Foto: Stanislav Milojković

„Često kao potrošači mislimo da najveća količina bačene hrane dolazi od supermarketa i ugostitelja, ali 53 posto bačene hrane dolazi iz domaćinstava“, rekla je Tanja Popović-Filipović koja koordinira projekat „Globalni pristup učenju o stvaranju otpada iz hrane“.

Statistike pokazuju da najviše hrane bacaju samci, zatim osobe koje žive u urbanim područjima i imaju veće prihode, kao i porodice koje imaju malu decu, a cilj Evropske komisije je da do 2030. godine smanji bacanje hrane za 50 posto, rekla je Popović-Filipović.

Hrana se najčešće baca zbog prekomerno pripremljenih obroka jer mnogi ne znaju da procene koju količinu hrane treba pripremiti, drugi razlog je megalomanska kupovina namirnica na akcijama iako im rok brzo ističe, a treći uzrok je što mnogi ne znanju da iskoriste ostatak obroka.

Jedan od razloga i nerazumevanje oznake o trajnosti koja je na ambalaži. Postoje dve oznake – ‘upotrebiti do’ i ‘najbolje upotrebiti do’, a mnogi ne razumeju što koja oznaka znači, a u toku je i istraživanje četiri kategorije proizvoda na tržištu u vezi s njihovim rokom trajanja, rečeno je na skupu.

Rezultati tog istraživanja i videospot biće predstavljeni na Svetski dan hrane 16. oktobra, objavila je agencija Hina. Projekt „Globalni pristup učenju o stvaranju otpada iz hrane“ sufinansiraju Evropska komisija i Kancelarija za udruženja Vlade Hrvatske.