je napisao Saša Milošević Mare, a komponovao ju je Vladimir Graić.

Od ukupno 41 zemlje (izuzev Srbije) koje su glasale na „Eurosongu“, Molitva je čak devet puta dobila maksimalnih 12 bodova (od čega pet puta od bivših jugoslovenskih republika) i s razlikom od 33 boda pobedila ukrajinskog predstavnika.

Mariju Šerifović je u Beogradu, ispred gradske skupštine, dočekalo između 70 i 90 hiljada građana koji su priredili slavlje na način kako su pre toga dočekivani košarkaši, odbojkaši, vaterpolisti i svi sportisti koji bi osvojili neku zlatnu medalju ili svetski šampionat.

Plasman na „Evroviziji“ u Helsinkiju u Finskoj: 1. mesto (268 bodova) od ukupno 41 učesnika, odnosno 24 u finalu

Jelena Tomašević feat. Bora Dugić – „Oro“ (2008)

Na finalnoj večeri „Beovizije“ za 2008. godinu, Jelena Tomašević osvojila je 24 poena i time postala pobednica. Pesmu „Oro“, kojom se predstavila Srbija na „Pesmi Evrovizije“ pomenute godine, a koja je održana u Beogradu, napisao je Dejan Ivanović, a kompozitor muzike bio je Željko Joksimović. Jelena je dobila direktan plasman u finale koje je održano 24. maja u Beogradskoj areni.

Pesma je premijerno predstavljena javnosti u emisiji Evropsko lice na RTS-u.

Plasman na „Evroviziji“ u Beogradu u Srbiji: 6. mesto (160 bodova) od ukupno 43 učesnika, odnosno 25 u finalu

Marko Kon & Milaan – „Cipela“ (2009)

Konov pobednički nastup na Beoviziji 2009. sa pesmom „Cipela“ bio je njegovo prvo predstavljanje publici kao vodećeg pevača.

Pesma je pobedila u ukupnom zbiru sa 19 poena, kao favorit žirija i četvrta u glasanju publike (7,4 odsto glasova). Kon je izjavio da je pesma nastala oko godinu dana pre Beovizije i da je prvobitno imala drugačiji tekst sa naslovom „Nos“.

„Cipela“ je zauzela 10. mesto u drugoj polufinalnoj večeri Pesme Evrovizije 2009. godine, te se nisu plasirali za nastup u finalu.

Plasman na „Evroviziji“ u Moskvi u Rusiji: Nije se kvalifikovao za finale, 26. mesto (60 bodova) od ukupno 42 učesnika

Milan Stanković – „Ovo je Balkan“ (2010)

Predstavnik Srbije za 55. „Pesmu Evrovizije“ birao se kroz televizijsku zabavno-muzičku emisiju „“Tri pa jedan za Oslo“ .

U organizaciji i direktnom prenosu Radio-televizije Srbije ovo muzičko nadmetanje nasledilo je festival Beoviziju koji je nekoliko godina bio nacionalni izbor za predstavnika. Takmičenje se održalo 13. marta 2010. godine.

Zbog finansijskih razloga, umesto dotašnjeg izbora putem festivala „Beovizija“, odlučeno je da Goran Bregović komponuje tri pesme od kojih će glasovima publike biti odabrana jedna. Tekstove pesama je pisala Marina Tucaković. U programu su se takmičili Emina Jahović, Milan Stanković i Oliver Katić, koji su pesme izveli po dva puta. Glasovima publike numera „Ovo je Balkan“ u izvođenju Milana Stankovića izabrana je za predstavnika Srbije.

Plasman na „Evroviziji“ u Oslu u Norveškoj: 13. mesto (72 boda) od ukupno 39 učesnika, odnosno 25 u finalu

Nina – „Čaroban“ (2011)

RTS je 19. januara 2011. objavila da će tri člana porodice Kovač — Kornelije, Aleksandra i Kristina — komponovati tri pesme koje će se takmičiti za predstavljanje Srbije na „Pesmi Evrovizije“ 2011. godine.

Dana 16. februara je potvrđeno da je Kristina Kovač odabrala Ninu, tada nepoznatu pevačicu, da izvede njenu pesmu „Čaroban“. Kristina je otkrila Ninu zahvaljujući „Jutjubu“, a ona je 26. februara izabrana za učešće Srbije na takmičenju za „Pesmu Evrovizije“ sa više od 15.000 SMS glasova.

Plasman na „Evroviziji“ u Dizeldorfu u Nemačkoj: 14. mesto (85 bodova) od ukupno 43 učesnika, odnosno 25 u finalu

Željko Joksimović – „Nije ljubav stvar“ (2012)

Srpski nacionalni emiter, (RTS) je interno odabrala srpsku prijavu za takmičenje 2012. godine. Joksimović je najavljen za predstavnika Srbije 18. novembra 2011. godine, dok je pesma „Nije ljubav stvar“ predstavljena 10. marta 2012. u emisiji „Evropska pesma“.

Zvanično predstavljanje „Evropske pesme” Srbije 2012. godine bilo je održano u jednočasovnoj televizijskoj emisiji. Joksimović je zajedno sa svojim bendom premijerno izveo svoje hitove i „evropsku pesmu“ koja nas je predstavila u Bakuu, ali u pratnji oko 40 muzičara Simfonijskog orkestra RTS-a.

Uz srpsku varijantu, čiji su autori teksta Marina Tucaković i Miloš Roganović, izvedena i verzija na engleskom jeziku, čiji tekstualni deo potpisuje Ljilja Jorgovanović. Takođe objavljene su i verzije pesme na ruskom (Lюbovь Ne Veщь), španskom (Su amor me vencio sa španskim pevačem) i simfonijska verzija.

Željko Joksimović je pesmu na samom takmičenju izvodio zajedno sa četiri člana Ad-Hok orkestra.

Plasman na „Evroviziji“ u Bakuu u Azerbejdžanu: 3. mesto (214 bodova) od ukupno 42 učesnika, odnosno 26 u finalu

Moje 3 – „Ljubav je svuda“ (2013)

Grupu „Moje 3“ činile su finalistkinje takmičenja „Prvog glasa Srbije“ — Mirna Radulović, Nevena Božović i Sara Jovanović. Sa 10.994 glasa dobijena SMS porukama, grupa je prošla u finale „Beosonga“ 2013. godine, dok je sa 25.959 glasova i postala predstavnik Srbije. Pesmu je komponovao Saša Milošević Mare, dok je tekst napisala Marina Tucaković.

Kako je i obećao, kompozitor Mare je pesmu rearanžirao kao odgovor na to što je prvobitnu verziju kritika nisko ocenila. Nova, zvanična i prerađena verzija numere objavljena je 15. marta na zvaničnom veb-sajtu i „Jutjub“ kanalu Evrovizije, odnosno sutradan u medijima.

Devojke su 14. maja 2013. u Malmeu nastupale u prvom polufinalu takmičenja. Nisu se plasirale dalje.

Plasman na „Evroviziji“ u Malmeu u Švedskoj: Nisu se kvalifikovale za finale, 27. mesto (46 bodova) od ukupno 39 učesnika

Bojana Stamenov – „Beauty Never Lies“ (2015)

„Beauty Never Lies“ singl je srpske pevačice Bojane Stamenov kojim je predstavljala Srbiju na „Pesmi Evrovizije“ 2015. godine. Pesma je premijerno izvedena u srpskoj verziji 15. februara 2015. u specijalnoj emisiji na prvom programu Radio-televizije Srbije „Odbrojavanje za Beč“.

Pesmu je komponovao Vladimir Graić, dok je tekst srpske verzije napisala Leontina Vukomanović. Tekst za englesku verziju pesme koja je i izvedena u Beču napisao je američki tekstopisac Čarli Mejson, koji je ujedno radio i tekst za pesmu „Rise Like a Phoenix“, kojom je Austrija godinu dana ranije pobedila. Pored srpske i engleske verzije, pesma je objavljena na još tri jezičke verzije, i to na francuskom, španskom i nemačkom jeziku, a takođe su urađene i dve remiks-verzije te verzija na međunarodnom znakovnom jeziku. Nemačka verzija je specifična po tome što su unutar nje uklopljeni delovi sa jodlovanjem.

Na Evroviziji prvi put je izvedena u okviru prvog polufinala 19. maja, gde se kao 9. sa 63 osvojena boda kvalifikovala u finale koje je održano 4 dana kasnije.

Plasman na „Evroviziji“ u Beču u Austriji: 10. mesto (53 boda) od ukupno 40 učesnika, odnosno 27 u finalu

Sanja Vučić ZAA – „Goodbye (Shelter)“ (2016)

Dana 5. marta 2016. godine posle objavljenih procurelih informacija u tabloidima, Radio-televizija Srbije objavila je da će Sanja Vučić predstavljati Srbiju na „Pesmi Evrovizije“ 2016. godine pod imenom ZAA. što je kasnije promenjeno u Sanja Vučić ZAA, sa pesmom „Goodbye (Shelter)”, engleskom verzijom pesme „Iza osmeha”, čija je autorka Ivana Peters. Ivana Peters je Sanji Vučić ponudila pesmu nakon što ju je videla kako nastupa za grupom ZAA u emisiji „Tri boje zvuka” na RTS-u.

Veliko finale je održano 14. maja 2016. i nastupila je pod rednim brojem 15, posle predstavnika Kipra i pre predstavnika Litvanije. Tokom glasanja žirija, Srbija nije dobila 12 poena ni od jedne države i bila je na 23. mestu od 26 država. Kad se prešlo na glasove publike, otkriveno je da je Srbija dobila 80 poena i 11. mesto publike.

Plasman na „Evroviziji“ u Stokholmu u Švedskoj: 18. mesto (115 bodova) od ukupno 42 učesnika, odnosno 26 u finalu

Tijana Bogićević – „In Too Deep“ (2017)

RTS je saopštio da će 31. januara 2017. godine internom selekcijom biti odabran izvođač i pesma. Radio-televizija Srbije i muzički urednici odlučili su da to bude Tijana, koja je već učestvovala na „Pesmi Evrovizije“ 2011. godine kao prateći vokal, kada je Srbiju predstavljala Nina Radojičić sa pesmom „Čaroban“. Prvo je izabran autorski tim i napravljena pesma, a onda je RTS pozvao Tijanu i pitao je da li želi da je otpeva.

Predstavnica Srbije se nije takmičila u finalu takmičenja jer je u 2. polufinalu zauzela 11. mesto prikupivši 98 poena. Finale je izmaklo za samo tri boda. Po oceni žirija bili smo na 10. mestu (53 boda), a prema publici na 11. mestu (45 bodova).

Plasman na „Evroviziji“ u Kijevu u Ukrajini: Nije se kvalifikovala za finale, 28. mesto (98 bodova) od ukupno 42 učesnika

Sanja Ilić & Balkanika – „Nova deca“ (2018)

„Beovizija“ 2018. godine je bio osmi po redu, takmičarski festival zabavne i narodne muzike pod ovim nazivom i izbor za pesmu koja će predstavljati Srbiju na „Pesmi Evrovizije“.

Dana 19. oktobra 2017. godine, Radio-televizija Srbije raspisala je konkurs za srpsku kompoziciju na „Pesmi Evrovizije“ 2018. godine. Poslato je 75 pesama, a od toga žiri je izabrao 17 pesama koje su se takmičile uživo u Sava centru, uz direktan prenos na RTS 1.

U sastavu stručnog žirija koji je dodeljivao bodove na takmičenju bili su Vojislav Borisavljević, Ivana Peters, Dušan Alagić, Dejan Petrović i Željko Vasić. Takmičilo se 17 pesama, a pobedili su Aleksandar Sanja Ilić i grupa Balkanika sa pesmom „Nova deca“ i sa maksimalnim brojem poena.

Plasman na „Evroviziji“ u Lisabonu u Portugaliji: 19. mesto (113 bodova) od ukupno 43 učesnika, odnosno 26 u finalu

Nevena Božović – „Kruna“ (2019)

Na javni konkurs za 2019. godinu pristiglo je 76 pesama od kojih je žiri odabrao 24 koje će se takmičiti.

Prvo polufinale je održano 27. februara 2019. u Studiju 8 RTS-a, a voditelji su bili Dragana Kosjerina i Ivan Mihailović. Od dvanaest takmičara, šest se plasiralo u finale kombinacijom glasova žirija i publike. Drugo polufinale je održano je sutradan.

Finale „Beovizije“ za 2019. godinu održano je 3. marta 2019. godine, a pobednik je odlučen mešavinom glasova žirija (koji su činili Miša Aleksić, Bojana Stamenov, Dejan Ivanović, Goca Tržan i Aleksandar Milić Mili) i publike. Pobedila je Nevena Božović sa pesmom „Kruna“ sa kojom je osvojila 20 poena.

Plasman na „Evroviziji“ u Tel Avivu u Izraelu: 18. mesto (89 bodova) od ukupno 41 učesnika, odnosno 26 u finalu

Hurricane – „Hasta la vista“ (2020)/“Loco Loco“ (2021)

Finale „Beovizije“ 2020. održano je 1. marta 2020. godine. Pobednik je odlučen kombinacijom glasova žirija, koji su činili Nevena Božović, Aleksandra Milutinović, Milan Đurđević, Aleksandra Kovač i Dragan Brajović Braja, i publike.

U finalu je učestvovalo 12 kompozicija, šest plasiranih iz prvog i šest iz drugog polufinala. Domaćini su bili voditeljka RTS-a Dragana Kosjerina i poznato lice švedskog javnog servisa Jovan Radomir, dok su o atmosferi u Grin rumu brinuli voditeljka RTS-a Kristina Radenković i australijski voditelj srpskog porekla Stefan Popović.

Sastav „Hurricane“ je pobedio i osvojio pravo nastupa na „Pesmi Evrovizije“ 2020. godine. Takmičenje je otkazano zbog pandemije  virusa korona i umesto njega je emitovan program „Evrovizija: Neka Evropa obasja svetlošću“, u kome su učestvovale i članice grupe.

Dana 17. decembra objavljeno je da će Hurricane predstavljati Srbiju na Pesmi Evrovizije 2021. godine, a 5. marta 2022. objavljena je pesma „Loco Loco”.

Grupa je nastupila u drugom polufinalu pod rednim brojem 9, nakon čega se plasirala u finale. Prema glasanju žirija, sastav je završio na 21. mestu od 26 država, dobijajući 12 poena od Severne Makedonije. Prema glasanju publike je dobila 82 poena, a od toga je 12 poena došlo od austrijske, makedonske, slovenačke, hrvatske i švajcarske publike. Završila je na 15. mestu sa 105 poena.

Plasman na „Evroviziji“ u Roterdamu u Holandiji: 15. mesto (102 boda) od ukupno 39 učesnika, odnosno 26 u finalu

Konstrakta – „In Corpore Sano“ (2022)

Konstrakta je pesmu „In corpore sano“ komponovala sa kolegom iz“ Zemlje gruva!“ Milovanom Boškovićem i sa njom se i plasirala u finale takmičenja. Dana 5. marta 2022. u finalu „Pesme za Evroviziju“, Konstrakta je pobedila u glasanju i stučnog žirija, i publike, i postala predstavnik Srbije na „Pesmi Evrovizije 2022“.

Konstrakta će, kako je već najavljeno, nastupati u drugom delu finala u subotu 14. maja, pod rednim brojem 24.

Flamingosi – „Ludi letnji ples“ (2006)

Zbog skandala koji je obeležio „Evropesmu/Evropjesmu“ 2006. godine, Srbija i Crna Gora nije imala svog predstavnika na 51. Izboru za „Pesmu Evrovizije“ 2006. godine. Kroz šalu se i danas može čuti da je upravo ovo takmičenje odgovorno za neminovni raspad države koji se dogodio samo nekoliko meseci kasnije.

Pobednik, po drugi put zaredom, postala je podgorička grupa „No name“. Slično kao 2005. godine, pobednici „Beovizije“, beogradska grupa Flamingosi od crnogorskih članova žirija nije dobila nijedan bod. Revoltirana, publika u Plavoj dvorani Centra Sava zvižducima i plastičnim flašama sprečila je grupu „No name“ da po drugi put izvede svoju pesmu „Ljubavi moja“.

Umesto toga publika je ovacijama dočekala grupu „Flamingosi“ i Luisa i zajedno sa njima i svim učesnicima „Evropesme/Evropjesme“ iz Srbije otpevala pesmu „Ludi letnji ples“

Međutim, iako Srbija nije imala svog predstavnika na „Pesmi Evrovizije“, gledaoci u Srbiji imali su priliku da glasaju za svoje favorite. Bez objašnjenja, RTCG nije direktno prenosila polufinalno veče izbora za „Pesmu Evrovizije“. Većina glasova i 12 poena Srbije i Crne Gore otišlo je komšijama iz Bosne i Hercegovine koju je predstavljao Hari Varešanović sa pesmom „Lejla“ koju je komponovao Željko Joksimović.

Iako nisu predstavljali državu na „Pesmi Evrovizije“, grupa „Flamingosi“ sa Luisom i pesmom „Ludi letnji ples“ neretko se pominju sa setom i nostalgijom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.