Da li Ukrajina gubi rat?

U južnom regionu Hersona, Ukrajina je tek postepeno napredovala u kontraofanzivi na ruske pozicije. Ruske trupe su navodno ponovo počele da se kreću ka Harkovu.

Uz pomoć zastarele ruske artiljerije i raketnog naoružanja i značajne promene ruske taktike i komandovanja, tok rata se okreće protiv Ukrajine, dok Kijev tvrdi da je to jedini način da se povrati brže snabdevanje zapadnijim oružjem.

Da li Ukrajina gubi rat? Nije to tako jednostavno, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE).

„Ako ‘gubitak’ mislite da se Ukrajina ne ponaša kao da može da povrati svoju teritoriju i protera Rusiju sa svoje teritorije, onda da, to je poštena procena; oni gube“, rekao je Skot Boston, bivši pukovnik američke vojske i artiljerac.oficir koji je pomno proučavao rat u Ukrajini.

Drugi stručnjaci takođe kažu da to zavisi od toga kako se definiše „gubitak“.

„Možda izgleda pesimistički, ali u stvarnosti, ako pogledate mapu, pogledate Donbas, ne možete naći mnogo promena, uprkos ogromnoj koncentraciji ruskih snaga“, rekao je zamenik direktora Centra za proučavanje vojske Mihail Samus. , Konverzija i razoružanje u Kijevu. „Ukrajinske snage imaju veoma efikasnu odbranu.

Naprotiv, ono što možemo da kažemo je da je Rusija propala“, rekao je Samus.

„U suštini, Rusija je već izgubila rat u strateškom razmišljanju, jer su krenuli sa velikim očekivanjima 24. februara. Planirali su da osvoje Kijev za nekoliko dana, to je bio katastrofalan proces, doneli su veoma loše odluke o svojim operacijama.

„Definitivno možemo reći da je Rusija, strateški, propala“, rekao je on.

„Brzo nam treba pomoć“

U prvoj fazi rata nakon pokretanja invazije velikih razmera 24. februara, Rusija nije uspela u svojim glavnim prioritetima da zauzme ukrajinsku prestonicu Kijev i potencijalno zbaci tamošnju vladu.

Većina zapadnih stručnjaka bila je iznenađena dubokim problemima sa ruskom vojskom koje je ofanziva otkrila, kao i čvrstom i efikasnom odbranom koju su postavile ukrajinske trupe.

Rusija je na kraju povukla mnoge svoje jedinice severno od Kijeva i prebacila svoje resurse na zauzimanje lučkog grada Mariupolja, koji je pretvoren u ruševinu nalik Staljingradu pre nego što je bitka za grad efektivno završena 22. maja.

Rusija je takođe reorganizovala svoju komandu – tako što je imenovala jednog generala za jedinstvenu komandu – i usmerila resurse na osvajanje više terena u istočnoj i severoistočnoj Ukrajini.

Posle raštrkanog početka invazije, on sada deluje polako, postepeno i postojano na bojnom polju.

Za sada, u svakom slučaju.

Nedelje brutalnih sukoba od kuće do kuće, od ulice do ulice dovele su do toga da je Severni Donjeck, predratni grad sa oko 100.000 stanovnika, skoro u potpunosti pod ruskom kontrolom od 15. juna, uključujući i centar grada.

Vojni guverner Luganska, Sergej Hajdaj, rekao je 14. juna da su poslednji mostovi preko reke Siverski Donjec, koji vode do manjeg predgrađa Lisičansk, uništeni, osim puteva za evakuaciju i snabdevanje poslednjih trupa i civila koji su ostali u Severodonjecku.

Mnogi od onih koji su ostali bili su sakriveni u hemijskoj industrijskoj fabrici, što je izazvalo strah od opsade slične onoj u Mariupolju poslednjih dana pre nego što je grad pao pod rusku kontrolu.

Poslednjih nedelja najviši ukrajinski zvaničnici šalju sve strašnija upozorenja o tempu borbi i gubicima koje su pretrpele ukrajinske snage.

Ukrajinski zvaničnici takođe su sve glasniji u svojim molbama za više zapadnog oružja i brže isporuke – nešto za šta se nadaju da će uslediti nakon sastanka ukrajinske Kontakt grupe u Briselu 15. juna.

„Da budemo direktni: da bismo okončali rat, potreban nam je paritet teškog naoružanja“, rekao je Mihajlo Podoljak, glavni pomoćnik predsednika Volodimira Zelenskog, u objavi na Tviteru. „Čekamo odluku.

„Brzo nam je potrebna pomoć“, rekao je ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov u intervjuu za Ekonomist ove nedelje, ističući da se „troškovi odlaganja mere ukrajinskom krvlju“.

Linija fronta od 2.400 kilometara

U izjavi od 12. juna za Telegram, general Valerij Zalužni, glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga, takođe je pozvao na više zapadnog naoružanja, rekavši da se linija fronta između ukrajinskih i ruskih snaga proteže na više od 2.400 kilometara.

Oni masovno koriste masivnu artiljeriju i, nažalost, imaju desetostruku vatrenu prednost“, rekao je Zalužni. „Uprkos svemu, nastavljamo da držimo svoje pozicije. Svaki metar ukrajinske zemlje je prolivena krv, ne samo naše već i okupatora. Situacija je teška, posebno u gradu Severodonjeck.“

Od prve nedelje aprila, kada su se pomerile iz oblasti severno od Kijeva, ruske snage su postepeno napredovale u istočnim regionima Donjecka i Luganska, dva glavna okruga koja čine Donbas. Zapadni zvaničnici su rekli da će potencijalno morati da zauzmu ceo region Donbasa do avgusta ili septembra.

Među gradovima i selima koje su zauzele ruske snage nalazili su se Svjatohirsk i Svitlodarsk u Donjecku i Rubižne i Popasna u Lugansku.

Ukrajinske snage očajnički pokušavaju da spreče ruske snage da zauzmu autoput koji ide od jugozapada ka severoistoku, od Bahmuta do Lisičanska. Zatvaranje puta, koji su ukrajinski zvaničnici nazvali „način života“, u potpunosti bi omogućilo ruskim snagama da zatvore vidljivu izbočinu, čiji je vrh u severnom Donjecku.

Dalje na severu, ruske trupe su sada ponovo zauzele neke teritorije nakon što su početkom maja potisnute iz Harkova, drugog po veličini grada Ukrajine, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane.

A na jugu, u Hersonskoj oblasti, severno od okupiranog Krima, postoje razni izveštaji o tome da li je ukrajinska kontraofanziva postigla nešto značajno.

Ukrajinske snage bile su angažovane u teškim borbama sa ruskim snagama 13. juna, severozapadno od Hersona, u blizini Davidiv Brida, saopštili su ukrajinski komandanti.

„Neprijatelj nastavlja borbu, ali ga naše jedinice postepeno teraju da napusti svoje položaje i testira snagu druge i treće linije odbrane, au nekim slučajevima i dalje se povlači“, navodi se u saopštenju ukrajinske Južne komande.

Sa sadašnjim tempom operacija, ukrajinski zvaničnici pokušavaju da lako pronađu metke i granate za svoje oružje. Većina municije koja im je potrebna je za dizajne iz sovjetskog doba, koju Zapad ima na zalihama i ne proizvodi – za razliku od Rusije.

„Sjedinjene Države bukvalno pretražuju svet kako bi pronašle municiju u sovjetskom stilu koju bi dale Ukrajincima“, rekao je za RSE/RL ranije ovog meseca Mark Kansijen, penzionisani pukovnik američkih marinaca i viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije. „Ali sumnjam da nam ponestaje mesta za prodaju te vrste municije.

Ukrajina se takođe moli za više zapadnog oružja pored materijala koji je procurio u Ukrajinu, čak i pre invazije 24. februara.

Najveći pojedinačni dobavljač su Sjedinjene Države, koje tvrde da su obezbedile oko 4,6 milijardi dolara od invazije, uključujući hiljade protivtenkovskih i protivvazdušnih projektila, dronova i municije.

„Međusobna iscrpljenost“

Nedavno je oružje postalo teže, moćnije i sposobnije da gađa ruske ciljeve sa veće udaljenosti, uključujući NATO-ove artiljerijske sisteme od 155 mm, kao što su francuske CAESAR i poljske samohodne haubice KRAB, kao i tenkovi sovjetske proizvodnje T-72 .

Sjedinjene Države i Britanija trenutno isporučuju nekoliko tipova višestrukih raketnih sistema, uključujući i municiju visoke preciznosti.

Ali za sada Vašington šalje samo četiri visokomobilna artiljerijska raketna sistema, poznata kao HIMARS, što znači da bi njihova sposobnost da značajno pomeraju tok bitke mogla biti ograničena.

Međutim, oni tek treba da stignu.

Boston je rekao da je napredak Rusije spor i da njihova brzina gađanja artiljerijskih granata i raketa nije održiva.

„Postoje taktičke pobede (Rusije) na horizontu, ali ne vidim put do sveukupne strateške pobede“, rekao je Boston, sada analitičar u uticajnom američkom istraživačkom centru Rand Corporation, koji delimično finansiraju SAD. vojnički.

„Mislim da je ovo što radimo uzajamno iscrpljivanje. Sve što Rusija pokušava da uradi, nanoseći više gubitaka ukrajinskim snagama, biće veoma skup poduhvat“, rekao je on.

Uopšteno govoreći, Ukrajina ima šansu, ali ta šansa je vezana za oružje sa Zapada, rekao je Samus za RSE. „Ako budemo imali oružje, imaćemo priliku da ’okupiramo‘ neke od teritorija koje je držala Rusija, na ono što su bile pre 24. februara.

„A ako se to dogodi, to znači da će Putin imati problema“, rekao je on. „Veliki problemi.“