Ponekad je osećao da je ona pre njega otputovala na neko mesto ni ne trudeći se da se spakuje za taj put i da je tamo našla istinski mir ostavljajući ga u praznom stanu da brine o deci i njenoj staroj majci.
Kao da je njegova jedina odlika bila ta bliskost sa bolešću i smrti, retko se čuo sa starim prijateljima; i deca su se udaljila i postala ravnodušna, nisu više žurila da ga poslušaju niti su mu se poveravala. Pa ipak, prvog šabata posle nedelje žalosti, kada je ćerka došla na odsustvo a student sa koledža, svi su jeli zajedno. Zamolio je ćerku da upali šabatnje sveće; kad je to učinila, on zaplaka kao što je to često činio, primetio je to već, kada bi ga takve sitnice iznenadile. Nakon večere pozva telefonom majku da joj poželi ugodan šabat i odveze se do staračkog doma po taštu.
Još nije bila spremna kad je stigao pa ju je sačekao u čistom i elegantnom predvorju razgledajući stare knjige na nemačkom poređane na policama od mahagonija – poklon jednog od žitelja doma. Svaki put kada bi došao bio bi ponovo zadivljen besprekornom čistoćom i redom u domu. U foteljama je sedelo nekoliko staraca, okupanih i očešljanih za šabat, u elegantnim trodelnim odelima; tiho su ćaskali na nemačkom i pili u sitnim gutljajima zadovoljno iz čaše Života kao da su se konačno pomirili s Njim, a sve teškoće koje su proživeli bile su pretopljene u slatke uspomene. Neki od njih su sa kapicama na glavama čekali da u maloj kapeli, odeljenoj zavesom od predvorja, počne šabatnja služba.
Konačno, tašta izađe iz lifta, energična, uspravna i potpuno prisebna u svojoj osamdeset drugoj godini; izvinila se što kasni. Stara prijateljica koju je znala još iz Nemačke, objasni Molku, nedavno je stigla iz Sovjetskog Saveza sa svojom ćerkom pa su dugo razgovarale telefonom. Drugi stanovnici doma, primeti Molko, gledali su je sa ljubavlju i poštovanjem; gubitak njene ćerke ju je, izgleda, uzdigao u njihovim očima.
Zaista i nisu bila. Tašta nije ništa prokomentarisala, ali se po izrazu lica videlo da joj je hrana preljuta. Iako je stolica njegove žene još bila tu, sto je sada bio postavljen drugačije. Prvo su pričali o novoj kućnoj pomoćnici, a zatim je student ispričao neku priču koja ih je sve naterala u smeh. U dobrom raspoloženju, jer su svi imali slične političke stavove (jedino je njegova žena, koja je inače sve posmatrala kroz tamne naočare, mislila drugačije) prokomentarisaše dešavanja protekle nedelje. Posle večere tašta zatraži da vidi nov raspored u spavaćoj sobi; on joj pokaza i zapita se, primetivši da se namrgodila, kako bi reagovala ako bi se ponovo oženio. Na odlasku ga podseti da sledeće nedelje počinje koncertna sezona.
Autor je jedan od najznačajnijih savremenih izraelskih pisaca. Njegov roman „Pet godišnjih doba“ nedavno je objavljen u izdanju Arhipelaga
(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
