„Igra živaca“: Šta Dojče vele piše o protestima u Srbiji?

Pet meseci nakon što je urušavanje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu odnelo 16 života, protesti u Srbiji ušli su u fazu strateškog nadmudrivanja između vlasti i studentskog pokreta.

Uprkos velikom protestu u Beogradu 15. marta koji je na ulice izveo više od 300.000 građana, studentski zahtevi za krivičnom i političkom odgovornošću za pad nadstrešnice i dalje se sudaraju s političkim manevrima vlasti.

„Trenutno se nalazimo u fazi gde i jedna i druga strana igraju na faktor strpljenja i čekju da neko u toj igri živaca povuče neki loš potez, i istovremeno u fazi preispitivanja odluke koje bi trebalo da se donesu“, ocenjuje za DW izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar.

Vlast u ofanzivi

Vlast će ovu fazu, veruje Klačar, završiti odlukom o izboru nove Vlade, nakon što je premijer Miloš Vučević podneo ostavku 28. januara.

Konsultacije o Vladi već su počele, a predsednica Skupštine Ana Brnabić već je najavila da ukoliko do dogovora ne dođe do 18. aprila, biće raspisani novi izbori koji bi bili održani početkom juna.

U međuvremenu, predsednik Aleksandar Vučić ponovo iz rukava izvlači formiranje „Pokreta za narod i državu“.

„Vreme je da se artikuliše velika snaga našeg naroda i da se ujedine sva pamet i rodoljublje naših ljudi, kako bismo oblikovali budućnost koju svi želimo“, poručio je Vučić sa svog Instagram-naloga nakon sastanaka na kojem se razgovaralo o formiranju novog Pokreta.

On će biti predstavljen na velikom skupu u Beogradu koji će trajati od 11. do 13. aprila. Prema najavama Ane Brnabić, taj skup će biti gotovo festivalskog karaktera, uz hranu, piće, kulturno-umetnički program i predstavljanje turističkih potencijala Srbije.

Ali građani će tada moći i zvanično da se učlane u novi pokret, da pišu pisma predsedniku Vučiću, ali i „upute kritike na rad funkcionera“ svih nivoa vlasti.

Represija jača

Dok svojim biračima nudi optimizam, demonstrantima vlast pokazuje zube. Nakon što je država prestala da isplaćuje plate nastavnicima u osnovnim i srednjim školama koji su bili u obustavi rada, sada su na red došli i univerzitetski profesori.

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić kaže za DW da je za drugi deo februarske plate primio svega 23 dinara.

„Vlast je posle 15. marta prosto počela da gubi kontrolu. Pošto nije uspela da izazove krvoproliće, zavede vanredno stanje i da time, kako je to predsednik rekao, država odsvira kraj protestima, sledeća faza je otvorena represija prema svima onima koji joj se protive“, kaže Mihić za DW.

Osim univerzitetskih plata, tu represiju prepoznaje i u hapšenjima i privođenjima studenata i aktivista, pokretanju krivičnih prijava protiv dekana, i fizičkim napadima.

Naime, četvoro studenata napadnuto je prošlog četvrtka u Novom Sadu. Dvojica studenata zadobila su lakše povrede, dok je jedan teže povređen i zadržan na bolničkom lečenju. Studenti su izjavili da se napad dogodio nakon što su izašli iz kluba u kom su pevali „Ko ne skače – taj je ćaci“. Studenti u blokadi koriste reč „ćaci“ za protivnike studentskih protesta i blokada.

Dva dana kasnije, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović napadnuta je nožem. Na video-snimcima objavljenim na društvenim mrežama, koje su zabeležili okupljeni građani, čuje se da napadačica preti dekanki da „hoće da je ubije“ i optužuje je da joj je „upropastila unuku“.

Jovanović je bila je među prvim čelnicima fakulteta u Srbiji koji su podržali zahteve studentskih protesta i blokada. Od tada je na meti provladinih tabloida, koji su je u tekstovima vređali i optuživali da je „inspiratorka bande siledžija i fašista“ i da „huška narod na nerede“.

Na korak do zahteva za prelaznom vladom

Ni demonstranti ne dopuštaju da se tenzije smire. Svaki pokušaj naprednjaka da izađu među građane praćen je demonstracijama, zviždanjem, a neretko i zasipanjem funkcionera i članova SNS-a jajima.

Studentski plenumi ne zagovaraju takav vid pritiska, već pozivaju građane da se organizuju u zborove u svojim zajednicama. Iako su do sada izbegavali da otvoreno traže promenu vlasti, nakon beogradskih promena sve glasnije govore i o političkoj artikulaciji protesta.

Mediji pišu da su pojedini plenumi već izglasali predlog o takozvanoj ekspertskoj vladi, ali on ostaje u tajnosti dok god se oko njega ne usaglase plenumi svih fakulteta koji su u blokadi. Predlog o ekspertskoj vladi već je iznela i udružena opozicija i inicijativa Proglas koju čine nestranačke javne ličnosti.

Klačar veruje da bi takav potez bio neophodan, iako strahuje da on dolazi sa zakašnjenjem, te da je takvu ideju trebalo kandidovati kad su protesti bili na vrhuncu.

„Ja nisam siguran da će vlast moći da učini ili želi da učini više od onoga što je do sada učinila po pitanju ispunjavanja zahteva. Ona će praviti indirektne ustupke s idejom da amortizuje proteste, verovatno s promenom imena u vladi, promenom određenih politika i izborom ljudi koji će imati drugačije biografije i profesionalni bekgraund“, kaže Klačar.

Tura do Strazbura

Profesor Mihić, pak, veruje da su SNS-u dani odbrojani: „Po pravilu, autokratski režimi pred kraj svoje vladavine postaju sve represivniji i sve snažniji, tako da ova represija treba i da nas ohrabri i da nam ukaže na to da je ovaj režim zaista na izdisaju, i ja verujem da u narednih nekoliko meseci on prosto ne može preživeti“, kaže Mihić za DW.

Svoje saveznike studenti će sada potražiti i u Evropi. Grupa od 80 studenata krenula je rano jutros biciklima ka Strazburu, gde im je glavna destinacija Savet Evrope, koji žele da upoznaju sa svojim zahtevima i činjenicom da institucije Srbije ne reaguju na njih.

Put bi trebalo da traje oko 12 dana, a ruta je duga 1.300 kilometara i prolazi kroz Budimpeštu, Beč, Linc, Salcburg, Minhen, Augsburg, Ulm i Štutgart.

Bojan Klačar veruje da bi ta vožnja mogla da podigne svest u jednom delu evropske javnosti o problemima koji postoji u Srbiji, što bi moglo da dovede u pitanje legitimitet vlasti u međunarodnoj zajednici.

„Ali u smislu da li će ta akcija biti prekretnica u dinamici protesta, i u odnosu Evropske unije i evropskih zemalja – to nisam siguran“, ocenjuje Klačar.

„Evropska unija je po pitanju opisa situacije u Srbiji u svojim zvaničnim dokumentima bila vrlo jasna i vrlo precizna, i tu prevashodno mislim na Izveštaj o napretku“, kaže Klačar. „Ali nije realno očekivati da Evropska unija o svojim partnerima, a Srbija jeste partner Evropske unije, zauzima radikalne stavove, a da se pritom u Srbiji još uvek ne vidi pitanje političke alternative.“

U svakom slučaju, ocenjuje Klačar, kreiranje političke alternative u Srbiji ipak nije ni blizu.