Foto: STARSPORTPrvi čovek niškog Radničkog veoma je kivan na čelnike Fudbalskog saveza Srbije koji nisu ispunili obećano, a faktički su ukinuli sredstva solidarnosti.
Niški Radnički je polusezonu u Superligi Srbije završio mimo svih očekivanja, u zoni ispadanja iz elitnog ranga.
Posle 19 kola, Real sa Nišave nalazi se na pretposlednjem mestu sa svega 17 bodova.
Odmah nakon meča sa pančevačkim Železničarem (1:1), u poslednjem kolu jesenjeg dela šampionata, uprava kluba počela je sa sređivanjem sopstvenih redova.
Ceh je prvo platio Slavoljub Đorđević, koji je posle samo nekoliko utakmica kao šef struke morao da napusti mesto glavnog trenera (prethodno je ekipu vodio Nikola Trajković koji se sada spominje kao glavni kandidat za mesto šefa struke).
Nedugo zatim, klub se rastao i sa iskusnim Miljanom Škrbićem i prema stavovima Ivice Tončeva mnoge fudbalere Radničkog očekuje slična sudbina u skorijem vremenskom periodu.
– Verovali smo igračima, svi su dobili šansu da još jednom pogledaju koji dres i čiji grb nose na grudima. Ne bismo bili u ovoj situaciji da su bili psihološki jaki. Protiv Napretka i Železničara primali smo golove u 90+4. minutu. U duelu sa Partizanom u Beogradu vodili smo 1:0 i onda primili dva gola za deset minuta. Nije za to kriva uprava, ni trener. To je do igrača i njihovih glava. Nisu borci, čim nisu znali da sačuvaju prednost. Nismo imali ni sreće. Da je Slavoljub Đorđević pobedio Železničar, drugačije bismo bili plasirani i ne bismo sada pričali na ovaj način. Iz sadašnjeg sastava ostaće sedam, osam igrača, najviše deset – otkrio je Tončev u razgovoru za Sportski žurnal.
Uprkos lošim rezultatima u provm delu sezone, čelnik najvećeg kluba u Nišu ubeđen je da će na proleće ekipa biti kadra da se čak domogne učešća u plej-ofu.
– Bićemo sigurno u plej-ofu, zatim ćemo spremati ekipu za narednu sezonu u kojoj će nam ambicije biti da se borimo za izlazak u Evropu. Cilj ove uprave je da jedan trofej dođe u Srbiju.
Direktan u rezonovanju stvari i političko/sportske klime u Srbiji, Tončev je naveo primer na osnovu kojeg se zaista može zaključiti da je Vojvodina privilegovana u kontekstu direktnog finansiranja od strane jedne državne firme.
– Kako mi da budemo konkurentni ekipama sa više novca? Kako Vojvodina može da ima budžet šest i do 7.000.000 evra? Da li se gas kupuje samo u Novom Sadu? Da li Poštanska štedionica ima korisnike samo u Novom Sadu ili i u Nišu? Nećemo više da budemo sportski građani drugog reda. Mora da postoji neki balans. Mi trošimo za godinu dana 1.500.000 do 2.000.000 evra, što je nezamislivo za najviši rang takmičenja. Radnički iz Kragujevca ima 120.000.000 dinara od Grada, a mi 20.000.000. A opet, Radnički je jedini klub koji nikome ne duguje ni jedan jedini dinar, najviše zahvaljujući pomoći države.
Ono što Tončevu naročito smeta jeste maćehinsmi odnos Fudbalskog saveza Srbije prema klubovima koji čine bazu srpskog fudbala.
– Prvi put se, za sedam, osam godina, dogodilo da FSS nije dao klubovima sredstva solidarnosti. Ranije smo svi dobijalo po 480.000. Sada je rečeno da će biti izgrađeni novi hibridni tereni. Zvezda i Partizan su dobili takve podloge i stalo se. Kad već nismo dobili hibrid, neka nam uplate novac. Ne mogu pare da idu samo za potrebe reprezentacije. Državni tim živi od klubova, koji su baza. Čelnici FSS dele pare među sobom, kriju se iza rezultata reprezentacije, a ni jedan jedini dinar od plasmana na SP i EP nisu dali bilo kom klubu Super ili Prve lige – tvrdi prvi čovek niškog Radničkog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
