Druga nedelja rata u Iranu: SAD i Izrael pred stvarnim ekonomskim i političkim ograničenjima, da li će novi ajatolah uspeti da konsoliduje vlast?

Vazdušna dominacija nad Iranom

Sjedinjene Države i Izrael povećali su vazdušnu dominaciju nad Iranom.

Treba očekivati da će se vojne operacije intenzivirati tokom naredne nedelje.

To će uključivati fokus ne samo na rakete i lansere, već i na proizvodne pogone i infrastrukturu koja proizvodi iranske rakete i dronove, kao i nuklearne objekte.

Administracija Trampa nije isključila kopnenu operaciju, možda fokusiranu na obogaćeni uran u Esfahanu, južno od Teherana. To bi bilo veoma rizično i možda neizvodljivo bez daljeg slabljenja iranske vojne moći.

Ukratko, vojna kampanja ulazi u period od nedelja a ne dana. Ovo neće biti kratki rat, ocenjuje Mekgurk.

Naslenik Homneija privremeno rešen – bar zasad

Danas je iransko državno medijsko telo objavilo da je Modžtaba Hamneji, sin nedavno ubijenog vrhovnog vođe Alija Hamneija, imenovan za novog vrhovnog vođu Irana – što predstavlja prvu dinastičku tranziciju te uloge od Islamske revolucije 1979. godine.

Ovaj izbor verovatno će dodatno produžiti rat. Ako je administracija SAD očekivala da će doći do promene režima s liderom otvorenim za pregovore, to neće biti Modžtaba – on je poznat kao ideološki tvrdolinijaš sa dubokim vezama sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC).

Kontradikcije u komandnoj strukturi Irana

U subotu se iranski predsednik Masud Pežeškijan obratio naciji kratkim video‑snimkom u kojem je rekao da bi napadi na susedne zemlje prestali – osim ako SAD ne napadnu Iran sa teritorije tih zemalja.

Međutim, samo nekoliko sati kasnije napadi su se ponovo nastavili, uključujući dron napad na aerodrom u Dubaiju koji je doveo do privremene obustave letova.

Ovo ukazuje na potencijalne probleme u komandno‑kontrolnoj strukturi Irana ili unutrašnji sukob između moćnih vojnih jedinica i privremenog vođstva  jer su udari nastavljeni iako je visoki funkcioner najavio smanjenje aktivnosti.

Iran je kasnije pokušao da pokaže jedinstvo tako što je šef iračkog odbora za nacionalnu bezbednost insistirao da je privremeni savet odgovoran za upravljanje zemljom, a u ponedeljak je potvrđeno imenovanje novog vrhovnog vođe.

Međutim, još uvek nije jasno da li će Modžtaba uspeti da konsoliduje vlast. On je relativno nepoznat, nikada se javno nije obraćao i nikada nije obavljao zvaničnu državnu funkciju. Islamska republika je 1979. godine došla na vlast kao protivnik nasledne monarhije, što je jedan od razloga zbog kojih se smatralo da Modžtaba neće biti glavni kandidat.

Dakle, iako je Iran imenovao novog vođu, još je prerano predviđati koliko dugo će Modžtaba moći da vlada – pod pretpostavkom da uopšte preživi ovaj rat.

Raketna matematika

Prema američkoj Centralnoj komandi, lansiranja iranskih raketa smanjena su za 90 odsto tokom nedelje, a većina sada biva presretnuta. Što je manje raketa na nebu, potrebno je manje presretača da ih zaustavi.

Dronovi Irana i dalje predstavljaju izazov – oni su brojniji i lakše se lansiraju sa gotovo bilo koje lokacije unutar zemlje. Napadi dronovima su smanjeni za 86 odsto, prema Centralnoj komandi, ali neki i dalje uspevaju da probiju protivvazdušnu odbranu.

Smanjenje lansiranja dronova biće ključni indikator tokom ove druge nedelje.

Rusija i Kina

Iran već godinama tvrdi da ima strateška savezništva sa Rusijom i Kinom, verujući da će jedna ili obe zemlje podržati zemlju u trenutku krize.

Iran je direktno podržavao ruski rat u Ukrajini, pretpostavljajući da će Rusija uzvratiti kada Teheran bude u nevolji. Međutim, iz javnog ugla, ni Moskva ni Peking nisu pružili više od retoričke podrške Iranu.

CNN je krajem nedelje izvestio da Rusija pruža informacije o ciljevima Iranu protiv američkih brodova, mada sa malo očiglednog efekta.

Ako je to tačno, trebalo bi da usledi reakcija Vašingtona, možda uz povećanu podršku Ukrajini. Tramp to verovatno neće učiniti, ali bi to bio najbolji odgovor kako bi se osiguralo da Moskva zaustavi sve što eventualno pruža Iranu.

Što se tiče Kine, nije vidljiva u ovoj krizi – a s obzirom na zavisnost od nafte kroz Ormuški moreuz, ne može biti zadovoljna iranskim odlukama da preti prolazu. Tramp je zakazao posetu Pekingu krajem meseca – prilika, ako odluči, da izvrši pritisak na Kinu zbog podrške iranskim programima raketa i dronova.

Do trenutka Trampove posete, malo toga od tih programa može ostati u Iranu.

Energetski šok

Ključni indikator sada možda nije vojni ili politički – već ekonomski. Dvanaest procenata globalne energetske trgovine prolazi svakodnevno kroz Ormuški moreuz. Od početka ovog sukoba, brodovi uglavnom nisu prolazili kroz ovaj uski prolaz zbog straha od iranskih napada. Premije osiguranja za te brodove su naglo skočile, zajedno sa globalnim cenama nafte, koje su porasle 35 odsto u protekloj nedelji. Ovo je bio jedan od najbržih skokova u istoriji.

Ako se ovaj problem uskoro ne reši, proizvođači u Zalivu će ostati bez prostora za skladištenje i biće primorani da zatvore ventile – dodatno ugrožavajući buduću snabdevenost. Trebalo bi očekivati da cene nastave da rastu tokom ove nedelje, što stvara politički pritisak na Belu kuću da završi vojnu operaciju ili nađe način da umiri brodare koji prolaze kroz Ormuški moreuz. Prekid vojne kampanje na pola puta mogao bi biti najgori ishod – ostavljajući povređen, ali netaknut iranski režim, sa preostalim raketnim i nuklearnim kapacitetima.

S obzirom na kritičnost ovog pitanja, američka vojska može biti uključena u zaštitu Moreuza i rizik za sporo ploveće tankere. To se dešavalo ranije, tokom Reganove administracije, kada je američka mornarica štitila prolaz – ali sada je to mnogo teža misija, s obzirom na to da Iran raspolaže dronovima dometa preko hiljadu kilometara, koji mogu biti lansirani sa bilo koje tačke unutar Irana.

Dominacija eskalacije – ne dominacija ishoda

Brifinzi američkih vojnih lidera ove nedelje naglasili su da američka vojna moć raste, dok iranska brzo opada.

Ta jednačina se iz dana u dan sve više okreće protiv Irana, dok SAD i Izrael smanjuju njegovu sposobnost da projicira moć van svojih granica. To, međutim, ne utiče na sposobnost Irana da projicira moć unutar svojih granica – protiv svog naroda.

Dakle, po trenutnoj liniji kretanja, verovatno ćemo videti Iran sa masivno oslabljenom vojnom moći, ali bez promene režima koju mnogi žele da vide. Menjanje političkih ishoda samo snagom vazdušnih udara nije održiv vojni zadatak.

Nema prirodnog kraja

Nedostatak prirodnog kraja je ono što ovu kampanju čini drugačijom od svega što je Tramp, kao vrhovni komandant, nadgledao tokom svojih dva mandata.

Ipak, ulaskom u drugu nedelju, možemo početi da vidimo kako bi ovo moglo da se završi. Pentagon je prošle nedelje želeo da pojasni da ima “diskretne i ograničene” ciljeve: uništiti kapacitet Irana za projekciju moći – rakete, dronove, mornaricu i nuklearne objekte. Verovatno bi bilo potrebno još nekoliko nedelja da se sve te mete neutralizuju. U tom trenutku, vojna kampanja bi bila završena.

Sjedinjene Države ne mogu da upravljaju političkim ishodima, ali mogu jasno staviti do znanja da bilo koja nova vlada – ako želi, na primer, ublažavanje sankcija – mora pristati da ne obnavlja te kapacitete. U međuvremenu, američke i izraelske vazduhoplovne snage mogu nastaviti da patroliraju iranskim nebom. To može biti najbolji scenario za novi normalni poredak nakon svega ovoga – oslabljen i kontrolisan Iran.

Ali čak i taj ishod je, najmanje, nekoliko nedelja udaljen.