Foto: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKOInauguracija predsednika SAD-a Donalda Trampa verovatno će najaviti tektonsku promenu u politici Vašingtona prema Ukrajini, s deklarisanim zalaganjem za mirovni sporazum ili sporazum o prekidu vatre i jasnom željom za povlačenjem SAD-a. To je navelo evropske čelnike da razgovaraju o prethodno nezamislivim idejama o tome kako obezbediti posleratnu bezbednost Ukrajine bez SAD-a, navodi Radio Slobodna Evropa.
Na vrhu liste je predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o raspoređivanju evropskih vojnih snaga u Ukrajinu, ako se postigne dogovor.
Prvi put je pokrenut pre skoro godinu dana, a ponovo je osnažen nakon Trampove izborne pobede. Prošlog meseca, italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto rekao je da bi Rim bio voljan pridružiti se potencijalnoj misiji, a njegov nemački kolega Boris Pistorijus rekao je da se Berlin „sprema“ i „razmatra scenarije“.
Ali ova dva primera ističu ogromne prepreke takvoj misiji.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je da su takve rasprave preuranjene.
S obzirom na invaziju nacističke Nemačke na Sovjetski Savez – uključujući Ukrajinu – tokom Drugog svetskog rata, takođe je teško zamisliti da su nemačke snage raspoređene u zemlji.
Šefica EU za spoljne poslove Kaja Kalas rekla je da sve dok Rusija granatira Ukrajinu, „nemamo o čemu razgovarati“.
Ali njen komentar naglašava još jedan faktor koji bi evropsku vojnu ulogu ostavio nerealizovanu: ruski predsednik Vladimir Putin.
„Mislim da nema apsolutno nikakvih indikacija da je Putin u ovom trenutku uopšte zainteresovan za pregovore“, rekao je Ijan Bond, zamenik direktora Centra za evropske reforme, istraživačkog centra. „Znate, Putin misli da pobeđuje.“
‘Veliki red’
Bond nije usamljen u ovoj proceni. Čini se da se Tramp ne slaže s tim, rekavši na konferenciji za novinare 7. januara u Mar-a-Lagu da veruje da bi mogao postići dogovor u roku od šest meseci. Ali čak i tada, nema znakova da bi Putin pristao na evropsku silu.
Niku Popesku, iz Evropskog saveta za spoljne odnose, vidi još jednu poteškoću. Kao stalna članica Saveta bezbednosti UN-a, Moskva može blokirati bilo koju mirovnu misiju.
„Problem s tradicionalnim mirovnim misijama je taj što su one vezane odlukama UN-a, što znači da Rusija može staviti veto ili prekinuti misiju u bilo kom trenutku. Takva misija takođe ne bi bila ograničena na zapadne zemlje, već bi imala i trupe iz drugih delova sveta“, rekao je.
Popesku, koji je bio ministar spoljnih poslova Moldavije 2021-2024, rekao je da se rasprava među evropskim liderima ne odnosi na mirovne snage.
„O čemu se razgovara je vojno prisustvo kako bi se sprečio novi rat. To znači trupe, ne lako naoružane mirovne snage, već opremljene protivavionskim kapacitetima i kapacitetima za antielektronsko ratovanje, za odbranu gradova kao što su Odesa i Kijev.“
Popesku priznaje da je to „teško pitanje“ za evropske vojske.
Britanija i Francuska imaju najjaču vojsku u Evropi, ali su preopterećene.
U Britaniji je vojska uglavnom bila fokusirana na operacije protiv terorizma i protiv pobunjenika od napada u Sjedinjenim Državama 11. septembra 2001. Prošla je niz rezova u poslednjoj deceniji, a u nedavnom parlamentarnom izveštaju se navodi da Britanija nije bila „nepripremljena“ da se suprotstavi ruskoj pretnji.
U julu je premijer Kir Starmer najavio reviziju strategije odbrane.
https://www.danas.rs/svet/rusi-bogojavljanje-plivanje/F
rancuska vojska ima veći broj od britanske, ali je takođe razvučena dugogodišnjim borbenim rasporedima širom Afrike.
„Ostalo nam je samo šest dalekometnih raketnih bacača, nemamo nikakva prava sredstva za borbu protiv bespilotnih letelica“, rekao je Leo Perija Penj iz Francuskog instituta za međunarodne odnose u novembru.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da će bezbednosne garancije Kijevu za okončanje ruskog rata biti učinkovite samo ako ih obezbede Sjedinjene Države. Neki zagovornici evropskog vojnog prisustva kažu da bi to bilo moguće samo uz pomoć SAD-a u područjima kao što su planiranje, logistika i obaveštajne službe.
Politička ograničenja
Dodatak ovim vojnim ograničenjima su i politička. Da li bi evropske vlade zaista bile spremne da rasporede značajne snage u Ukrajinu protiv ruskih želja i bez učešća SAD na terenu?
Ideja bi mogla biti duboko nepopularna u javnom mnjenju. Ankete u zapadnoj Evropi konstantno pokazuju nizak nivo podrške za slanje trupa u Ukrajinu.
Rizici slanja takvog kontingenta, čak i u neborbenoj ulozi, bili bi ogromni. Morala bi se utvrditi pravila borbe koja pokrivaju kako odgovoriti ako na njih pucaju ruske snage, a političke posledice žrtava mogle bi biti ogromne.
Makron je suočen sa zidom nakon što je izgubio većinu u Narodnoj skupštini Francuske. Starmer je tek vratio svoju Laburističku stranku na funkciju nakon 14 godina u opoziciji. Oba lidera imaju mnogo toga da izgube od krvave krize u kojoj bi učestvovali njihovi vojnici u Ukrajini.
Mnogi ukazuju i na opasnost od eskalacije. Čini se da je to jedan od razloga zašto je administracija odlazećeg američkog predsjednika Džoa Bajdena isključila bilo kakvo vojno prisustvo u Ukrajini.
Ipak, neki analitičari tvrde da bi situacija na bojnom polju mogla postati toliko loša da se evropski lideri osećaju primorani da deluju.
„Ako ste Poljska, izgledi za kolaps Ukrajine s milionima izbeglica koji dolaze preko vaših granica i ruskim snagama koje se približavaju vašoj granici su mnogo, mnogo gori od izgleda da ćete morati učiniti više da potpomognete trenutne ukrajinske linije fronta“, rekao je Ijan Bond, ali je dodao kako smo „veoma, veoma daleko od toga“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
