Foto: Pixabay/ fulopszokemariann

Razlog koji je Vlada navela za takvo stanje u njenim službama jeste da je pokretanje postupka popunjavanja položaja uslovljeno dostavljanjem predloga rukovodioca državnog organa. Sličan odgovor portal Danasa dobio je i na konstataciju da status vršioca dužnosti u Srbiji nije samo kratak, prelazni, period i to za većinu ovih službenika.

„Ukupan broj položaja u kojima se nalaze lica u statusu vršioca dužnosti kojima je po dva ili više puta produžen status vršioca dužnosti za još tri meseca je 167. Produžavanje v.d. statusa na još tri meseca bilo je uslovljeno pokrenutim internim ili javnim konkursom koji nisu okončani zbog propisane procedure“, navodi SUK za portal Danasa.

Većina direktora vladinih kancelarija i drugih institucija već nekoliko godina je konstantno u v.d. stanju, među kojima je i Marko Đurić, kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji je i vršilac dužnosti već četiri godine.

Podsetimo, nedavno usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima u svojim odredbama definiše da „vršioci dužnosti koji su postavljeni na položaj do početka primene ovog zakona ostaju na dužnosti do isteka vremena na koji su postavljeni, a najduže do 1. jula 2019. godine“.

Pre donošenja ovih izmena ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić najavio je da će Zakon sadržati rešenje problema brojnih statusa vršioca dužnosti.

„Najveći fokus ćemo posvetiti tim v.d. stanjima. Ne bih želeo da pravdam jednu takvu situaciju, ali želim da ukažem na činjenicu da je u prethodnom periodu fokus aktivnosti bio na odgovornijem pristupu konkursima i iznalaženju adekvatnih kadrova za ta odgovorna mesta“, objasnio je tada Ružić.

Iz Centra za evropske politike kažu da je pridržavanje zakona ključno za izvođenje države iz, kako oni navode, „v.d. stanja“.

„Predložene izmene i dopune Zakona o državnim službenicima koje su prošle nedelje usvojene u Skupštini ulivaju nam nadu da će Vlada u 2019. možda krenuti da rešava jedan od najvećih problema državne uprave – visok stepen politizacije“, ističe istraživač u CEP-u i stručnjak za reformu javne uprave Vladimir Mihajlović.

Prema njegovim rečima, ključno je rešiti problem zloupotrebe instituta vršioca dužnosti.

„Trenutno stanje u kom je dve trećine državnih službenika na položaju u v.d. stanju je postalo neodrživo. Umesto stručnjaka koji bi trebalo da budu motori pokretači državne uprave, u praksi imamo taoce sistema koji na svaka tri meseca strepe da li će biti žrtvovani zarad nekih političkih dogovora ili će dobiti produženje ugovora na još tri meseca“, naglasio je Mihajlović.

Dodaje da bi zakon, koji je Narodna skupština usvojila, trebalo da onemogući nastavak ove prakse. Ističe, da imajući u vidu da će ovakvim izmenama ministrima biti oduzeta velika diskreciona moć, ostaje da se vidi da li će se i na koji način ovo u praksi zaista implementirati.

A da je trenutno stanje u državnim službama loše svedoče i rezultati istraživanja sa WeBER projekta, koji CEP sprovodi u saradnji sa partnerima iz regiona Zapadnog Balkana, prema kojima je Srbija na najgoroj poziciji u regionu kada je u pitanju pokazatelj „efektivne zaštite pozicije visokog državnog službenika od neželjenog političkog uticaja“, odnosno na skali od nula do pet Srbija je ocenjena najnižom ocenom – nulom.

Kako je naveo CEP, tim praćenjem reforme javne uprave ustanovljeno je da je 94 odsto postavljenja na najviša radna mesta u državnoj upravi od polovine 2017. do polovine 2018. zapravo bilo postavljanje vršilaca dužnosti.

„Brojna lica postavljena na ovaj način drže se u v.d. statusu daleko duže nego što zakon predviđa. Ovakva praksa ozbiljno podriva temelje vladavine prava i dovodi do izrazite politizacije na visokom službeničkom nivou, budući da se vršioci dužnosti postavljaju potpuno diskreciono, bez konkursa”, kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.

Lazarević ističe da je jedna od glavnih preporuka našoj Vladi, a koju daje izveštaj za Srbiju „PAR Monitor 2017/2018“, jeste da hitno prekine sa praksom ponovljenih postavljenja vršilaca dužnosti i da počne sa postavljanjima državnih službenika na položaj u skladu sa postojećim zakonskim odredbama.

„Tek onda ćemo moći da verujemo da će i novine koje predviđa novi zakon koji je upravo usvojen i zaista biti sprovedene i dati željene efekte, umesto da se pretvore u sopstvenu suprotnost. Neophodno je praćenje implementacije, i tu civilno društvo i mediji imaju ključnu ulogu“, istakla je programska direktorka CEP-a.