Foto: N. M.Do skora malo poznat našoj široj umetničkoj publici, kolekcionar i antikvar, Vladimir Pešić, velikim korakom je stupio na likovnu scenu Srbije nudeći ljubiteljima slikarstva uvid u deo njegove bogate zbirke koja je nastajala u protekle tri decenije.
Postavku koja sadrži dela ruskih majstora, naročito onih koji su deo svog života proveli na ovim prostorima, prvi su imali priliku da vide Vrščani od januara do marta ove godine. Izbor Vršca za premijerni nastup izložbe nije bio slučajan. Naime, to je grad odakle Pešić vuče deo korena porodične loze, a takođe i mesto gde je više značajnih ruskih umetnika našlo utočište nakon boljševičke revolucije.
Ostali su tu da žive i stvaraju i da zajedno sa ostalim umetnicima izbeglim iz Rusije obogaćuju i menjaju kulturnu scenu Srbije. Mnogima je poznato da su ruski lekari, inženjeri, naučnici, arhitekte i ostali, bitno uticali na napredak Srbije u posleratnim godinama i da su mnoge oblasti doživele procvat upravo zahvaljujući njima, ali je negde u senci ostao doprinos ruskih slikara koji su živeli na ovom podneblju.
Zahvaljujući Vladimiru Pešiću i njegovoj odluci da uživanje u svojoj zbirci podeli sa ljubiterljima slikarstva u Srbiji, sada smo u prilici da vidimo dela skoro svih onih koji su na svojim platnima obeležili taj deo prošlog veka.
Izložba pod nazivom „Sjaj ruskih slikara“ se iz Vršca preselila u Beograd, u izložbeni prostor Ruskog doma, a o motivima i razlozima da otvori svoju kolekciju za javnost, Vladimir Pešić kaže:
„Akcenat izložbe u Ruskom domu stavio sam na simbolična istorijska zbivanja. Nažalost, nisam bio u prilici da prikažem sva dela iz svoje zbirke za koje mislim da mogu biti poučna i interesantna. Na to je najviše uticala činjenica da puno slika nisam mogao dopremiti u Srbiju, jer je ona, koliko ja znam, jedina zemlja koja naplaćuje porez i PDV od oko 30 odsto od procenjene vrednosti umetničkog dela. Sve dok je taj propis na snazi biće otežano vraćanje kulturnog dobra i nacionalnog blaga. Sve je to uslovilo da izložbu otvorim jednom od prvih slika koje sam kupio daleke 1989. godine u Moskvi i koju prvi pit pokazujem u javnosti. To je slika „Poziv na krštenje Slovena“, slikara ruskog imperatorskog dvora, Adolfa Šarlemanja“.
Izložba u Ruskom domu izazvala je veliko interesovanje, a pažnju su privukli radovi slikara Nikolaja Kuznjecova, Stepana Kolesnikova, Nikolaja Haritonova, Ipolita Majkovskog, Aleksandra Lažečnikova, Vladimira Zelinskog i mnogih drugih.
Vladimir Pešić, koji se školovao i živeo u Moskvi (1983. – 1997.), počeo je da se bavi kolekcionarstvom kao vrlo mlad. Porodičnu zbirku počeli su da stvaraju njegovi preci još početkom prošlog veka, a on je svoju prvu sliku kupio kao dvadesetogodišnjak u jednom moskovskom komisionu. Kaže da je presudan momenat za njega, odnosno za odluku da ozbiljno krene u proširenje porodične zbirke, bio onda kada je imao prilike da prisustvuje prvoj aukciji čuvene kuće „Sotbis“ u Moskvi, krajem osamdesetih godina za vreme Gorbačovljeve perestrojke.
Nakon višedecenijskog sakupljanja slika i antikviteta, Pešić je postao međunarodno priznati kolekcionar. Član je Međunarodne konfederacije kolekcionara, antikvara i art dilera Rusije i Zajednice nezavisnih država (MKKAAD), Međunarodne konfederacije trgovaca antikvitetima i umetničkim delima koja se bavi konzervacijom, zaštitom i promocijom (CINOA) i Društva antikvara Srbije (DAS).
Kolekcionari su, u biti, prilično čudna bića, okrenuta, uglavnom, sebi i vrlo uskom krugu ljudi sa kojima dele ista interesovanja. Spoljni svet za njih, često, ne postoji ili nije dostojan njihove pažnje. Sva njihova energija je usmerena na zbirku kojoj su posvetili ceo život. Manje je bitno da li se tu radi o skupocenim slikama, umetničkim predmetima, poštanskim markama ili sličicama fudbalera. Većina vrlo ljubomorno čuva svoje blago uživajući u njemu u samoći dok ih greje saznanje da je je to samo njihovo ili deleći tu privilegiju sa vrlo malim i odabranim brojem ljudi.
Srećom po nas i srpsku kulturu, Vladimir Pešić ne spada u tu vrstu kolekcionara. Za njega se sa punim pravom može reći da iskače iz svoje branše i da predstavlja redak primerak atipičnog skupljača umetničkog blaga. Za razliku od većine svojih kolega, njemu predstvalja cilj i radost da lepotu koju je godinama sa pažnjom i ljubavlju skupljao, podeli sa što većim brojem ljudi. Voleo bi da u slikama iz njegove kolekcije uživa svako ko voli slikarstvo, a naročito deca kojoj Pešić kroz veliki broj radionica i događanja pokušava da približi umetnost i pokaže im koliko lepote ima u njoj.
Kaže i da mu je želja da, jednog dana, kolekcija dobije i stalnu postavku u nekom prostoru koji bi bio dostupan svima i da bi mu to činilo ogromno zadovoljstvo i bio dokaz da njegov trud svih ovih godina nije bio uzaludan.
Izložba nastavlja svoj put po Srbiji
Izložba „Sjaj ruskih slikara“, nastavlja svoj put po Srbiji, a 30. novembra se ponovo vraća u Ruski dom u Beogradu. Tu će ostati i naredne godine i biti deo programa kojim će se obeležiti devedeset godina od otvaranja ovog zdanja u ulici Kraljice Natalije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
