Jesu li napadi SAD na Iran usporili ruske ambicije ili ih Putin može iskoristiti u svoju korist?

Nakon američkih napada na ključne čvorove iranskog nuklearnog kompleksa, Teheran se okreće Moskvi. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči najavio je u nedelju da će u ponejeljak otputovati u Rusiju na konsultacije s Putinom.

Govoreći na konferenciji za novinare na marginama sastanka Organizacije islamske saradnje u Istanbulu, Arakči je rekao da će održati „ozbiljne konsultacije s ruskim predsednikom“ o eskalaciji sukoba u koji su sada izravno uvučene Sjedinjene Države, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

To nije iznenađenje.

Iran i Rusija produbili su veze poslednjih meseci, a dve zemlje sklopile su sporazum o strateškom partnerstvu tokom poseta iranskog predsednika Masuda Pezeškiana Kremlju u januaru.

Čini se da je Arakčijeva poseta već bila u pripremi: Andrea Mitchell iz NBC Newsa rekla je u petak da joj je iranski ministar spoljnih poslova rekao da će otputovati u Moskvu.

Službena reakcija ruskog Ministarstva spoljnih poslova na američke napade na Iran bila je nedvosmislena osuda.

U izjavi objavljenoj 22. juna, rusko Ministarstvo reklo je da Moskva „odlučno osuđuje“ američke napade na iranska nuklearna postrojenja, rekavši da „neodgovorna odluka o podvrgavanju teritorija suverene države raketnim i bombaškim napadima, bez obzira na argumente koji je okružuju, grubo krši međunarodno pravo, Povelju UN-a i rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, koje su prethodno takve akcije nedvosmisleno klasifikovale kao neprihvatljive.“

Snažne reči, uprkos jasnoj ironiji: Jedan aspekt partnerstva Moskve s Teheranom bio je prenos tehnologije izrade dronova koja je omogućila ruskoj vojsci da nastavi bombardovanje ukrajinskih gradova.

Ali strateško partnerstvo Irana i Rusije nije pakt o međusobnoj obrani. Ruska vlada takođe je poslednjih sedmica jasno dala do znanja da je sporazum o partnerstvu ne obvezuje da stane u obranu Irana ako bude napadnut.

A u svojim najnovijim javnim komentarima o izraelsko-iranskom sukobu, Putin je zauzeo donekle odmeren ton.

U govoru na plenarnoj sjednici 28. Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu u petak, Putin se osvrnuo na Teheranovo „legitimno pravo“ da provodi obogaćivanje urana za civilni razvoj nuklearne energije, ali je kimnuo glavom na ono što je nazvao „sigurnosnim brigama Izraela“ zbog iranskih nuklearnih ambicija.

Ruski predsednik je takođe predložio – s pomalo okolišanja – da bi Rusija mogla igrati posredničku ulogu u okončanju sukoba.

„Izneli smo svoj stav objema stranama“, rekao je.

„Kao što znate, održavamo kontakt s Izraelom, kao i s našim prijateljima u Iranu. Imamo određene predloge koji uključuju Rusiju.“

„Moram naglasiti da se nipošto ne pozicioniramo kao posrednici“, dodao je Putin.

„Mi samo iznosimo ideje.“

Uoči izraelskog pokretanja iznenadne vazdušne kampanje protiv Irana 13. juna, ruski diplomati već su izneli jedan konkretan predlog: Da Rusija preuzme iranski nuklearni materijal za proizvodnju reaktorskog goriva.

Ruski diplomatski uticaj na Iran bio je važna karta u Putinovim rukama. Rusija je bila jedna od potpisnica Zajedničkog sveobuhvatnog akcijskog plana (JCPOA), sporazuma iz 2015. godine o ograničavanju iranskih nuklearnih ambicija.

Iako je Rusija sve više izolovana od Zapada od aneksije Krima 2014. i naknadne potpune invazije na Ukrajinu 2022. godine, uticaj Moskve na Teheran često se smatra ključem svakog sporazuma s Iranom.

U komentaru objavljenom pre američkih napada na Iran, Andrej Kortunov iz Vladinog ruskog Veća za međunarodne poslove rekao je da bi rusko strateško partnerstvo s Iranom potencijalno moglo dati Rusiji mogućnost da igra ulogu „nepristranog posrednika“ za rešavanje ili smirivanje sukoba.

„Na taj način, Moskva bi ojačala svoj uticaj u regiji nakon pada sirijskog režima Bašara al Asada“ prošle godine, napisao je Kortunov.

„Međutim, kontinuirana eskalacija popraćena je ozbiljnim rizicima i potencijalnim troškovima za Moskvu. Činjenica ostaje: Rusija nije uspela sprečiti masovni izraelski napad na državu s kojom je pre samo pet meseci potpisala sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu. Moskva očito nije spremna, osim političkih izjava kojima osuđuje izraelske postupke, pružiti Iranu i vojnu pomoć.“

Mnogo se toga promenilo od potpisivanja JCPOA-e: Tramp se povukao iz iranskog nuklearnog sporazuma 2018. godine.

Iran je odgovorio proširenjem svog programa obogaćivanja uranija; a slom Asadovog režima, klijenta i Rusije i Irana, te izraelsko odrubljivanje glave Hezbolaha naneli su iscrpljujući udarac iranskoj takozvanoj „osi otpora“.

Iako je Rusija sve više izolovana od Zapada od aneksije Krima 2014. i naknadne potpune invazije na Ukrajinu 2022. godine, uticaj Moskve na Teheran često se smatra ključem svakog sporazuma s Iranom.