Zašto je Uroš Stevanović napustio klupu Srbije? Bez kompromisa sa Šapićevim ljudima i bez želje da se ikome dodvorava

Šira javnost je bila iznenađena kada je, nakon odlaska trofejnog selektora Dejana Savića, poverenje ukazano strategu kragujevačkog Radničkog. Međutim, odluka tadašnjeg rukovodstva je bila logična – Stevanović je već osvajao svetska i evropska zlata sa juniorskom selekcijom Srbije, a dok je radio u seniorskom nacionalnom timu i kao prvi pomoćnik Savića.

U trenutku kada su polako počela da blede sećanja na antologijsku žetvu medalja i kada su se na horizontu pojavili ozbiljni problemi, praćeni smenom generacija, odluka Stevanovića da prihvati odgovoran posao je bila vrlo hrabra, neki bi rekli i hazarderska. Pogotovo što i neka velika imena našeg vaterpola nisu imala petlju da sednu u vruću stolicu Dejana Savića.

Za nepune dve godine na klupi reprezentacije Srbije novi selektor je sa svojim izabranicima postao olimpijski prvak u Parizu u leto 2024. godine. Nepunih godinu i po kasnije, u rodnom gradu Stevanovića, Srbija je ponovo postala vladar Evrope u situaciji kada je reprezentacija bila u ozbiljnom problemu zbog povreda najboljih igrača u predvečerje turnira, a zatim i zbog virusa koji je u Beogradu uoči mečeva odluke pokosio tim.

Očekivalo se da je pred Stevanovićem mirniji period pripremanja selekcije za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine, ali je promena rukovodstva u Vaterpolo savezu Srbije promenila kurs plovidbe. I Saveza, ali i trofejnog selektora.

– Rezultati se prave 10-15 godina i tek tada se uživaju plodovi rada. Neće nam biti lako jer poslednjih godina, nemamo sjajne rezultate. Od zlata u Tokiju, imamo prva mesta u Parizu i na Evropskom u Beogradu. Na ostalim takmičenjima smo ispadali ranije, nisu to bili rezultati dostojni renomea našeg vaterpola – istakao je novi predsednik VSS Slobodan Soro prilikom ustoličenja na odgovornu funkciju.

Nekadašnji trofejni golman reprezentacije Srbije je odmah izneo na videlo svoju ideju.

– Selektor neće moći da bude trener u domaćem klubu. Dugo imamo ta preklapanja još od Nenada Manojlovića u Nišu, Dejana Udovičića u Partizanu, Dejana Savića u Zvezdi, Petra Porobića u Jadranu i sada Uroša Stevanovića u Radničkom. To nije fer prema našem sportu. Bilo je slučajeva da su igrači da bi bili reprezentativci bili ucenjeni da igraju u određenom klubu. Ponavljam, prema sportu to nije fer – konstatovao je Soro.

Samo pet dana kasnije usledilo je saopštenje Uroša Stevanovića u kojem je obavestio javnost da daje neopozivu ostavku.

– Smatram da je posle dolaska novih ljudi na čelo našeg Saveza vreme i za nove ljude pored bazena, u stručnom vođenju najboljeg tima Srbije. Viđenja budućnosti nam se dobrano razilaze i ja ne želim da takva situacija dovede do bili kakvih problema unutar tima i Saveza.

Poslednjih dana svi smo zajedno svedoci javnih nastupa novog predsednika VSS-a koji su potpuno u suprotnosti sa mojim gledištima, kao i osećajem celokupne nacije ka olimpijskim i evropskim šampionima.

Upravo iz želje da zaštitim igrače koji su zaslužili zlatne medalje i doneli ih u Srbiju, na radost naroda, podnosim ostavku. Ne želim da dozvolim bilo kakva javna prepucavanja i “stručne analize”, a vidim da idemo ka tome, željom drugih – naveo je, između ostalog, Stevanović.

I ma koliko odluka trofejnog trenera bila iznenađujuća za širu javnost, predstavlja verovatno samo vrhunac loših odnosa Stevanovića sa ljudima iz VK Novi Beograd, a Soro je donedavno bio upravo jedan od čelnih ljudi kluba iza kojeg stoji Aleksandar Šapić.

Stevanović se u martu 2023. godine otvoreno suprotstavio odluci Novog Beograda da ne dozvoli rovitom Nikoli Jakšiću odlazak na pripreme nacionalnog tima uoči kvalifikacija za Svetski kup i tu je došlo do ozbiljnog narušavanja odnosa dve strane.

Krajem istog meseca Novi Beograd je suspendovao Dušana Mandića, pa je najbolji vaterpolista sveta nespreman propustio i Svetsko prvenstvo u Fukuoki u julu 2023. godine. Na tom takmičenju je birljirao kapiten Jakšić koji se posle nesvakidašnje situacije u Novom Beogradu i neadekvatnog tretmana odlučio narednog leta za prelazak u Radnički iz Kragujevca koji vodi upravo Stevanović.

Pitanje je da li bi Uroš Stevanović ostao na klupi nacionalnog tima i da nije podneo ostavku, budući da je novi predsednik Soro jasno napomenuo da selektor neće moći da bude trener u domaćem klubu.

Stevanović je poruku shvatio. Nije želeo da pravi scene i dostojanstveno se oprostio od klupe nacionalnog tima. Kao šampion. Olakšao je muke i sebi i rukovodstvu posle uvodnih reči novoizabranog predsednika.

O novonastalim odnosima u srpskom vaterpolu svoj stav sigurno će dati i igrači. Oni su imali bezgranično poverenje u selektora. Odlazak Stevanovića nikako nije dobra polazna osnova ni za dalju saradnju najboljih igrača Srbije Mandića i Jakšića sa jedne strane, i sa druge strane predsednika VSS-a Sora, koji je bio najbliži saradnik Aleksandra Šapića u Novom Beogradu.

U domu u kojem se glava kuće i deca ne slažu teško da ima sreće. I o tome je neko ko vuče konce trebalo da vodi računa. Za opšte dobro srpskog vaterpola…

Bonus video: Uroš Stevanović gost Sport kluba