Foto: Lenka Zelenović/MNMU PromoUmetničko udruženje NEpraktične žeNE 8. marta predstaviće izložbu „Kuvarice“ savremenog trenutka, u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti, u Jagodini.
Otvaranje izložbe, upriličeno povodom Praznika žena, 8. marta u 19 časova, pratiće projekcije filmova i mali umetnički performans, a izložbu će svečano otvoriti Gordana Predić, posebni savetnik potpredsednice Vlade i ministre kulture Maje Gojković.
Prema rečima Ivane Jovanović iz Odeljenja za istraživanje i zaštitu zbirki MNMU, – u oblasti nekonvencionalne umetničke prakse, obeleženoj visokim stepenom slobode, spontanosti i neposrednosti procesa stvaralačkog ispoljavanja, tehnici veza pripada posebno mesto.
Prema njenim rečima, vez srećemo najčešće kao jedan od elemenata koji u sadejstvu sa drugim postupcima i materijalima gradi kompleksne likovne celine, dok se opusi umetnika izgrađeni intervencijama igle i konca na tkanini javljaju kao sasvim osobeni.
„Vez, kao samostalan medij koji, iako zasenjen tragom ukorenjene pozicije ograničene „izvan kategorije umetničke invencije“, nosi potencijal univerzalne, izrazito prijemčive, taktilne, senzualne i intuitivne stvaralačke energije, javlja se kao polje zanimljivih umetničkih tansformacija“, ističe.
Jovanović dodaje da posebnu pažnju privlači fenomen kolektiva NEpraktične žeNE i njihovih sasvim osobenih crteža vezenih na platnu koje prepoznajemo kao neočekivanu transformaciju formata tradicionalnih zidnih dekoracija poznatih pod nazivom „kuvarice“ u oslobođenu savremenu umetničku formu svojevrsnih vezenih grafita.
„Alternativna umetnička grupa Škart, razvijajući emancipatorske projekte u cilju osnaživanja kreativnih potencijala marginalizovanih grupa, 2000. godine ohrabruje Udruženje samohranih majki izbeglica ŽENA, Zemun da krene putem promišljanja i stvaranja ideje „novih kuvarica“. Ubrzo se osniva grupa NEpraktične žeNE čije su članice, poput Lenke Zelenović, Brigite Međo i Pave Martinović, kroz dekonstrukciju tradicionalne forme izražavanja koja je retko dopuštala individualnost i eksperimentisanje, osvajale prostore ličnih sloboda“, pojasnili su iz Muzeja.
Jovanović ukazuje da su polaznu tačku činili osnovni elemenati forme popularnih „kuvarica“, pravougaonih komada platna izvezenih slikovnim i tekstualnim porukama povezivanim sa veštinama i praksama koje su identifikovane kao poželjna ženska sfera praktičnog kućnog delovanja, „nove kuvarice“ suštinski pokazuju potpuno drugačiji pristup.
„Moć snažnog stvaralačkog impulsa, imaginacije i inventivnosti, čistota motivacije i neposrednosti u izražavanju duboko proživljenih ličnih istina, rezultirali su delima visokog intenziteta poruke i likovnog izraza. Desetinama metara konca ove „nepraktične žene„ na platnu su iscrtavale upečatljive obrise svojih životnih priča, kao i refleksije visokog emotivnog angažmana na sve aktuelne teme kroz koje umetnice predano i istrajno „kuvaju“ svoja promišljanja i doživljaje savremenog trenutka, podstaknute fenomenima globalnih problema i ličnim egzistencijalnim životnim borbama za lepši i bolji svet koji ih okružuje“, ističe Jovanović.
Postavljajući pitanja identiteta u savremenom trenutku, dodaje, ove nekonvencionalne umetnice otvaraju prostor novom načinu razmišljanja i zapitanosti. Jovanović primećuje da u borbi protiv uniformnosti i bezličnosti očekivanog, predstavljenim pitanjima i problemima, one pristupaju direktno, sa dozom gorčine ali i humora.
„U delima „nepraktičnih žena“ poput Lenke Zelenović, Brigite Međo i Pave Martinović, „nove kuvarice“, od prošlovekovnog okvira kroz koji su ženama nametane stereotipne uloge, postaju simbol borbe za slobodu izbora i nesputanost ličnog izraza. One jednim korakom prelaze put od tradicionalnog do savremenog, od kolektivne veštine ka individualnom autorskom izrazu, od nametnutih granica naučenog i očekivanog do otvaranja prostora intuitivnog promišljanja, ispoljavanja i aktivizma, od zaboravljenog zanata do sve aktuelnije umetničke prakse“, konstatuje Jovanović.
Prema njenim rečima, prostor „novih kuvarica“ fizički i simbolički uokviren je najčešće čipkom ili posebnom vrstom boda, petlje. Petlja, čvor načinjen koncem, nosi slojevitu simboliku i značenje povezanosti, umreženosti, improvizacije, hrabrosti, odlučnosti i odgovornosti koju nosi izbor. Na kuvaricama Lenke Zelenović ove opšive najčešće radi Lenkina sestra Mica Savić, zvezda škartovog dokumentarnog filma Duga resa, koji govori o svesnom odstupanju od diktata uniformne bezličnosti. Ovo uzajamno pomaganje i uključivanje drugih saradnika (Vladan Nikolić u Brigitinim kuvaricama, Žene iz Gline na Lenkinim, i drugi) u rad na „novim kuvaricama“ podstiče i ohrabruje umrežavanje, ka jačanju kolektivizma autentičnih individualaca.
„Ove NEpraktične žeNE i nekonvencionalne umetnice nalaze petlju da istražuju i preispituju lične granice izvan okvira očekivanog. Sloboda neposrednosti i vizuelnih nesavršenosti stvaralačkih formi njihovih „novih kuvarica“ javlja se kao pokretačka energija koja generiše nove potencijale, stvarajući dinamiku i otvorenost koncepta, poziva na široka istraživanja, na prevazilaženje svake vrste okvira i zacrtanih granica. One postaju polazište daljih kreativnih eksperimenata koja ruše tabue, šireći se izvan očekivanih oblasti veza, prelivajući se u performativne okvire, inicirajući kolektiv muških vezilja, inspirišući širi društveni aktivizam i jačanje kolektivizma“, ističe Jovanović.
„U okviru priprema izložbe “NEpraktične žeNE- „kuvarice“ savremenog trenutka, u saradnji sa grupom “NEpraktične žeNE”, Lenkom Zelenović i kolektivom “Škart”, priredili smo i niz nesvakidašnjih radionica i akcija predstavljanja ovog projekta u javnom prostoru grada“, najavljuju iz Muzeja i dodaju da su jagodinske učesnice i učesnici radionice pokazali veliku inventivnost u kreiranju novih, savremenih “kuvarica”. Akcije – svojevrsni performansi predstavljanja projekta „novih kuvarica“, koje su privukle pažnju prolaznika, propratio je i snimao kreativni tim Marka žvaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
