Grend slem je čistilište bez milosti i svakog udari tamo gde je najtanji – osim šampiona: Zašto Đoković nije ušao u finale?

Kad je trijumfom na Ju-Es openu prošle godine još više odmakao svom velikom rivalu Špancu Rafaelu Nadalu u rekordu svih vremena među teniserima po broju titula na turnirima za grend slem (24:22), a i nadmašio Amerikanku Serenu Vilijams (23) u apsolutnom dostignuću profesionalnog tenisa, izbio je u glavni kadar podatak da čuvena australijska teniserka Margaret Smit (udato Kort) isto ima 24 trofeja, trinaest, istina, iz pradoba drvenih reketa, dok se „beli sport” aristokratski šepurio u čistoti amaterizma.

Slediće Đoković svoje prioritete

Grdno se vara svaki koji misli da Đoković, usamljen na vrhu moderne teniske ere, verovatno i zanavek nedostižan, nije kopkan tom novom granicom koja se pred njega postavlja da je sruši kao poslednju meru u izvođenju dokaza ko je zaista GOAT (najveći svih vremena).

Najbolji teniser na svetu, kome je poraz mladog španskog lava Karlosa Alkaraza u četvrtfinalu Australijan opena protiv Nemca Aleksandra Zvereva pogodovao da najmanje do 19. februara ostane na čelu svetske liste, a od ponedeljka na tom visu provodi 410. nedelju ukupno, po čemu nema sarekodera, odredio se da mu je prvo mesto deveta rupa na svirali za nastavak karijere.

O najvrednijim trofejima, pak, i dalje govori kao o relikvijama kojih nikada dosta. Naravno da je i u Melburn pošao s ciljem da sačuva šampionski tron.

Poklekao je posle 33 pobede uzastopce i sa đerdanom od četiri trofeja među rekordnih deset koje je podigao na stadionu „Rod Lejver”, centralnom poprištu prvog od četiri turnira za grend slem u sezoni (naći će se neko u trenucima njegove sasvim prirodne potištenosti da prostom računskom operacijom oduzme onih 13 od 24 legenradne Margaret, ne da bi posijao njenu slavu već da posenči Novakovu).

Kantar na kojem se ne potkrada

S trijumfalnog puta ga je uklonio Italijan Janik Siner, 22-godišnjak, zvezda u usponu, prvi ikada koji ga je savladao u polufinalu u Melburnu. Njegova pobeda je zaslužena, čista je kao suza i govori šta to presuđuje na najvećim teniskim pozornicama.

Scintillating Sinner 🇮🇹🔥

He achieves the impossible defeating 10x #AusOpen champion Djokovic 6-1 6-2 6-7(6) 6-3.@janniksin • #AO2024 • @wwos • @espn • @eurosport • @wowowtennis@Kia_Worldwide • #Kia • #MakeYourMove pic.twitter.com/X6qFAtegq7

— #AusOpen (@AustralianOpen) January 26, 2024

Grend slem je kantar koji nepogrešivo meri spremnost da se ide do kraja u borbi sa okrutnom sudbinom sporta da osvajač može biti samo jedan i onda kada je i drugi blistav.

Đoković se na te scene penje već 19 godina. Prošao je sito i rešeto pa su mu i utisci iz duela sa Sinerom takvi – puni iskustva i poštenja. Jasno mu je da je s obzirom na razvoj događaja na terenu i po prikazanoj igri obojice u finale mogao da bude prosejan samo italijanski igrač.

Može pretendent da se provuče kao pas kroz rosu u prvim kolima protiv igrača druge i treće klase koje baš tada ponese nadahnuće da iz potpunog favorita izvuku neočekivane napore iz petnih žila, ali kako levak žreba počne da se sužava ka završnici, onda se vidi ko je baždaren šampionski, a ko ne.

To je u Đokovićevoj karijeri potvrđeno nebrojeno puta, a i sada je, samo na drugu stranu, stranu poraza.

Najbolji teniser sveta je priznao da mu ne samo protiv Sinera nego i uopšte na turniru nije bilo sve potaman. I u takvom stanju, s manje ili više kolebanja, i u 37. godini može da izlazi na kraj s protivnicima kalibra kakav mu se suprotstavljao do polufinala, ali dalje od toga ni makac.

Grend slem generalno, a polufinale naročito, čistilište je koje nema milosti prema igračima koji nisu potpuno spremni za najveća dela.

Potvrđeno je to svaki put od Đokovićevog uzleta ka vrhu. Kod njega nikad nije bilo „napola”. Kada mu je komotno u koži favorita, trofeje osvaja, kada mu je tesno, prolazio je i ranije kao sada.

Primer Alkarazovog trijumfa

Jednostavno, Siner je otišao dalje jer je njegov trenutak. Svakako da su ga osokolile pobede protiv Đokovića potkraj prošle sezone, ali sigurno da nije, kako se to kaže, ušao Đokoviću u glavu.

Govorilo se tako o Alkarazovim moćima kada je srpski as poklekao pred njim u vimbldonskom finalu 2023, a Đoković mu je vratio milo za drago već u veličanstvenom i do poslednjeg atoma snage zahtevnom okršaju za trofej na mastersu u Sinsinatiju.

Budući da će Siner, koji pokazuje najbolji štof među igračima nove generacije, biti Đokovićev veliki rival i nadalje ove godine, naš teniser će iz poraza izvlačiti pouke, jer mu je jasno da je Italijan unapredio servis u predahu između dve sezone i da za to njegovo ubojito oružje ovaj put nije imao rešenje.

Sada će se u njegovom timu veća pažnja posvećivati Sinerovom adutu, pa da vidimo dokle se stiglo ako se sretnu već na Rolan Garosu.

Đokovićevo je da ostane zdrav i da na pariskoj šljaci pokaže da mu još nije došlo vreme za poslednju reč na najvećoj pozornici.