Želeo bih da sve ovo jednom prestane

Matilda se odmah oduševila ne baš najbolje očuvanom drvenarijom koja je datirala još s početka 20. veka, kad je ta seoska kuća i bila sagrađena.

Polovan nameštaj nabavila je na buvljoj pijaci Sen Uan.

Dovukla je od antikvara razne rezbarije, umetničke slike, tapiserije, ogledala, lampe i posuđe.

Jedino je kuhinju opremila modernim tehničkim uređajima, radnom pločom od antracita i ormarićima od tamnog drveta.

Dve spavaće sobe imale su zasebna kupatila, koja su bila priča za sebe.

Matilda nije cicijašila na granitnim i keramičkim pločicama ili slavinama i aksesoarima od inoksa.

Imala je ukusa i ništa u njenoj vikendici nije delovalo skorojevićki.

Matilda se jedino nervirala što je Žak bio potpuno nezainteresovan za opremanje njihove seoske kuće.

Uopšte uzev, Žak je Matildi strašno išao na živce.

Iako nikada nije spavala s drugim muškarcima, u želji da privuče pažnju na sebe, flertovala je pred Žakom sa zaposlenima iz Literarne agencije.

Za nju je to bio samo hobi kom se, s vremena na vreme, pakosno prepuštala.

Matildino koketno ponašanje za Žaka bilo je samo prostačka odlika, ali joj to nikada ne bi rekao.

Tokom studija Žak jedva da ju je primećivao.

Bio je sporedni deo jednog šireg šarenolikog društva kojim je Matilda suvereno vladala, ističući se moćnom senzualnom figurom, divljom kosom, grlenim smehom, spontanošću i slobodnim ponašanjem u svim prilikama.

Ali to je bila samo neprozirna fasada iza koje se krila veoma promućurna, egoistična i sujetna mlada žena.

Žaku, neuglednom, ćutljivom i povučenom studentu književnosti, nije trebalo mnogo da shvati da ga je ta temperamentna devojka seksepilnog izgleda i vatreno crvene kose odabrala samo zbog novca.

Njegovo imovno stanje bilo je više nego solidno.

Kad mu je nedugo posle jednog usputnog, brzog i kratkog seksa bez uvijanja saopštila da je trudna, nije imao kud.

Venčanje je bilo glamurozno i koštalo je papreno.

Mlada je blistala u raskošnoj venčanici od satena.

Mladoženja se svim silama trudio da tokom slavlja ne izgleda kao depresivni pajac, ali mu to nije polazilo za rukom.

Nažalost, Matilda je pobacila u petnaestoj nedelji trudnoće.

Iz nekog razloga, ona je za tu nesreću optuživala Žaka.

Otada s njim nije vodila ljubav.

Žaka to nije pogađalo.

Odvratnije mu je bilo kada bi mu ponekad – iskoristivši njegovu jutarnju erekciju i misleći da mu čini veliku uslugu – zavukla ruku u gaće i bezvoljno ga i traljavo zadovoljila rukom.

Ni tada joj nije ništa prigovarao.

Matilda prilično brzo vozi „mercedes”, koji je zaradila umešno prodajući Žakove visokotiražne knjige za decu.

On sedi na suvozačevom mestu i razmišlja o tome kako nikada nije bio voljen.

Da je imao sina, nazvao bi ga Žan-Pjer, po svom ocu.

Šta je trebalo da učini?

Samo jednom je pokazao kakvu-takvu inicijativu, ali i to se završilo katastrofalno.

Još se sećao ružne scene kada je Matildi pomenuo mogućnost da usvoje dete.

Ona ni za šta na svetu nikome ne bi prepustila svoj oholi svet, koji je s velikom domišljatošću kreirala.

Žak ništa nije rekao kada je uključila radio, pronašla omiljenu radio-stanicu koja emituje ozbiljnu muziku sa svih meridijana i pojačala ton, mada mu je smetala njena navika da se ponaša kao da je sama u kolima.

U glavi je, umesto dramatične numere koja je dopirala iz zvučnika, čuo poslednje rečenice iz horor priče na kojoj je radio mesecima, a o kojoj njegova žena nije imala pojma: „Prešli su naplatnu rampu na auto-putu. Dosad nisu progovorili ni reč. Vikendica je još prilično daleko.”

Autor je pripovedač i romansijer čiju je knjigu priča „Žan Grenije, navodni vukodlak“ nedavno objavio Arhipelag.