Duljaj upravi Partizana vredniji kao četvrti nego kao prvi na tabeli: Šta se krije iza izjave da „ne čuju“ da su mu potrebna pojačanja?

Golman Aleksandar Jovanović sprečio je da posle penala pukne bruka i tim iz Humske ispadne iz kvalifikacija za Ligu konferencija od kluba koji nije ni postojao kada su crno-beli poslednji put osvojili titulu.

Igor Duljaj kao trener grca, štuca, muči se od prvog dana. Kako i ne bi kada je šansu na klupi Partizana dobio u najgorem trenutku, kada se već znalo da nema ništa od titule prošle godine, ali i da će teško moći da se zakrpe svi višegodišnji propusti.

Ekipa je u nokdaunu ne od juče, prekjuče, nego godinama, od kako je uprava dobila packu kada je Marko Nikolić osvojio titulu koja nije smela biti osvojena (2017). Igrači na Humsku gledaju kao na prolaznu stanicu za ličnu promociju na terenu, pre nego što se otisnu u beli svet gde će „smeti“ da se uzme prvenstvo (za veće i redovnije novce).

Mnogi kritikuju taktiku i trenersku sposobnost Igora Duljaja. Jednima (s pravom) smeta imenovanje Alberta Nađa za pomoćnika, smatrajući da je kormilo na klupi dato nedovoljno iskusnom dvojcu.

Da je kao početnik u poslu imao greške prošle sezone – imao je. Da je promašio taktiku u prvom meču protiv Sabaha u Azerbejdžanu – promašio je. Duvala je promaja po bokovima gde su igrači Sabaha uvek pravili višak, a da niko to sa klupe u 90 minuta nije uspeo da vidi ili jeste, ali nije uspeo da reši u toku 90 minuta.

Međutim, da su rupe iz prve utakmice zakrpljene u revanšu Humskoj – jesu. Partizan je delovalo neupredivo čvršće i stabilnije u poslednjoj liniji. I to nije mali napredak u odnosu na samo nedelju dana ranije viđeni raspad sistema.

Duljaj je posle meča odlučio da ohrabri ekipu izjavom da su se Partizanu „mnogi smejali“, ali da su „igrači pocepali teren“. Zalaganje i želja protiv Sabaha u Beogradu nije bila sporna, ali igra i te kako jeste. Protiv nekog iole jačeg kluba moraće mnogo više i mnogo bolje od viđenog.

Međutim, trener crno-belih je rekao jednu istinu, a to je da se „videlo da je potrebno još igrača“.

– Pričao sam i ranije da nam nedostaje nekoliko igrača, ne znam da li mene neko čuje ili ne čuje… – poruka je koja je očigledno u više navrata upućena upravi, ali koja je izgleda nije čula, pa je sada strateg odlučio i da o tome obavesti javnost.

Utisak je da uprava Partizana odavno ne haje za rezultate, pa tako i dozira pojačanja. Ne bi valjalo da se i Igor Duljaj osili kao Marko Nikolić pa pomisli da zaista napravi neki vredan rezultat. Njegova vrednost u očima uprave je porasla kad je osvojio četvrto mesto, ne rizikujući da s drugog slučajno ugrozi šampiona koga mnogi unapred proglašavaju.

Posle ovoga bi najpoštenije bilo da nadležni iz uprave istupe javno i objasne šta im je trener tražio u letnjem prelaznom roku, šta su uspeli da ostvare, a šta nisu – i zašto nisu. Međutim, pre je očekivati da će se zavet ćutanja nastaviti, a Duljaj će biti prepušten sam sebi da na svojim plećima ponese teret budućeg (ne)uspeha.

Za to vreme, pre puta Topčiderskog brda trener Crvene zvezde Barak Bahar je očigledno dobio šta god je poželo od uprave. Tim za Ligu šampiona se sve ozbiljnije uigrava i titula je na „Rajku Mitiću“ viđena čak i bez ikakve pomoći prijatelja (sudija). Možda ova uprava crno-belih uspe da dokaže da nije tačno da bez jakog Partizana nema ni jake Zvezde. Crveno-beli su sve jači i bolji, a Partizan izgleda pokazuje da može da se potone još dublje.