Foto: Nenad Kovačević

Pre nekoliko godina, Popović je poklonio toj ustanovi oko 5.000 naslova od kojih su užički bibliotekari formirali jedinstvenu zbirka od 1.667 knjiga sa posvetama.

Iskaze poštovanja Popoviću zabeležili su Miodrag Bulatović, Slobodan Selenić, LJubomir Simović, Miodrag Pavlović, Stevan Raičković, Dejan Medaković, Svetislav Basara, David Albahari, Borislav Mihajlović Mihiz, Dušan Kovačević, Svetlana Velmar Janković, Momo Kapor i mnogi drugi književnici sa jugoslovenskog prostora, ali inostrani pisci, poput DŽona Apdajka i Vitalija Šentalinskog. Zbirka je predstavljena u užičkom Čitalištu tokom programa „Veče sa darodavcem“, koje bilo posvećeno Popoviću

– Veličanstveni opus u kome se posebno ističe više od 40 biografija najvećih srpskih pisaca, veliki je doprinos Radovana Popovića srpskoj književnosti. U pitanju su knjige riznice i pravi dragulji, navela je Dušica Murić, direktorka biblioteke. Prof. dr Gojko Tešić je za Popovića kazao da je „veliki čovek i darodavac, veliko ime srpske kulture i književnosti i jedan od najvećih, najznamenitijih i najdobrotvornijih ljudi u užičkom kraju“, a da su knjige koje je poklonio „neprocenjivi darovi iz kojih se iščitavaju istorije kulture i književnosti, ljudskih duša i iskrenosti“.

– Otvarali su mu i vrata i dušu svi značajni pisci u bivšoj Jugoslaviji, a među njima Ranko Marinković, Vitomil Zupanc, Josip Vidmar, Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Sreten Marić i mnogi drugi. On nije samo novinar, već i književni stvaralac, jedinstven na prostorima jugoslovenskih kultura, kazao je Tešić.

Objasnivši da poklonjene knjige potiču iz zajedničke biblioteke Radovana i njegove supruge Branke, arhitekte, poreklom Užičanke koja je preminula 2016. godine, bibliotekarka Anđa Belić je istakla da je ta poklon-zbirka knjiga jedinstvena u regionu.

– Ja nisam pisac, već običan novinar koji voli da putuje, sreće ljude i da razgovara sa njima. Ja sam čovek iz fusnote i radim ono što volim, skromno je o sebi rekao Popović, iskazujući nelagodu zbog preterivanja u opisima značaja njegovog rada i dela. Sve vreme je svoja dela nazivao „knjižicama“, a za zbirku koju je poklonio užičkoj biblioteci je rekao da je to „orman uspomena na pisce i njihove knjige“.

– Čini mi se da me je bog blagoslovio da sam se bavio novinarstvom, lepim i teškim poslom. U slobodno vreme boravio sam u bibliotekama i arhivama LJubljane, Sarajeva, Zagreba, Novog Sada i Beograda. Onda sam sačinio životopise pisaca koje volim, među kojima su neki bili i živi, kao što su Dobrica Ćosić i Miša Pavlović, i nastojao da u tim knjižicama sačuvam pisca od skandala, otužnih ponašanja i mana, iako je sve to ljudski, naveo je Popović.

Popović je rođen 1938. godine u Dubu, kod Bajine Bašte. Novinarski karijeru je započeo u užičkim Vestima, potom je bio dopisnik Politike iz Sarajeva i Novog Sada, a od 1979. i urednik kulturnog dodatka u tim novinama. Autor je biografskih knjiga o našim najpoznatijim piscima i drugih dela. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za književnost, Vukove nagrade, Nagrade „Laza Kostić“ za publicistiku, Račanske povelje i drugih priznanja.

Osim bibliotekama u Užicu i Bajinoj Bašti, Popović je poklonio knjige Pedagoškom fakultetu i Istorijskim arhivu u Užicu i Andrićevim institutu u Višegradu. Prošle godine, Narodnom muzeju u Užicu je darivao vrednu zbirku knjiga i umetničkih dela koju su on i njegova supruga Branka prikupljali pola veka. Poklonio je i knjige Muzeju srpske književnosti „Adligat“ u Beogradu, a Narodnoj biblioteci Srbije obimnu prepisku naših pisaca i veliki broj njihovih fotografija.

Knjige „čoveka iz fusnote“ širom sveta

„Kao čovek iz fusnote, zadovoljan sam tragom koji ostavljam. Moje biografske knjižice, kako mi je rekao Aleksandar Saša Petrov koji je deo života proveo u Americi, nalaze se u nacionalnim bibliotekama u Vašingtonu, Čikagu, Los Anđelesu i NJujorku, ali i u Londonu, Parizu, Berlinu, Oslu, Amsterdamu, Moskvi, Budimpešti, Rimu, Beču, pa čak i jedna u Tirani, kazao je Popović.

Povezani tekstovi