Zašto je važno ostrvo Harg koje Tramp preti da zauzme?

„Možda ćemo zauzeti Harg, a možda i nećemo. Imamo mnogo opcija“, rekao je Tramp, dodajući da bi takva akcija podrazumevala duže prisustvo američkih snaga na ostrvu.

Harg je malo stenovito ostrvo, udaljeno samo 15 nautičkih milja (24 km) od obale Irana.

Uprkos svojoj veličini, jedan je od najvažnijih delova iranske energetske infrastrukture.

Napad SAD na ovo malo, ali vitalno ostrvo u severnom Zalivu je kao napad na iransku ekonomsku venu, ukazuje BBC.

Devedeset odsto iranske sirove nafte dolazi kroz terminal na ostrvu – transportuje se cevima sa kopna.

Tramp je i ranije pominjao posebno mogućnost ciljanja ovih cevovoda, ali je rekao da je to dlagao kako bi izbegao dugoročnu štetu po iransku ekonomiju.

Veoma veliki tankeri – sposobni da prevoze do 85 miliona galona nafte – mogu da dođu do dugih pristaništa ostrva da bi pokupili naftu. Obala ostrva je dovoljno blizu dubokih voda, za razliku od pliće obale kopna.

Tankeri se zatim vraćaju niz Zaliv i iz Ormuskog moreuza u Kinu – glavnog kupca iranske nafte.

Terminal za izvoz iranske nafte, ostrvo predstavlja glavni izvor prihoda za Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC).

Ekonomski značaj ostrva Harg za Iran čini ga posebno ranjivim na pretnju vojne akcije iako analitičari kažu da bi svaki pokušaj njegovog zauzimanja verovatno zahtevao operaciju sa kopnenim trupama.

Napad bi takođe verovatno izazvao dodatnu nestabilnost na energetskim tržištima.

Zauzimanje ostrva „preseklo bi iranski naftni spasilački sistem“, koji je ključan za režim, rekao je Petras Katinas, istraživač klime, energije i odbrane u londonskom istraživačkom centru za odbranu RUSI.

„Naravno, pošto je isporuka kroz Ormuski moreuz sada zatvorena, oni ionako ne mogu da prodaju naftu, ali gledajući unapred, njeno zauzimanje bi dalo SAD pregovaračku prednost bez obzira na to koji je režim na vlasti nakon završetka vojne operacije“, rekao je Katinas za CNBC putem imejla početkom marta.