U Ateljeu 212 započele probe komada „Obraćanje naciji“: Slika neoliberalne, konzumerske, samožive i depresivne sadašnjosti

To su pričice iz svakodnevice koje korišćenjem basnolikih alegorija slikaju kompleksnu mapu neoliberalne sadašnjosti – konzumerske, netrpeljive, korumpirane, samožive ali i paralisane, depresivne i bezidejne.

Svi klasni, rasni i politički problemi sasvim politički nekorektno, objašnjavaju se jednostavnim „prirodnim zakonima“ ili primerima iz istorije čovečanstva – elaborirajući citate sv. Mateja, Napoleona, Hitlera, Gramšija ili Svifta.

Čelestinijeve junake igraju Gordan Kičić, Jovana Gavrilović, Gorica Popović, Katarina Žutić, Dejan Dedić, Ivan Mihailović ,Ivan Jevtović ,Branislav Zeremski, Aleksandar Srećković, Miona Marković.

U autorskoj ekipi predstave su i Julijana Vučo, koja je prevela tekst, dramaturškinja je Mina Ilić, scenograf Siniša Ilić i kostimografkinja Marija Bolubdžić.

U „Obračanju naciji“ nalazimo se u malom gradu punom izobličenja, simbola zla i deformacija sveta oko nas sa svojim gradonačelnicima, pekarima, grobarima, trgovcima i glasačkim telom.

Mala zemlja u kojoj korumpirani izmišljaju demokratiju smenjujući vlast sa mafijom, i gde se svaka „drugost eliminiše pre nego što nas omete“.

Gde učiteljice postrojavaju decu u školi po etničkoj i nacionalnoj pripadnosti i fizičkom izgledu, a na izborima se pobeđuje sa 110 odsto, gde je jedini način na koji građanin može da podnese svoju stvarnost da misli na pištolj u džepu, ili da okrene glavu od svega i pokuša da zaspi dok kap uporne vode sa plafona ne sruši celu zgradu…

Svaki monolog je kratak, eksplozivan i na liniji između „rentovanja“ 1 na Tviteru i stendap komedije.
Pisac monologe definiše kao humor koji staje u kutiju šibice – palidrvca koja bljeskaju jedna za drugim ili se ređaju u najrazličitije oblike.

A kritika kaže:

„Svaka priča izaziva oslobađajući smeh, međutim, iza ove umirujuće reakcije, još uvek se krije nerazjašnjeni talog, mrlja u oku, kamenčić u cipeli, poslovični grašak ispod dvadeset dušeka koji princezu sprečava da spava.

Spavaj mirno. Čelestiniju je upravo to i stalo: da seje razdor u bajkama. Zadatak u kojem malo ko zna kako da mu se suprotstavi „, zapisao je kritičar Valerio Magrelli

Askanio Čelestini (1972, Rim) italijanski je glumac, reditelj i dramski pisac, jedan je od najangažovanijih pozorišnih i filmskih stvaralaca poslednjih godina.

Studirao je antropologiju i književnost, a glumom je počeo da se bavi kasnih devedesetih godina prošlog veka u performansima komedije del arte.

Njegov pozorišni rad pripada oblasti narativnog pozorišta (teatro di narrazione) a zalaže se za važnost usmene tradicije, bavi se pripovedanjem italijanskih narodnih bajki modernog vremena, radničkim, ratnim i konzumerističkim.

Nosilac je nagrade Ubu za 2002. godinu, „za svoju sposobnost da pripoveda o savremenoj istoriji kao da je mit, i obrnuto.