Gvozden čita politiku: Čuveni rad Miće Popovića na podu umesto na zidu galerije Foto: Vojkan RistićKada kustosa jedne galerije zateknete u plavom mantilu sa prljavim rukama kako iz prašnjavog depoa izvlači slike, komad po komad, onda i onome ko nije zaljubljenik u likovnu umetnost biva teško.
Baš to mi se desilo kada sam višu kustoskinju Galerije Narodnog muzeja u Vranju Mirjanu Jovanović potražio da bih po ko zna koji put pokušao da napravim priču o kolekciji umetničkih dela koja se godinama čuvaju u (ne)adekvatnim uslovima.
Službenica galerije u Vranju iza velikih vrata mi saopštava da „ne smem u depo“. Izlazim u izložbeni prostor i gledam posložene gomile slika naših umetnika. Prebirem po sećanju, a onda dobijam i potvrdu da samo u depou „pod zemljom“ nezavršene zgrade Doma kulture u Vranju trenutno ima blizu 1.600 slika.
Kroz prljavo staklo galerijskog prostora probija jesenje sunce na veliko platno Miće Popovića, naslovljeno kao „Gvozden čita Politiku“. Poklon koji je zahvaljujući Vranjancu Draganu Cigi Mininčiću darivan najpre Gradu Vranju, a potom završio u ovdašnjoj zbirci.
U vreme NATO bombardovanja slika je bila oštećena, pa je rekonstruisana, a sada, kao i mnoge druge, čami u mraku neadekvatnog depoa koji prati rad galerije od njenog otvaranja u decembru 1995. godine.
Galerija Narodnog muzeja raspolaže sa 350 kvadrata korisne izložbene površine. Negde u bestraga je u međuvremenu nestao i jedan veliki koncertni klavir koji se godinama nalazio u prostoru pored kojih se povremeno oglašavao na izložbama.
Kao i mnogo štošta, u poslednjih osam godina, tamo gde nema jasne političke poruke, gradska galerija živi svoj više nego skromni život u kojoj se redovno događaju aktivnosti sa sve manjim brojem ljudi, ali i zanimljivim izložbenim projektima.
– Posle odluke da se galerijski prostor pretvori u centar za vakcinaciju dovedeno je u pitanje održavanje još pet izložbi koje su ugovorene do kraja godine. Gradsko veće nas sada predaje u ruke Narodnog univerziteta koji nema adekvatne uslove za ostvarivanje naših planova do kraja godine – navodi nam Mirjana Jovanović, istoričarka umetnosti koja je kao kustoskinja galerije praktično prinuđena da se bavi i poslovima koji joj uopšte nisu u zakonskom opisu.
– Sasvim sam sigurna da ćemo teško onako kako treba održati i osmi po redu Bijenale vranjskih slikara u željenom formatu. Jeste problem sa epidemiološkom situacijom veliki, ali uverila sam se, da i ono što mi možemo da ponudimo nikome ne odgovara – poručuje Jovanović, koja nam kaže da je samo usmeno čula da galerija postaje punkt za vakcinaciju.
Projekat koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja zbog kadrovske vrteške unutar vladajuće koalicije oko SNS i smene, pa postavljenja nove v. d. direktorice Maje Aleksić, ukočilo je, pre svega kako je novinar Danasa proverio u nadležnim službama, celu akciju na „Digitalizaciji dela savremenog slikarstva iz kolekcije Narodnog muzeja u Vranju“.
Novac koji je po projektu odobren iz države uplaćen je još 27. maja na račun Grada Vranja, ali je tih 700.000 dinara „ćutalo“ više meseci. Na račun Narodnog muzeja kao referentne insitucije prebačen je nedavno, pa u aktuelnoj situaciji sa odlukom o iseljenju galerije predstavlja problem za dugo očekivani završetak onoga što je prijavljeno.
Narednih dana dok galerija ne uđe u „kovid sistem“ kao jedinstveni primer na svetu biće digitalizovano više od 600 slika Zorana Stošića Vranjskog, ali i dela Velizara Krstića, Aleksandra Lukovića Lukijana, Mrđana Bajića, vajara Gabriela Glida, Svetomira Arsića Basare, Milana Tomića, Grupacije ŠKART … I još više vranjanskih slikara među kojima su Petrušijević, Dejanović, Slavković, i drugi koji su u nekim srećnijim vremenima imali od grada svoje slikarske ateljee, a zauzvrat gradu poklanjali svake godine po nekoliko slika.
Putovanje kroz istoriju vranjanske Galerije Narodnog muzeja i slika koje se nalazi u prostoru nikada završenog velelepnog objekta Doma kulture u centru grada gde su sada smešteni objekti robne pijace, biblioteke, galerije, istorijskog arhiva, gde se nalaze i prostorije privatne Radio-televizije Vranje (RTV), prostorije vladajuće SNS, pa i javnog toaleta govore o tome da je projektant predvideo i dva depoa za arheološku i umetničku kolekciju, dva nivoa ispod aktuelnog u kome se galerija nalazi na oko hiljadu kvadrata.
Sve to što je završeno u prvoj fazi 1976. godine do sada nije okončano. Prostorom u srcu grada u međuvremenu su manipulisali svi gradski čelnici da bi krunu svega učinila vlast naprednjaka kada je pompezno otvorila prošireni prostor depoa Istorijskog arhiva koji i dan danas nije dostupan široj javnosti, iako je to na otvaranju prošle godine najavljeno.
Ovim potezom Narodni muzej i njegova galerija ostali su bez depoa za stalne, a predviđene, likovne i arheološke zbirke, upozorava kulturna javnost u Vranju.
U Vranju niko od nadleznih još uvek ne razmišlja o aktuelnoj činjenici da i ova umetnička dela treba sačuvati, od nedekvatnih meteo uslova u uslovnom depou Galerije Narodnog muzeja. Biće da će glavni „čuvari“ vrednih slika biti glodari, vlaga, i drugi insekti koji hodaju kroz podrume depoa koji je njihov stvarni dom uz sva vredna umetnička dela.
Policija i dalje traži lopove koji su probili rupu
U vreme kada je pripremana izložba iz fonda čačanske Galerije „Nadežda Petrović“ na jugu Srbije bila je aktuelna afera sa srebrnjacima iz doba rimskih vladara. Uprkos velikom obezbeđenju nepoznati provalnici tragajući za vrednim novcem probili su rupu na depou Galerije u Vranju, što nije primetilo nijedno lice za obezbeđivanje vrednih slika između ostalog i dela Save Šumanovića. Policija je na uviđaju konstatovala samo veliku rupu u jakom zidu depoa i ispreturane kutije u čijoj blizini je bilo i višestruko vredno platno slikara iz Šida. Od tada do danas ništa se nije promenilo na poboljšanju uslova umetničkih dela u depou galerije.
Galerija pretvorena u punkt za vakcinaciju
Nakon što je bez slikarskog ateljea ostao autentično vredni vranjanski slikar Zoran Petrušijević ZOP, i najnovije odluke da se Gradska galerija pretvori u punkt za vakcinaciju, kulturna javnost u Vranju je ogorčena na ovaj potez vladajućih naprednjaka. Ima i drugačijih komentara:
– Imaćemo najviše posetilaca na svetu, jer ako se u proseku ovde vakciniše nekoliko stotina ljudi iz Srbije, ali i Severne Makedonije i BiH, to i neće biti tako loš potez, bar statistički. Zatvaranje galerije je potez koji ni jedna jedina vlast nije učinila ni u vreme kuge kada su ovde bili Turci, ni za vreme NATO bombardovanja, ali jeste uspela naprednjaka. Iako je korona opak virus, bilo je drugih mesta da se zatvore ali ne i galerija – stav je većeg dela vranjskih slikara, koji su ogorčeni na ovakav potez.
Ignorisanje slikara Zorana Stošića Vranjskog
Uprkos zahtevima i obraćanjima lokalnoj gradskoj vlasti sa namerom da svoj nemali slikarski opus ustupi rodnom gradu Vranju niko se do sada nije odgovorio Zoranu Stošiću, vranjskom slikaru koji živi u Somboru. Stošić, koji je u devedesetoj deceniji svoga života, uputio je zahtev da mu grad dodeli prostor u kome bi bila njegova zavičajna galerija slika, ali to ne nailazi na bilo kakav odgovor vladajuće SNS koalicije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
