Foto: Nenad Borisavljević
Višeminutim ovacijama i gromkim aplauzom kragujevačka festivalska publika nagradila je sinoć, zaista sjajnu predstavu, Narodnog pozorošta Niš „San o zavičaju” po tekstu Ivana Velisavljevića u režiji Milana Neškovića na trećoj takmičarskoj večeri 18.Joakimfesta u Knjaževsko-srpskom teatru.
Predstava o nostalgiji prema zavičaju, pesmama Šabana Šaulića i potrazi za sobom, po komentarima gledalaca baš je „legla” publici na međunaronom pozorišnom festivalu u Kragujevcu.
– Svaka osoba koja je prestala da traga za sobom i ako je pronašla sebe, ja mu/joj čestitam. Ko je došao do samozadovoljenja tolikog da prestane da traži sebe, nemam nešto drugo da mu kažem osim svaka čast, mada ne verujem da ta potraga ikada prestaje, i zato je možemo smatrati i suštinom života, ali i to je takođe individualna stvar, izjavio je reditelj predstave Milan Nešković u intervjuu Milici Mutavdžić u festivalskom biltenu.
Po njegovim rečima „pristup gledanju ove predstave” je da joj gledaoci priđu otvorenog srca bez ikakvog kritičkog stava.
– Zato što su nažalost sve to ljudi koje mi svakodnevno srećemo, koji su nam prijatelji, članovi porodice, ali to nisu stvari kojima se mi obično ponosimo, što ne znači da ne treba o njima da govorimo, kako bismo, što bi rekao Aristotel, izazivanjem sažaljenja i straha došli do pročišćenja takvih afekata i postali bolji ljudi, ili došli do te čuvene katarze o kojoj on govori, zaključio je on u razgovoru za Bilten joakimfesta.
Tri dana u jednoj seoskoj kafani. Ekipa drugara kojima je idol Šaban Šaulić. Jedna devojka, jedna majka, jedna sestra i još malo familije. Jedan čuvar krava bez krava i još jedan koji je glavni negativac u selu. Tu su svojim poslom. Nisu se svojim herojskim delima niti značajnim mislima kvalifikovali za junake drame. Ne pripadaju konvencionalnom građanskom pozorištu. Ni oni, ni muzika koju vole, ni snovi koje neki od njih možda nisu ni imali, kaže autorska ekipa predstave.
Svi likovi „Sna o zavičaju” po njima su oni pored kojih bismo prošli na ulici trudeći se da ih ne očešemo ramenom. I oni nemaju nikakav problem sa tim. Čak, za razliku od Konstantina Vitasa, ni svest o tome.
– Nisu ni bolji ni lepši nego što jesu, niti pokušavaju to da budu. Život ih nije štedeo iako se ne može reći da su bogzna šta u životu radili. Većina ih je sakata, ali to nije nešto čega bi se stideli. Onakvi su kakvi su. Čak i kad postanu junaci drame. Sudbina svakog od njih stane u neku pesmu Šabana Šaulića. Osim ako te pesme nisu nastale po njihovim životima. Tamo gde ništa nije moguće, sve je moguće, provokativno ali ne bez razloga napominje autorska ekipa predstave niškog Narodnog pozorišta.
– Pitanje sela, povratka u zavičaj i invalidnosti postala su još teža i aktuelnija u zemlji visoke stope smrtnosti, čije stanovništvo stari i iseljava se (kao i u drugim zemljama Istočne Evrope i bivše Jugoslavije). Želja za nasiljem i kolonizacija svesti pod uticajem američke imperije postali su ogroman izvor unutrašnjih nemira, koji su do nas došli skoro u u doslovnom obliku, podseća u programu predstave autor komada Ivan Velisavljević.
Večeras, četvrte večeri takmičarskog dela 18. Joakimfesta na repertoaru je predstava „Naš razred” po kultnom tekstu Tadeuša Slobođaneka u režiji Jasmina Novljakovića i izvođenju zagrebačkog Gradskog kazališta „Gavela”.
Od osnivanja Festivala do danas, na Joakimfestu je izvedeno preko 150 predstava iz 25 zemalja sveta u kojima je učestovalo više od 700 pozorišnih stvaralaca.
Tročlani međunarodni žiri u sastavu: Željko Hubač, dramski pisac (Srbija), Dušanka Stojanović Glid, prvakinja drame Narodnog pozorišta u Beogradu (Srbija) i Jelena Žugić, prvakinja drame Dramskog teatra Skoplje (Severna Makedonija) dodeljuje dve nagrade na Festivalu – Gran pri „Joakim Vujić” za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu grada Kragujevca.
Domaćin i organizator Festivala je Knjaževsko-srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.
U okviru pratećeg programa 18. Jokaimfesta, večeras na Maloj sceni kragujevačkog Teatra od 19 sati održaće se promocija monografije „Milan Gutović” autorke Tatjane Nežić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
