Foto: EPA/YURI GRIPAS / POOLPredsednik Donald Tramp sada primenjuje nepredvidiv stil vođstva koji je izgradio njegovu poslovnu imperiju i politički brend, ali u mnogo kompleksnijoj i osetljivijoj ulozi – kao lider u vreme rata, posebno u ratu protiv Irana, piše CNN.
Pristalice, poput establišmenta Republikanske stranke, to obožavaju jer Tramp „ruši stvari“.
On teži da ostavi prostor za manevar izbegavajući čvrste, konačne stavove. Iako su njegove izjave često siromašne detaljima i istorijskim kontekstom, njegova ličnost zrači odlučnošću i sigurnošću.
Njegov način donošenja odluka doneo mu je uspeh u nekim vojnim operacijama — na primer, u smeloj akciji SAD u januaru kada je venezuelanski diktator Nikolas Maduro odveden iz svog doma u zatvor u Njujorku.
Međutim, u mnogim javnim izjavama o ratu sa Iranom Tramp još nije pokazao jasnoću i ozbiljnost koja se očekuje od tradicionalnog predsednika u ratu.
Žestok otpor Teherana ugrožava mogućnost dugotrajnog zastoja. Ekonomska kriza se pogoršava dok cene nafte skaču nakon što je Iran praktično zatvorio Ormuski moreuz. Na unutrašnjem planu Tramp se suočava sa političkom pobunom, što je dodatno istaknuto u utorak kada je najviši zvaničnik za nacionalnu bezbednost orijentisan na MAGA pokret podneo ostavku.
Tramp je bio iznenađen intenzitetom odmazdnih napada Teherana na američke saveznike u Zalivu. Takođe se činilo da nije bio pripremljen za zatvaranje moreuza — što su mnogi stručnjaci očekivali.
Pokušaj predsednika da natera saveznike da pošalju brodove u Ormuski moreuz naišao je na prepreke kada su oni odbili da učestvuju u ratu o kojem nisu bili konsultovani.
Tramp se, čini se, kladi na to da će njegova tolerancija na rizik i neortodoksni pristup dugoročno dati rezultate, ali ova strategija takođe nosi rizike, kako na međunarodnom planu, tako i na domaćem političkom frontu.
Kada predsednici u vreme rata ne mogu jasno da iznesu racionalne razloge i strategiju krajnjeg cilja, rizikuju strategijski zanos i gubitak podrške javnosti.
Ipak, još je prerano za potpunu procenu rata u kojem su američki i izraelski napadi očigledno naneli razarajuću štetu sposobnostima Irana da ugrozi region i SAD svojim nuklearnim i balističkim programima.
Još niko ne može da predvidi kako će se politička budućnost zemlje razvijati nakon smrti toliko visokih zvaničnika režima, uključujući i dugogodišnjeg faktičkog političkog lidera Alija Laridžanija, koji je ubijen u utorak.
Vreme bi moglo pokazati da su neki Trampovi instinkti bili mudri i da je njegova tolerancija prema riziku proizvela rezultate koje drugi predsednici nisu uspeli da postignu.
Ipak, teško će moći da tvrdi da je pobedio ako sukob završi sa zastojem u Ormuskom moreuzu, ako se svetska ekonomija drži kao taoc. Isto važi ako Iran zadrži visoko obogaćeni uranijum, koji bi mogao koristiti u budućem nuklearnom programu.
Rešavanje ovih dilema može zahtevati rizičnije operacije – verovatno kopnene snage.
Takve misije bi imale koristi od pažljivog predsedničkog planiranja, jasno definisanih ciljeva i pažljivog upravljanja posleratnim posledicama i očekivanjima javnosti.
Ostavka koja pogađa srž MAGA pokreta
Ostavka u utorak Džo Kenta, bivšeg direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma SAD orijentisanog na MAGA pokret, potresla je Vašington. Ona je ukazala da Tramp gubi kontrolu nad sopstvenom političkom koalicijom, ali i istakla važnu dilemu oko predsednikovog opravdanja za rat.
Kent, veteran specijalnih snaga koji je izgubio suprugu u napadu ISIS-a u Siriji, u pismu Trampu naveo je da ga je izraelska kampanja dezinformacija zavarala, navodeći da je brz i odlučan uspeh protiv Irana bio navodno moguć. Takođe je tvrdio da Islamska Republika nije predstavljala „neposrednu“ pretnju po nacionalnu bezbednost SAD, suprotno tvrdnjama Trumpa i visokih zvaničnika administracije.
„Možete promeniti kurs i odrediti novi put za našu naciju, ili nam dozvoliti da klizimo dalje ka padu i haosu“, napisao je Kent. „Vi držite karte“.
https://www.danas.rs/svet/trampove-pretnje-ukazuju-na-sve-veci-pritisak-sad-na-kubu-da-li-je-havana-pred-velikim-ekonomskim-promenama/
Neki republikanski zakonodavci ocenili su da su Kentova razmišljanja u pismu antisemitska, pri čemu je poslanik Don Bejkon na društvenim mrežama napisao: „Dobar rastanak. Antisemitizam je zlo koje prezirem, i sigurno ga ne želimo u našoj vladi“.
Senator Mič Mekonel izneo je sličnu ocenu, kritikujući „žestoki antisemitizam iz njegovog pisma o ostavci“.
Kent se malo razlikuje od istaknutih demokrata koji su se protivili ratu. U prošlosti je kritikovan zbog veza sa ekstremno desničarskim ličnostima, uključujući bele nacionaliste i simpatizera nacizma.
Ipak, njegova ostavka u kontekstu intenzivnog nemira oko rata unutar MAGA pokreta i konzervativnih medija pokazuje da bi predsednik, ukoliko se boji političke pobune zbog rata, mogao da se suoči sa pritiskom s desnice.
Ovo je potencijalno značajan faktor za predsednika koji tradicionalno nastoji da ne prekida vezu sa svojom bazom.
Kentova ostavka takođe ukazuje na trajan uticaj komentara državnog sekretara Marka Rubija ovog meseca, koji je rekao da su SAD preventivno ušle u rat jer su verovale da će Izrael napasti, a Iran uzvratiti napadom na američke snage.
Tramp je negirao da je bio navučen u rat i insistira da je bio odlučniji od izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Iako ankete pokazuju da mnogi republikanski glasači i dalje veruju u Trampa, znaci neslaganja unutar baze su važni, jer rat već nije popularan kod većine birača.
Mnogi prethodni američki ratovi takođe su bili oslabljeni kada je zemlja okrenula leđa sukobu.
Sve nepreciznije poruke o ratu i dalje komplikuju situaciju za administraciju.
U utorak je Tramp dao kritičarima dodatne razloge da dovode u pitanje opravdanost rata, njegovu nesposobnost da kaže kada bi mogao da se završi i nedoslednost njegovih stavova.
Nekoliko dana nakon što je tražio od američkih saveznika da pošalju brodove kako bi se otvorio Ormuski moreuz, insistirao je da to nikada nije želeo.
„Nisam vršio potpuni pritisak jer mislim da bi, ako bih to uradio, verovatno pristali, ali nam pomoć nije potrebna“, rekao je.
Na pitanje da li se plaši da bi Iran mogao postati novi Vijetnamski debakl ako pošalje kopnene trupe, Tramp je odgovorio: „Ne, ne bojim se, zaista se ničega ne bojim“.
Drugi novinar ga je pitao da li ima plan za dan nakon završetka vojnih akcija. „Imamo mnogo planova“, odgovorio je, iako nikada nije precizirao nijedan.
„Ako bismo otišli sada, trebalo bi im 10 godina da se obnove. Ali još nismo spremni da odemo, iako ćemo uskoro otići“.
Tramp je davao ponekad protivrečne razloge za rat. Sugerisao je da Iran predstavlja neposrednu pretnju SAD, bez pružanja dokaza. Implicitno je najavljivao promenu režima kada je pokrenuo napad, ali je od tada umanjio mogućnost popularnog ustanka u Iranu.
U ponedeljak je predsednik dodatno izazvao zabrinutost jer se čini da nije potpuno uveren u sopstveni razlog za ulazak u rat. Negirao je da je motiv bio nafta, ali je dodao sledeću eliptičnu izjavu:
„Ne treba nam, ali smo to uradili. Moglo bi se reći — uradili smo to iz navike, što nije dobro. Ali uradili smo to jer tamo imamo dobre saveznike“.
Tramp je dodatno stvorio konfuziju ponavljanim tvrdnjama da je rat već dobijen, dok istovremeno tvrdi da je još prerano da američke trupe budu povučene. Rekao je da će znati kada je vreme „kad oseti u svojim kostima“.
Njegovo poverenje u sopstvenu gotovo mističnu intuiciju pomoglo mu je da prebrodi brojne lične, poslovne i političke krize. Ipak, sada predstavlja još jedan rizičan potez, jer se pred njim nalaze važni i potencijalno bolni momenti u ratu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
