Foto: B. Đ.Delu stručne javnosti i medijima predstavljeni su novoizgrađeni i rekonstruisani delovi starog prostora jagodinskog Muzeja naivne i marginalne umetnosti, kao i dela i postavke koji do sada nisu prikazani.
Dosadašnja zgrada datira iz 1929. godine, zaštićena je i predstavlja spomenik kulture. Na nju se sada naslanja prostor moderne arhitekture izgrađen iz potrebe da posetioci vide više radova naivnih umetnika iz zbirke muzeja koja broji preko 3.000 slika i skulptura.
Svečanom otvaranju prisustvovala je i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koja nije sakrila zadovoljstvo što je ovaj projekat skoro završen.
– Posebnost ovog muzeja je u tome što je, uslovno rečeno, van velikih kulturnih centara poput Beograda i Novog Sada. Kažem uslovno, jer ovime podstičemo decentralizaciju kulture i afirmaciju naivne umetnosti koja se ističe snagom izraza, originalnošću i kreativnošću – poručila je Gojković.
Država je, inače, u rekonstrukciju muzeja uložila blizu 340 miliona dinara. Muzej je otvoren 1960. godine, a, kako podsećaju iz ove institucije, Srbija je imala pionire ovog pravca koji su bili vrlo cenjeni u svetu.
Igradnja dodatnog i modernog prostora započeta je 2019. godine, do potpunog završetka rekonstrukcije treba još da se urede dvorište i parking, a potom će Muzej ponovo biti potpuno otvoren za posetioce.
Celokupna zbirka sadrži dela preko 400 umetnika iz celog sveta. Rekonstrukcijom je institucija dobila dodatnih 500 metara kvadratnih. Aktuelna je nova stalna postavka skulptura od drveta kao materijala koji se često koristi u naivnoj umetnosti.
– Drvo kao materijal posebno je inspirisao čitav niz umetnika, jer jednostavno sama plemenitost materijala nosi mnoštvo skrivenih poruka i nataloženu drevnu energiju i zapravo je bila inicijator i nekima od najznačajnijih svetskih klasika, a i našim autorima – objasnila je za Danas Ivana Jovanović, muzejska savetnica.
Monumentalne drvene skulpture, kako ističe naša sagovornica, osim snage materijala, oslikavaju maštu, razmišljanja, pa i strahove kreatora.
– Umetnici su se na taj način oslobađali onoga kroz šta prolaze, živeli su svoje vizije i pretakali ih u umetnička dela. Osim nove stalne postavke, imamo i dinamičniji koncept, sa brojnim izložbama i dešavanjima – dodala je Ivana Jovanović.
Muzej će ove godine gostovati u više gradova Evrope, ali će i dovesti svet u Jagodinu organizujući događaje poput Trijenala umetnosti samoukih vizionara i Animator fest.
Osim izložbenog, dodatni prostor dobijaju depoi i prostor za restauraciju.
– Dugo nismo imali konzervatorsku radionicu, već su se dela slala drugim muzejima. Od 2008. godine samostalno pokrivamo segment restauracije i konzervacije. Novim prostorom dobili smo daleko bolje uslove za to, kao i još dodatnih oko 500 kvadrata za depoe – istakao je za Ivan Đelić, konzervator i restaurator u Muzeju naivne i marginalne umetnosti.
Kako nam je objasnio, restauracija u slučaju dela naivnih umetnika može biti teže nego u slučaju profesionalaca jer naivci nisu dovoljno edukovani o pripremi materijala.
– Trudili smo se da svako delo negujemo sa posebnom pažnjom. Ipak, umetnici nisu bili upoznati sa tehnologijama slikarstva i vajarstva za pripremu platna, izvođenje dela i slično, pa je tu bilo problema. Bilo je neosušene boje, slojeva slika koji su otpadali, slike koje su mogle da stoje samo u ravnom položaju – rekao je naš sagovornik.
Đelić, međutim, objašnjava da su naši umetnici i te kako pratili svetske tokove i trendove, pokazujući lepotu življenja i najčešće tražeći inspiraciju u radostima koje su ih okruživale. Kako kaže, mračne teme su retke kod umetnika naive.
Prema čestim zabludama, naivnu i marginalnu umetnost stvaraju ljudi na selima, ograničenog obrazovanja i mogućnosti, znajući samo za male likovne kolonije i okupljanja.
To je potpuno pogrešna predstava, a zaposleni u Muzeju pozivaju sve da posete prostor i izložbe i na taj način čuju i vide priče ljudi koji su živeli u različitim vremenima, bili visoko obrazovani i postali daleko cenjeni u celom svetu, prikazujući svoju stvarnost putem intuicije i osećaja koji su ih vodili ka umetnosti, oslobođenoj akademski traženih formi.
Marginalni, a ne marginalizovani
Muzej naivne i marginalizovane umetnosti prikazuje dela šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, pa i kasnije radove, sve do savremenih autora. Kako objašnjavaju, senzibiliteti se sve brže menjaju. Ipak, žele da sačuvaju klasike od zaborava i pruže priliku svemu što je aktuelno.
– Oblast naivne i marginalne umetnosti, kao dela savremene umetnosti, vrlo je osetljiva i podložna je promenama. Čini se da je potrebna određena istorijska distanca da se neke pojave sagledaju na pravi način – rekla je Ivana Jovanović, muzejska savetnica.
Zato su i same zbirke podeljene po vremenu nastanka, a Muzej nastoji da, kako ističu, prati dešavanja na svetskom planu, nove afinitete i umetnike. Ovo je posebno značajno kako bi autori, a i sam pravac, ostali i postali naivni i marginalni, a ne marginalizovani.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
