Od ukupnog broja poslanika i ministara u Srbiji skoro 46 odsto su žene

Prema njihovim podacima, broj žena u parlamentima država članica Evropske unije u konstantnom je porastu do 2004. godine do danas.

Pre 17 godina, u nacionalnim parlamentima država članica Evropske unije, od ukupnog broja poslanika bilo je 21 odsto žena, dok je 2020. godine procenat žena poslanica porastao na 33 odsto.

Najviše poslanica u EU je u švedskom Riksdagu

Najveći procenat žena u parlamentu jedne države zabeležen je u Švedskoj, gde je iznosio gotovo 50 odsto.

U Finskoj je 2020. godine od ukupnog broja poslanika u parlamentu, procenat poslanica iznosio 46 odsto, u Belgiji 43 odsto i u Španiji 42 odsto.

Na suprotnom kraju skale nalaze se Malta i Mađarska, u čijim se parlamentima nalazi po 13 odsto žena.

U vladama Finske, Austrije, Švedske i Francuske preko 50 odsto žena

Zabeležen je i veći broj žena u vladama zemalja Evropske unije, te je 2004. godine njihov procenat iznosio 20 odsto, dok je 2020. situacija bila znatno drugačija, te se u vladama nalazilo 33 odsto žena.

Finska je 2020. godine imala najveći procenat žena u vladi, čak 55 odsto, austrijska vlada je brojala 53 odsto žena, švedska 52 odsto, francuska 51 i u Vladi Belgije bilo je 50 odsto žena.

Od svih država članica Evropske unije, Malta ima najmanji broj žena u svom parlamentu, ali i vladi, gde se nalazi samo osam odsto žena.

Izuzetno nizak procenat žena zabeležen je i u Vladi Grčke gde je 11 odsto žena, a nešto veći procenat zabeležen je u Estoniji, gde vladu čini 13 odsto žena.

U Vladi Republike Srbije, od ukupno 23 ministra, deset su žene.

Od ukupnog broja poslanika i ministara u Srbiji, 45,8 odsto su žene.