Francuska na Dan Bastilje: Protesti, parade, problemi

Vatromet je ovih dana u Francuskoj mač sa dve oštrice. Tradicionalno je 14. jula, na Dan Bastilje, zvuk vatrometa taj koji prati obeležavanje nacionalnog praznika. Atmosfera je obično pomalo patetična, veličaju se sloboda, jednakost i bratstvo.

Ali, nakon smrti 17-godišnjeg Nahela krajem juna, nekoliko dana ili tačnije noći zaredom, po čitavoj zemlji su pirotehnička sredstva letela ka policajcima, ali i ka javnim zgradama.

„Samo ne opet isto!“ To su valjda imali na umu neki gradonačelnici koji su na kraju iz opreza ipak otkazali proslave povodom današnjeg praznika.

To ne može tako, smatra Marin Lepen, liderka ekstremno desnog Nacionalnog saveza. „Ja sam zaprepašćena time što su neki gradovi i opštine odlučili da otkažu svečanosti povodom 14. jula“, rekla je. „Zamislite samo: u našoj velikoj, francuskoj demokratiji mi odustajemo od našeg nacionalnog praznika – i to zbog moguće eskalacije nasilja ili zato što bi nekolicina ljudi mogla da se odluči da pravi nered.“ To samo pokazuje, kaže Lepen, „da su neke opštine sasvim izgubile poverenje u državu“.

Vlada trenira strogoću

Upravo tu sliku o kojoj govori Marin Lepen francuska Vlada očigledno namerava da pod hitno koriguje. Još krajem prošle nedelje vlasti su zabranile prodaju pirotehnike privatnim osobama. Niko ne mora da otkazuje priredbe, naglasio je u sredu ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin, predstavljajući istovremeno dugačak spisak preventivnih mera bezbednosti.

„Ukupno je 13. i 14. jula u akciji 130.000 pripadnika policijskih snaga. Svake večeri će njih 45.000 biti specijalno zaduženo za sprečavanje nasilja u gradskim područjima“, naglasio je ministar. „Želimo da garantujemo maksimalnu bezbednost, kako bi građani mogli da uživaju u prazniku, odnosno kako šačica kriminalaca ne bi stvarala probleme. Demonstriraćemo strogoću prema svima onima koji budu hteli da upropaste taj dan.“

Politički pritisak konzervativaca

„Demonstrirati strogoću.“ „Uspostaviti red.“ To su od samog početka, u kontekstu nereda u Francuskoj, u stvari i bili prioriteti Vlade u Parizu. Politički pritisak koji je uticao na takav stav ne dolazi samo s krajnje desnice, a posebno je intenzivan od strane konzervativnih Republikanaca.

Rukovodstvo te stranke je još prošle nedelje predložilo čitav niz mera kako bi se uspostavio i očuvao javni red i mir. „I mladi moraju da preuzmu odgovornost za svoje delovanje, zato želimo punu krivičnu odgovornost već od 16 godina“, rekao je šef republikanaca Erik Sioti. „Mora biti moguće da se po ubrzanom postupku osude i oni maloletnici koji ugrožavaju javni red, baš kao što je to moguće kod odraslih ljudi.“

Republikanci se pritom ne ograničavaju samo na bezbednosno-političke zahteve, već sve češće navode i poreklo ljudi kako bi objasnili zašto postoje jaz i problemi u društvu. Bruno Retejo, šef poslaničke grupe Republikanaca u Senatu, naglašava vezu između nereda i imigracije. „Razgovarao sam s veoma mnogo gradonačelnika i svi kažu da su problemi posebno tamo gde su nikla prava pravcata ’migrantska geta’. Naravno da su ti ljudi većinom Francuzi – na papiru. Nažalost, kod druge ili treće generacije doseljenika uočavamo da postoji nazadovanje, povratak etničkim korenima.“

Skretanje udesno

Upravo su francuski konzervativci politička snaga koja u posljednje vreme sve više „gura“ javni diskurs udesno. Oni na taj način pokušavaju da zaposednu politički prostor koji se formirao između (navodno) preslabe Vlade i Nacionalnog saveza. Tako to barem vidi politikolog Emilijan Uar-Vijal.

„Kod Republikanaca postoji želja da se raskine s postojećim stanjem, da se takoreći kaže: dosta je tih mlakih rešenja, tih tehničkih rešenja, a pogotovo po pitanju imigracije“, kaže Uar-Vija. „Istovremeno se tako demonstrira da to nije pozicija Nacionalnog saveza i želi se da se pokaže da oni to mogu bolje da reše. Republikanci žele da se pozicioniraju kao uverljiva opcija što se tiče političkih sadržaja, pa čak i onda kada se obraćaju biračkom telu Nacionalnog saveza – pod motom: mi doduše imamo iste ideje, ali smo i više u stanju da te ideje sprovedemo.“

Maron neće držati govor

A predsednik Emanuel Makron? On i dalje ostaje veran svom stavu „ni tamo, ni ’vamo“. Makron je naime u sredu 12. jula, na marginama samita NATO u Vilnjusu, komentarisao aktuelnu situaciju u zemlji i pritom, vidno iznerviran, još jednom naglasio da ono što se događalo proteklih nedelja nisu ni socijalni, a ni bezbednosno-politički problemi.

„Da li je razlog to što je država premalo investirala u predgrađa? Ne! Mi investiramo više nego što se investiralo pre mog prvog mandata. Da li je razlog manjak snaga bezbednosti ili pravosudnog osoblja, kako kažu neki drugi? Ne! Mi smo kreirali više od 10.000 radnih mesta.“

Stvari su kompleksnije, kaže Makron. „Radićemo strukturirano, kako bi u idućim nedeljama i mesecima pronašli najbolje moguće odgovore“, najavio je šef francuske države.

No, predsednik se danas neće oglašavati, potvrđeno je iz Jelisejske palate. Neće biti govora za nacionalni praznik – ali bi Makron mogao da nastupi „idućih dana“. To bi mogao da bude znak da Makron za sada još nema ideju na koji način da u svom govoru poveže „slobodu, jednakost i bratstvo“ sa aktuelnom situacijom u Francuskoj.