Analiza bivšeg diplomate: Sudbina Irana zabrinjavajuća, Izrael i SAD nesumnjivi agresori

„Plan se svodi na to da nijedna država u okruženju Izraela ne bude u potpunosti suverena država, nego da to budu države koje SAD i Izrael mogu da ovaj ili onaj način kontrolisati. To je ono što Izrael smatra garancijom svoje sigurnosti, a SAD u tome pomažu“, dodao je Kovačević.

Istakao je i da je Tramp jasno poručio da želi bezuslovnu kapitulaciju iranskog režima.

„To znači da on tom režimu želi sudbinu koju je dočekao režim Sadama Huseina ili Moamara Gadafija. Reč je o otvorenom imperijalizmu, korišćenju moći i iskazivanju volje za moć bez ikakve kontrole i bez i najmanjeg obzira prema bilo kom obliku međunarodnog prava“, dodao je.

Kovačević je kazao da „ako je Iran sačuvao kapacitete za obogaćivanje uranijuma, onda je sačuvao sposobnost da kad-tad napravi nuklearnu bombu“.

„Mi ne znamo kakav je rezultat američkog napada. Ali sve dostupne informacije pokazuju da Iran nije razvijao atomsku bombu. Znamo da do dolaska na vlast Trampa u prvom mandatu, Iran je poštovao međunarodne obaveze preuzete sporazumom o kontroli svog nuklearnog programa. Amerika je odlukom Trampa jednostrano izašla iz tog sporazuma i nametnula sankcije Iranu“, dodao je.

Istakao je da je ovo što se sad događa posledica onoga što su Netanjahu i Tramp dogovorili 2018. godine. „Netanjahu je predsednika Bajdena pokušao nagovoriti na rat protiv Irana, ali u tome nije uspeo. Očigledno predsednika Trampa nije ni trebalo nagovarati“, dodao je.

„Glavna slabost Irana – nemogućnost da se odbrani od vazdušnih napada“

„Iran je neprestano ponavljao da neće odustati od nuklearnog programa usmerenog na ostvarivanje civilnih ciljeva i proizvodnju nuklearne energije za civilne potrebe. Amerika je postavila ultimatum da Iran ni na koji način ne može razvijati nuklearni program. To je apsolutno nerazuman zahtev, to je ponašanje nasilnika, tako se ponašaju mafijaške organizacije, a ne civilizovane države“, rekao je.

Kovačević je dodao da su opcije Irana ograničene. „Iranska sposobnost vođenja ovakvog rata, zavisi od zaliha raketa. Dobar deo tih zaliha je čini se uništen u izraelskim napadima i pitanje je da li će Iran moći proiz nove rakete tom brzinom kojom ih troši“, kazao je.

Dodao je da je glavna slabost Irana nemogućnost da se odbrani od izraelskih i američkih vazdušnih, raketnih napada napada.

Rusija i Iran u prijateljskim odnosima

„Rusija i Iran su u prijateljskim odnosima, Rusija je pomogla Iranu u razvoju nuklearnog programa za civilne svrhe i Iranu je prodala neka sredstava za vazdušnu odbranu. Predsednik Putin je pre neki dan u razgovoru sa dopisnicima rekao da nema rusko-iranskog sporazuma o strateškoj, sigurnosnoj saradnji. Čak i kad bi Iran hteo sad potpisati, sumnjam da bi do realno moglo doći tako brzo da rusko-iranska saradnja pokaže učinak u suprotstavljaju agresiji Izraela i SAD“, naveo je.

Dodao je da ako sukob potraje, možemo očekivati da „Iran bude poprište gde će se nadmetati velike sile – Amerika sa jedne strane i Rusija i Kina sa druge, pomažući različitim frakcijama na terenu, a ne suprotstavljajući se jedni drugima direktno“.

„Kako god okrenemo – sudbina Irana je krajnje zabrinjavajuća“, ističe gost N1.

O zatvaranju Ormuskog moreuza

„Zatvaranje Ormuskog moreuza bi izazvalo poremećaj na svetskom ekonomskom tržištu, to bi smanjilo dotok novca Iranu koji prihoduje od izvoza nafte i otežalo bi dopremanje nafte Kini koja je glavni potrošač iranske nafte koji se izvozi kroz moreuz“, kazao je.

Dodao je da bi Kina onda morala da poveća uvoz sa neke druge strane, što bi onda bilo sa strane Rusije.