Vangelisova elektronika je imala dušu: Povodom odlaska čuvenog grčkog kompozitora i oskarovca

Druga verzija je da je svet napustio u sredu od posledica virusa korona. Mesto i datum Vangelisove sahrane nisu objavljeni, pretpostavlja se da će počivati u Parizu, u koji je prvi put došao sa 25 godina.

Rodom iz okoline Volosa, odrastao u Atini, Vangelis je u četvrtoj godini seo za klavir. Umetničku karijeru počeo je kao pop-muzičar. Kompozitor, tekstopisac, producent elektronske, progresivne, ambijentalne i klasične orkestarske muzike, planetarno je postao slavan zahvaljujući Oskaru koji je dobio za muziku u kultnom filmu Hjua Hadsona „Vatrene kočije“.

Njegov rad na ovom filmu bio je i svojevrsno odavanje počasti ocu koji se bavio atletikom i bio zaljubljenik u muziku. Iz Vangelisove laboratorije zvuka izašla je i muzika za filmove „Nestali“ Koste Gavrasa, „Blejd Raner“ Ridlija Skota, sa kojim je radio i „1492: Osvajanje raja“, „Baunti“ Rodžera Donaldsona, „Elgreko“ Janija Smaragdisa…

Nije se zaustavio na filmskoj muzici, osvojio je i pozorište, radeći muziku i za balete. Objavio je više od 20 studijskih albuma. Zagovornik umetničke slobode i nezavisnosti, prezirao je muzičku industriju, a njegovi eksperimenti sa zvukom i muzikom išli su do saradnje sa Nasom.

Njegovi prijatelji pričaju da je bio pristupačan, duhovit čovek koji je uživao u dugim druženjima. Bio je fasciniran antičkom grčkom filozofijom, naukom, svemirom. Uživao je slikanju. Poslednju izložbu imao u Španiji. Muziku kojoj je posvetio život nikada nije shvatao kao zabavu.

– Prethodnih godina Vangelis je bio posvećen pisanju muzike za Nasu, koja ga je angažovala da snimi zvučne zapise koji će u letelici biti poslate u svemir, u beskrajno. Da ako iko ikada naiđe na to, može da čuje kakvu muziku su ljudi slušali i slušaju na planeti Zemlji. Na tome je radio u periodu kada smo bili u kontaktu, u želji da ga dovedemo u Beograd. Međutim, korona nam je poremetila planove. Angažman Vangelisa da stvori zvučni zapis na zlatnoj ploči koji odlazi u beskraj svemira govori o veličini njegovog značaja, kao i tome da je na neki način predstavnik cele planete – to za Danas kaže Boško Radojković, osnivač i direktor Gitar art festivala, ukazujući na veličinu nedavno preminulog legendarnog grčkog kompozitora Vangelisa Papatanasijua.

Radojković ističe da njegovu muziku sluša celog života i podseća da je imao veliku želju da ga dovede na Gitar art festival, iako nema dodirnih tačaka sa gitarom.

– Sve što je pisao, komponovao i svirao je za klavijature, ali zbog naše grčke prijateljske veze, pre par godina, malo je falilo da napravimo projekat gde je Vangelis trebalo da komponuje za gitaru i klavijature. NJegov značaj je ogroman, čovek je obeležio muziku za filmsko stvaralaštvo. Uporedite ga sa Morikoneom, iako su potpuno različiti, obojica su veoma značajni za filmsku muziku i sve ono što ide uz to. Slušao sam ga celog života i slušaću ga i dalje. Ostaje velika praznina nakon njegove smrti – ističe Radojković, pogođen vešću o Vangelisovoj smrti.

Gitarista Vlatko Stefanovski kratko je rekao za naš list – Žao mi je, veliki sam fan.

Aleksandar Saša Lokner kaže za Danas da je Vangelisova muzika „imala i ima neverovatan uticaj na njegov samostalni rad, kao i na rad većine njegovih kolega, kompozitora instrumentalne muzike, pogotovo klavijaturista“.

– Od ranih 80-ih do danas slušao sam ga mnogo… Možda i više od drugih autora elektronske klavijaturističke muzike. Vangelisova elektronika uvek je imala dušu. NJegov spoj teme, melodije, odsvirane na klaviru, harfi ili bilo kom akustičnom instrumentu. Tako je prirodno srastao sa elektronikom, čak i u onim prvim danima, kad elektronika još nije poznavala dinamiku i osećaj kakav danas ima… – kaže Lokner.

On se priseća da je „sredinom 90-ih sa Lazom Ristovskim radio temu na svoju pesmu ‘Pure Love’ pod najdirektnijim uticajem Vangelisove zaostavštine…“

– Malo ljudi se seća, osim nas najvećih fanova i najzagriženijih gledalaca tadašnjih koncerata, da je Vangelis nastupio u Beogradu kao klavijaturista i šef pratećeg benda Demisa Rusosa ‘Afroditina deca’. NJegova lirika, njegov ton, uzbuđenje i veličanstvenost ostaće zauvek u mom srcu… Retko koji umetnik 20. i 21. veka je ostavio takav trag na moju generaciju. Slava mu i hvala za sve! – poručuje Lokner.