Analiza: Šta bi se desilo da Putin baci nuklearnu bombu? 1Foto: Shutterstock/Gevorg Ghazaryan

Kako su njegove snage počele da se povlače iz Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin ponovo je zapretio nuklearnim oružjem, verovatno taktičkim nuklearnim oružjem. U svom prošlonedeljnom govoru, on je upozorio da će „u slučaju pretnje teritorijalnom integritetu zemlje i u odbrani Rusije i ruskog naroda sigurno upotrebiti sve raspoložive sisteme naoružanja. Ovo nije blef“, piše CNN.

Rusija ima 4.477 raspoređenih i rezervnih nuklearnih bojevih glava, od kojih su oko 1.900 „nestrateške“ bojeve glave, poznate kao taktičko nuklearno oružje. Ali šta je taktičko nuklearno oružje i po čemu se ono razlikuje od konvencionalnog nuklearnog oružja?

Taktički i strateški

Taktičke bojeve glave su namenjene za upotrebu na ograničenom bojnom polju, na primer za uništavanje kolone tenkova ili grupe nosača aviona ako se koriste na moru. Ove bojeve glave, sa eksplozivnom snagom od 10 do 100 kilotona konvencionalnog dinamita, nazivaju se i bombama „malog prinosa“.

Nasuprot tome, ruske strateške nuklearne bojeve glave imaju eksplozivnu snagu od 500 do 800 kilotona i dizajnirane su da unište čitave gradove.

Nazivanje taktičkog oružja „bombama male snage“ je donekle pogrešan naziv jer su eksplozivne snage od 10 do 100 kilotona i dalje dovoljne da izazovu masovno uništenje, kao što je svet otkrio 1945. godine kada su SAD bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki u Japanu. Te bombe su imale 15 ili 21 kilotonu dinamita, tako da su bile u dometu ruskog taktičkog nuklearnog oružja.

Početne eksplozije u Hirošimi i Nagasakiju odmah su ubile oko 70.000, odnosno 35.000 ljudi, a desetine hiljada ljudi umrlo je kasnije zbog ispuštene radijacije.

Aleks Velerštajn, direktor studija nauke i tehnologije na Tehnološkom institutu Stivens u Nju Džersiju, kaže da prava razlika u nuklearnom oružju zapravo nije u eksplozivnoj snazi, već u tome šta su mete.

„Atomski napadi na Japan bili su ‘strateški’ napadi koji su uglavnom imali za cilj da unište moral i terorišu japansku vrhovnu komandu da se preda. Ono što je 15 kilotona učinilo ‘strateškom’ bombom je ono na šta je bila usmerena“, napisao je on. Velerštajn o bezbednosti blog Outrider.

Drugi stručnjaci, uključujući bivšeg američkog ministra odbrane Džejmsa Matisa, kažu da nema razlike. „Mislim da ne postoji takva stvar kao što je ‘taktičko nuklearno oružje’. Svako nuklearno oružje koje se koristi u bilo kom trenutku je strateška promena“, rekao je on na saslušanju u Kongresu 2018.

Šta bi se desilo kada bi Rusija to iskoristila?

Rusija (a pre nje Sovjetski Savez) je stvorila i održavala velike zalihe taktičkog nuklearnog oružja. Prvobitno razmišljanje je bilo da bi korišćenje nuklearne bombe na bojnom polju dalo liderima mogućnost da pokrenu odlučujući udar koji bi mogao da spreči poraz bez upotrebe najvećeg nuklearnog oružja, što bi dovelo do „nuklearne razmene koja uništava civilizaciju“ nakon kontranapada. , ističe Unija zabrinutih naučnika.

Na svojoj veb stranici organizacija to razmišljanje naziva pogrešnim i opasnim: „Taktičko nuklearno oružje unosi veću dvosmislenost, povećavajući mogućnost da neka zemlja pomisli da može da se izvuče sa ograničenim napadom.

Neke analize podržavaju tu teoriju. U komentaru koji su ovog leta objavili Sidhart Kaušal i Sem Kreni-Evans iz britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), upotreba taktičkog nuklearnog oružja protiv komandnih centara ili vazdušnih baza u Evropi mogla bi da ograniči civilne žrtve u okolnim područjima.

Na primer, u ovom dokumentu RUSI piše da bi upotreba taktičke nuklearne bombe u oblasti Sulvaki, kopnenoj granici između NATO saveznika Poljske i Litvanije koja odvaja ruski Kalinjingrad od susedne Belorusije, mogla da izazove samo stotine civilnih žrtava. Realnost je verovatno daleko od toga.

„Američke ratne igre predviđaju da će sukob koji uključuje upotrebu taktičkog nuklearnog oružja brzo izmaći kontroli. Simulacija američko-ruskog sukoba Univerziteta Prinston koji počinje upotrebom taktičkog nuklearnog oružja predviđa brzu eskalaciju koja bi dovela do više od 90 miliona mrtvih i povređenih“, piše on na blogu Unije zabrinutih naučnika, koji prenosi IndexHR.

Odgovarajući na prošlonedeljnu Putinovu pretnju, Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN) kaže da je Evropa 2022. godine mnogo opasnije mesto za upotrebu nuklearnog oružja od Japana 1945. godine, koji je imao manje stanovnika i bio je relativno izolovan.

U današnjoj Evropi, jedna nuklearna detonacija bi verovatno ubila stotine hiljada civila i ranila mnogo više; radioaktivne padavine mogle bi kontaminirati velika područja u više zemalja, navodi ICAN na svojoj veb stranici.

„Službe za hitne slučajeve ne bi mogle efikasno da reaguju i rasprostranjena panika bi izazvala masovna kretanja ljudi i ozbiljne ekonomske poremećaje. Višestruke detonacije bi, naravno, bile mnogo gore“, dodaje ICAN.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.