Photo: Dusan Milenkovic/ATAImages
foto STARSPORT U nekim zemljama je predsednik države ceremonijalna figura, u nekim kolektivima je počasni predsednik ceremonijalna figura, a u Fudbalskom klubu Partizan ceremonijalna figura je predsednik u ostavci.
Crno-beli nisu mogli da odaberu lošiji trenutak da se Milorad Vučelić (75), koji je 30. avgusta neopozivo napustio predsedničko mesto, diskutabilno vrati u igru, ceremonijalno ili suštinski, tek će se videti.
Dugogodišnji glavni čovek Partizana, koji je na dužnost prvi put izabran 2016, a u januaru prošle godine je dobio poverenje za mandat od još pola decenije, bio je onomad na godišnjoj svečanosti u Humskoj centralna ličnost, a mislilo se da je ostavkom rekao poslednju reč i da navijači, koji bojkotuju utakmice voljenog kluba zahtevajući odlazak cele uprave, imaju brigu manje.
S pijedestala, uzdignutog naslovom jesenjeg prvaka i to najslađom pobedom, protiv Crvene zvezde, u neposrednom duelu s najljućim rivalom za odlazak na zimske ferije s prvog mesta u Superligi Srbije, Vučelić ne samo da je govorio u perfektu i prezentu već i u futuru.
Podrugljivi stari lisac
To jasno znači da ostavka, koju je podneo valjda iz moralnog razloga, smatrajući se najodgovornijim za to što se Partizan neće domoći takmičenja po grupama pod klupskom kapom UEFA, ipak nije bila njegova poslednja reč.
Kada se povukao, a bilo je to dan uoči beogradskog revanša s Nordsjelandom u plej-ofu za Ligu konferencije, revanša bez trunke nade budući da je danski tim pred svojom publikom preslišao crno-bele s 5:0 u prvoj utakmici, izjavio je da odlazi „teška srca i mirne savesti jer – više ne može“.
Na Partizanovom oproštaju od turbulentne godine (tek četvrto mesto u prvenstvu, najlošije u poslejugoslovensko vreme), ali ipak ozareno na njenom kraju, videlo se da Vučelić još može, možda više ne operativno u klubu, ali na jeziku svakako da.
Iskoristio je priliku da se s ironijom našali („šta bi tek bilo da smo imali za hleb, mleko i kafu“) na račun sindikalnog pregnuća trenera prvog tima Igora Duljaja, koji je u minulom polugođu malo-malo vapio zbog nepovoljne materijalne situacije igrača.
Zajedljivo ciljajući Zvezdu, Vučelić je potkačio i ponizio i druga dva kluba, svakako skromnija od večitih rivala, koji su bez zapaženog uspeha učestvovali u ligama UEFA, gde Partizan nije.
Neumesno, kao podrugljivi stari lisac, a ne s gospodstvenim manirima koje je gledao da neguje i u novinarsko-političkoj karijeri i u zategnutim odnosima večitog suparništva na Topčiderskom brdu, rekao je da su ostali, za razliku od crno-belih koji su postigli jedinu evropsku pobedu (protiv Sabaha u revanšu u Beogradu, kojom je nadoknađeno dva gola prednosti protivnika iz Azerbejdžana uoči radosti na penale), „imali turističke izlete, dobre za avio-kompanije, da se vidi svet“.
Redovno vanredno stanje
Vučelićev izlazak iz višemesečne ilegale pa pravo u glavnu ulogu, slavodobitno i cinično, diskutabilan je etički.
Da se razumemo, niko njemu u ostavci niti može niti treba da zabrani da se javno pojavi na klupskom banketu, tim pre što je po Sttatutu kluba „dužan da u potpunosti vrši svoja prvava i dužnosti do sednice Skupštine na kojoj se odlučuje o ostavci“. Druga je sad stvar što je javnost shvatila da se Vučelić trajno povukao i da je posegao za jednom drugom statutarnom odredbom po kojoj može da svoja ovlašćenja i dužnosti prenese na generalnog direktora (Miloš Vazura) ili na potpredsednike kluba (koje Partizan, uzgred, nema).
Kogod da je od običnog sveta, a naročito od navijača Partizana, pročitao izveštaj sa svečanosti crno-belih, momentalno se zapitao „zar Vučelić nije podneo ostavku?“.
Jeste, ali je, izigravši javnost, pogazio i Statut, što predsednik, valjda, poslednji treba da čini.
U Statutu, koji je i u Partizanovom slučaju klupski ustav, doslovce se kaže: „Ukoliko Predsednik podnese ostavku, dužan je da zakaže sednicu Skupštine u roku od najviše 30 dana od dana podnošenja ostavke“.
Taj „ustavni“ rok je odavno istekao, pre tri meseca.
Ima, istina, još nešto, što možda Vučelića oslobađa od formalno-pravne odgovornosti za nemar po pitanju njegove ostavke.
On je ostavku jednom već podnosio, na kraju svog obraćanja na vanrednoj Skupšini kluba 31. marta ove godine.
Iz Humske je saopšteno da je taj njegov predlog jednoglasno odbijen, a da je sam Vučelić bio uzdržan.
U Statutu isto stoji: Ako je na vanrednoj Skupštini glasano o poverenju i predlog nije prihvaćen, sazivanje nove vanredne Skupštine se ne može tražiti iz istih razloga sledećih godinu dana“.
U prevodu sa statutarnog jezika – Vučelić je, ako je merodavna ova odredba, miran najkasnije do 31. marta 2024.
Obaveza predsednika kluba jeste da saziva i redovne Skupštine i to najmanje jednom godišnje.
Poslednja redovna je održana 30. decembra 2022.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
