„Stadion Partizana treba zablindirati i dezinfikovati od neznanja, loših namera i nemara“: Ivan Golac za Danas o agoniji crno-belih

Ishodi prijateljskih mečeva retko kada budu razlog za brigu i paniku, ali je subotnji poraz fudbalera Partizana od CSKA 1948 iz Sofije (0:2) dosuo so na već ljutu ranu demoralisanih Grobara.

Ne samo što su se još jesenas oprostili od prekida poludecenijske šampionske dominacije Crvene zvezde i već na startu ispratili tim iz Kupa Srbije nego od novembra čekaju na domaću pobedu.

Što u domaćim takmičenjima što u plej-ofu Lige konferencije, u Humskoj 1 ovajdili su se mnogi jači ili slabiji rivali, svako na svoj način dokazujći da „parni valjak“ predugo vozi u kontra smeru.

„Demonska utakmica! Zastrašujuće je bilo gledati Partizanovu „igru“ i puste tribine. I da je bio dozvoljen ulaz ljudi ne bi videli ni f od fudbala. Samo nepovezanu, anemičnu, bezličnu… predaju lopte.

Bitno je da su se isttetorvirali… a to što nemaju fudbalsko znanje, bonton, moral, dostojanstvo… to nikom ništa. Crno, crnje, najcrnje. To vam je danas Partizan“, kaže Ivan Golac na početku priče za Danas.

Nekadašnja zvezda engleskog Sautemptona u kopačkama i osvajač trofeja sa trenerske klupe škotskog Dandi junajteda spada u sagovornike britkog jezika, pa tako govori i rasipanju navijačkih radova.

„Ne znam šta više motiviše tih nekoliko stotina ili nešto hiljada ljudi što još idu na Partizanove utakmice. Da li je to velika ljubav prema Partizanu, mazohizam, vera da će se zaustaviti spirala loših stvari… „.

U jednom od ranijih ntrevjua za Danas, naš sagovornik je primetio da uprave crno-belih, kroz istoriju, nisu nikada bile u stanju da isprate igrače. Poslednjih godina više nego ikada, a posledice su vidljive.

„Ništa ne valja: Miki Maus uprava, ekipa, olako trošenje trenera… Sve je palo na toliko niske, gotovo zonaške, grane da je preko potrebno napraviti hirurške rezove na svim nivoima. Bez kompromisa.

Toliko je sve devastirano da bi trebalo krenuti ne od nule nego iz minusa. Stadion Partizana treba zablindirati na 365 dana, a onda 24 sati dnevno dezinfikovati i deratizovati sve, od svlačionice do kancelarija.

Od neznanja, loših namera i nemara, tako da ne ostane nijedna nezdrava ćelija. Deprimirajuće je pratiti ko se sve tamo zapošljava i kako nikada ne odgovara za počinjena nedela. Partizan to ne zaslužuje.

Ali, kako se kaže, ničija sveća nije gorela do zore. Zna se čija u ovom trenutku. No, proći će i ovo zlo vreme tuđih izbornih tela i objekata u našem klubu. Doći će dan kada će opet uživati bolji status.

I imati igrače koje hoće neko da kupi. Sutra da ih sve stave na transfer listu ne znam za koga bi stigla ponuda. I za koliko sitnih para otišao. Jednostavno, Partizan je veliki Gvordijev čvor i traži „seču“.

Urgentnu. Isključivo stručnih i poštenih ljudi“, poentira i poručuje Ivan Golac.