Čečenski komandant za Politico: Kad Rusija bude poražena u Ukrajini, nek se spremi Čečenija

Čečenski vojnici su jasni da su u Ukrajini da bi nadoknadili oko dva veka ruskog ugnjetavanja njihove planinske i neretko kroz istoriju pobunjene domovine – od deportacije stanovništva u doba Josifa Staljina 1940.tih do perioda ruskog predsednika Borisa Jeljcina kada je glavni grad Grozni sravnjen sa zemljom i sadašnje brutalne vladavine moskovskog satrapa u Čečeniji Ramzana Kadirova.

„Umorni smo od Rusije“, dodaje 45. godišnji komandant koji je tražio da ga identifikuju samo po svom vojnom pozivnom znaku Torto koji upućuje na zamak u blizini njegovog rodnog grada u Čečeniji, koji je napustio kao mladi pobunjenik nakon završetka Drugog čečenskog rata 2009.

„Rusija je kao pijani sused. Jednog dana dolazi u tvoj dom i želi da ga zapali. Ako hoćeš da ga uhvatiš on beži. Drugi dan se vraća trezan i moli za oproštaj. A onda se vraća pijan sa pištoljem i ubija vam ženu i decu“, kaže on.

Ovo je treći čečenski rat – i ovog puta ćemo pobediti“, ubacuje se jedan od Tortovih vojnika, koji nosi pozivni znak Maga.

Na ukrajinskoj strani bori se oko 150 do 200 čečenskih dobrovoljaca, većinom sinova emigranata i unuka boraca koji su se borili u Prvom ili Drugom čečenskom ratu.

Oni su podeljeni u tri formacije – bataljon Džohar Dudajev, nazvan po prvom postsovjetskom predsedniku nezavisne Čečenije; bataljon Šeik Mansur, koji je kritikovan zbog veza sa islamističkim grupama i još jedan bataljon koji radi sa ukrajisnkom vojnom obaveštajnom službom GUR i čiji se pripadnici oblače u crno pa čak i kada se u bezbednim granicama Kijeva kreću naoružani i nose ski maske.

Među ovdašnjim stranim dobrovoljcima postoji konsenzus da su Čečeni među najposvećenijim i najideološkijim u borbi koliko i 200 Belorusa koji se bore na strani Ukrajine i mnogo više od većine zapadnjaka i latinoameričkih dobrovoljaca.

Ovi drugi su obično ovde zbog novca. Prvi – uglavnom Amerikanci i Britanci su uglavnom veterani ratova u Iraku i Avganistanu i uz nekoliko izuzetaka priznaju da su ovde jer im se nije sviđao civilni život i ne žele da im iskustvo i obuka propadnu iako takođe imaju u vidu ispravnost boriti se na ukrajinskoj strani.

Čečeni su trenutno uglavnom angažovani u Bahmutu, gde se više meseci vodi krvava bitka koja je dovela do velikih žrtava na obe strane i koja se upoređuje sa sukobima u Prvom svetskom ratu zbog svoje svireposti.

„To je Verden“, kaže Torto mislećiu na najdužu bitku u Prvom svetskom ratu. „To je pravi pakao“, dodaje Torto koji živi u Ukrajini od 2016. a pre toga u Nemačkoj.

I Torto i Maga ne sumnjaju da su na kraju u Ukrajini da se bore za Čečeniju odnosno da poraz Rusije u Ukrajini će neumoljivo dovesti do oružanog ustanka u njihovoj domovini na Severnom Kavkazu, tvrde oni, i to ne samo tamo, već i širom kavkaskog regiona uklještenog između Azovskog mora, Crnog i Kaspijskog mora.

„Pre ili kasnije svi ćemo biti slobodni“, kaže Torto. „Verujte mi, kada, Rusija izgubi ova rat sa Ukrajinom ona ne može da postoji kao država. To je nemoguće. Raspašće se“, dodaje on, što je stav koji su izrazili i beloruski volonteri sa kojima je Politico razgovarao dva dana ranije.

„Ljudima je potrebna sloboda“, kaže Torto.

On izražava gađenje prema ruskim čečenskim borcima – Kadirovcima – a posebno nad zverstvima sa kojima su povezani. Označeni kao „TikTok armija“ zbog onlajn promocije, Kadirovci su optuženi za silovanja, ubistva i pljačke u Buči ali i regionu Luganjska.

Kadirovci su korisni Moskvi kao peropaganda, upozorenje da će se Rusija odnositi prema Ukrajini kao prema Čečeniji i uništiti sve što može.
Za razliku od drugih stranih dobrovoljaca koji se bore u Ukrajini, Čečeni formalno nisu deo međunarodne legije ne plaća ih ukrajinska vlada i moraju se sami opremati.

„Daju nam municiju kada smo na prvoj liniji fronta“, kaže Maga. Da bi ostali u borbi oni su snalažljivi apeluju na donacije i onlajn prodaju ratne predmete prikupljene sa bojnog poljha.

Druge strane i ukrajinske jedinice su velikodušne, često dozvoljavajući Čečenima da zadrže dobar deo oružja i municije koje su ruske snage ostavile za sobom kada se povlače.

„Rusija je naš najveći snadbevač oružjem“, smeje se Torto. Zašto se prema njima drugačije postupa ukrajinski zvaničnici ne objašnjavaju u potpunosti spominjući da postoji pravni problemi jer su oni tehnički državlajni Rusije. Torto pak sumnja da to ima veze sa široko rasprostarnejnom percepcijom Čečena kao lopova.

To nije odvratilo pripadnike bataljona Džohar Dudajev niti umanjilo njihov entuzijazam za borbu i nadaju se da će njihovo učešće u ovom ratu polako promeniti ukrajisnki pogled na Čečene iako surovost Kadirovaca, naravno, ne pomaže.