Izuzev u pojedinačnim sportovima, i to mahom borilačkim, romska populacija se ne može podičiti prvorazrednim učešćem u srpskom sportu. Kolektivni sportovi očigledno nisu otvoreni prema Romima, ali ne samo njima, jer na ovom polju već uveliko igraju neke druge „vrednosti“. Međutim, to je problem društva u celini, bolje poznatiji kao korupcija.

Tema sporta je jako značajna i interesantna za romsku zajednicu u celini, jer samo preko njega oni mogu da se izjednače sa većinom, pa čak i da postanu heroji nacije. Narodni poslanik i predsednik Nacionalnog saveta Roma, Vitomir Mihajlovićpotvrđuje i nastoji da istakne ove tvrdnje.

– Bokseri, kikbokseri i drugi borci, najbolji su predstavnici romske zajednice u srpskom sportu. Doneli su ovoj zemlji mnogo medalja, a borbenost i ljubav prema domovini dokazuju gde god da odu. Siguran sam da se Srbija ponosi njima i da ih neće zaboraviti. Što se tiče kolektivnih sportova, tu je stvar drugačija, ali ja tvrdim da je u Srbiji najmanja diskriminacija Roma upravo u sportu. Svi znamo da fudbal u prvim timovima igraju „mamini i tatini“ sinovi i da to nema puno veze sa nacionalnom pripadnošću – smatra Mihajlović.

Međutim, naravno da ima primera uspešnih sportista Roma, koji odstupaju od pravila. Odbojkaški reprezentativac Aleksandar Mitrović i golgeterska legenda srpskog fudbala Dejan Osmanović, sportisti su za primer celoj Srbiji, a poštenim radom i odličnim igrama potvrdili su visoku klasu.

– Naravno da mi se događalo u dugoj karijeri da nailazim na prozivke po nacionalnoj osnovi i na terenu i van njega, ali me to nije pokolebalo i vremenom sam oguglao. U celoj karijeri pošteno sam radio, a od malih nogu bio sam koncentrisan na fudbal kao igru i ništa me drugo nije zanimalo. Na moju veliku sreću uspeo sam u tome i stekao poštovanje u fudbalskom svetu Srbije – rekao je jedan od najboljih strelaca na ovim prostorima, Dejan Osmanović, bivši fudbaler Bežanije, Hajduka iz Kule i Banata, a danas prvotimac Dinama iz Vranja.

Problem koji je na dnevnom redu i u drugim zemljama, treba pažljivo analizirati i doneti prave odluke. Od svega navedenog najbitnije je da nacionalna manjina koja je ionako na marginama društva, bar u sportu ne nailazi na diskriminaciju. Jer je sport jedan od retkih tvorevina društva u kome se sve vidi i u kome je sve jasno. Ako je neko bolji, talentovaniji, jači, brži, onda nije bitno koje je boje i nacionalne pripadnosti, većmu treba pružiti šansu i dati podršku.

„Cigani“ i „Antiromi“

Poseban problem u diskriminaciji Roma u sportu, predstavljaju navijači i njihove grupe koje nisu naklonjene ovoj nacionaloj manjini. Poznato je da navijači Zvezde često sebe u pesmama nazivaju „Ciganima“, ali je takođe verovatno da kada bi neki Rom konkurisao za mesto u prvom timu, ne bi naišao na odobravanje „najvatrenijih“. Svežje primer košarkaša Elmedina Kikanovića, čija je verska pripadnost između ostalog, razlog bojkotovanja KK Crvene zvezde od strane „Delija“.

„Grobari“ su slično deklarisani. Postoje i navijačke grupe i pesme koje su posvećene negativnom stavu prema Romima, ali se njihovo ponašanje ne bi mnogo razlikovalo od ostalih. Jedna od navijačkih gurupa koja podržava partizan sebe naziva „Antiromima“. Najdalje su u svemu ovome otišli navijači Rada, za koje se veruje da su veliki rasisti.