Foto promo Dušan Milenković /Fest Laureat nagrade Festa Beogradski pobednik za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji, i Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke koji mu je svečano uručen 1. marta, holivudska zvezda Udo Kir, uživao je i u predstavljanju svog novog filma „Moj komšija Adolf“, i u brojnim susretima s novinarima.
Kako je izjavio jedan od najvećih filmskih i pozorošnih glumaca današnjice, on je od početka karijere obožavao pažnju medija, javnost, slavu.
– Pa ko to ne voli da bude poznat i popularan?! Oni koji kažu da im smeta slava, lažu! Govore to samo da bi privukli još više pažnje!
Višedecenijsku karijeru Uda Kira obeležile su uloge u kultnim filmovima oskarovaca i velikana, kao što su Gas Van Sant, Rajner Fasbinder, Lars fon Trir, Fatih Akin, Aleksandar Pejn…
A sve je, zapravo, počelo slučajno – zamišljao je jedan običan život, u običnoj profesiji, a onda mu se 1953. godine neočekivano dogodio potpuno holivudski scenario.
– Moj san je bio da radim za farmaceutsku kuću „Bajer“, da im budem korespondent po svetu, da idem u Meksiko i Brazil… Ali, u Londonu mi je, dok sam sedeo u restoranu, prišao muškarac koji se predstavio kao Majk Sarn i rekao da hoće da snimi film sa mnom. Odgovorio sam mu da ne znam da glumim, ali je on samo odmahnuo rukom uz opasku da ne brinem i da to prepustim njemu. Otišli smo u Francusku, snimili polučasovni film „Put za Sen Trope“, igrao sam žigola, a jedva da sam i video kameru. Snimali su sinemaskopom, i nisam imao pojma da će mi se preko ekrana videti celo lice – izjavio je Kir.
U novinama su osvanuli naslovi tipa „Novo lice filma“, usledio je i ugovor sa „Vilijamom Morisom“, najvećom agencijom na svetu, on je tada imao samo 18 i po godina. i njegova životna priča postala je poput filmske.
– Srećan sam od prvog sata svog života! Rođen sam u Kelnu, oktobra 1944, krajem Drugog svetskog rata. Po pričanju moje majke, kad se porodila, došla je sestra da uzme svu novorođenčad i da ih ponese na kupanje, a moja je zamolila da me drži još malo. Začuo se alarm, krenulo je bombardovanje i srušio se zid bolnice. Majčin krevet bio je u ćošku i uspela je da preživi. U mraku me je držala jednom rukom a drugom je uklanjala ruševine. Oslobodili su nas Britanci ili Amerikanci, ne sećam se baš tačno ko, ali obema zemljama sam zahvalan. Eto, tako su izgledala prva tri sata mog života – ispričao je najslavniji američki glumac nemačkog porekla, poznat i kao reditelj i producent.
Posle „Sen Tropea“ snimio je crno-beli film u kojem je opet igrao „lošeg momka“ – svodnika, a njegovo prvo komercijalno ostvarenje u boji bio je „Znak đavola“.
– Snimao sam taj film sa Oliverom Katarinom pre tačno pedeset godina, ona je igrala vešticu, a ja lovca na veštice. Između nas se rodila romansa, Olivera je bila prelepa pamtim je dan – danas – podsećao se na Festu svojih početaka jedan od najvećih glumaca svetskog filma, koji nikada nije studirao glumu, i koji je igrao u gotovo svim filmovima Larsa fon Trira.
– Najvažnije lekcije sam dobio upravo od njega. Na setu „Dogvila“ svi glumci su imali apsolutno iste uslove, iste garderobe, jeli smo svi u zajedničkoj kantini. Bili su tu Lorin Bekol, Nikol Kidman, Ben Gazara, Džejms Kan, Kloi Sevinji, Stelan Skarsgard. Prilikom jednog obroka, Lars nam je prišao, pogledao nas sve kao da nešto nije u redu i rekao: „Ne zaboravite – nemojte da glumite!“
Sa Fon Trirom je sarađivao skoro trideset godina.
– I nikada ga nisam pitao kako bi želeo da odglumim neku scenu. Ako nije zadovoljan, on bi zaustavio snimanje i rekao mi to sam. Fasbinder, Venders, Gas van Sant, svako je imao neki svoj stil. Srećan sam čovek, jer sam radio sa nekim od najboljih filmskih autora na svetu – rekao je Kir.
Ipak, kako je svedočio na Festu, još nije ostvario veliku želju da sarađuje sa Ejbelom Ferarom.
– Ferara je jedan od mojih omiljenih reditelja, ali, radiću i sa njim. Pre par meseci ponudio mi je ulogu Satane u filmu sa Šajom Lebafom, ali sam odbio. Šaja nije glumac po mom ukusu. Temeljno se priprema, a ja ne verujem u tu „metod glumu“, gde morate da postanete osoba koju igrate. Pa, to je samo gluma! Ali, rekao sam Ejbelu da svakako želim da snimim film sa njim gde bih igrao Satanu. Nisu mi dosadile te „đavolske“ uloge po kojima me poznaje publika. Jer, ljudi zaborave da je satana bio anđeo, i ja želim da ga tako i prikažem. Siguran sam da ću ga bar još jednom igrati – izjavio je Udo Kir, koji je i svojim šarmom oduševio publiku 51. Festa.
Silno životno iskustvo
Kada bi se snimao film o njemu, Kir je izjavio da ne vidi glumca koji bi mogao da tumači njegov lik.
– Mene niko ne može da igra! Zbog mog silnog životnog iskustva i putovanja širom sveta. Prvo sam se našao u Londonu, kao 18-godišnjak, gde sam otišao da učim engleski…
Bez penzije – zauvek
Kako je Kir duhovito istakao u susretu sa novinarima, apslutno ne namerava odlazak u penziju.
– Već prekosutra idem u Čikago, na snimanje novog filma. Ako već nije glavna uloga, biram one projekte koji mi pružaju priliku da odglumim nešto što ljudi neće nikada zaboraviti. Zato, čak i kada imam samo jednu rečenicu, ja je kažem tako da se ona i godinama kasnije prepričava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
