Kako je predlog senatorke Voren počeo da ulazi u svest prosečnih Amerikanaca

Najjednostavnije rečeno, predložila je da se od svakog dolara imovine onih čija domaćinstva imaju vrednost od pedeset (i više) miliona dolara oporezuje sa dva centa i da se taj novac slije u državnu kasu, odakle bi bio korišćen za razne socijalne programe (zdravstvo, školstvo, briga o deci, ekologija, itd.) U Americi u ovom trenutku ima oko 80.000 domaćinstava koja bi bila „na udaru“ ovog dodatnog oporezivanja. Tokom deset godina prikupljanja ovih sredstava državna kasa bi postala bogatija za oko 2.750 (da napišem to i slovima – dve hiljade i sedamsto pedeset) milijardi dolara.

Za razliku od nekih političara koji se olako i neodgovorno frljaju ciframa i obećanjima, plan senatorke Voren je bio potkrepljen detaljnom ekonomskom analizom i naučnom argumentacijom (čemu se doprineli i dvojca uglednih profesora ekonomije sa Berkli Univerziteta, Gabrijel Cukman i Emanuel Saez, koji su radili na izradi plana). Da stvar bude ozbiljnija – plan su podržali i mnogi drugi ugledni ekonomisti, finansijski stručnjaci i političari.

Naravno, bilo je dosta i onih koji su osporavali plan u celosti, ili neke njegove delove. U svakom slučaju, vođena je ozbiljna akademska i politička rasprava. A onda, samo nekoliko dana kasnije, novi događaji na političkoj sceni Amerike, potisnuli su iz medija ovu „priču“ i zamenili je nekim drugim „senzacijama“ ili senzacijama. Tako je to u vreme svakodnevnih i svakosatnih „breaking news“.

Ipak, mediji su se nedavno vratili planu Elizabet Voren, kad je grupa od 19 milijardera napisala otvoreno pismo kandidatima za predsednika u kojem otprilike kaže: „Molimo vas da nas više oporezujete“. Ti bogati ljudi smatraju da nije dobro za američko društvo da su stvorene tolike razlike i direktno poručuju i republikancima i demokratama da „Amerika ima moralnu, etičku i ekonomsku odgovornost da oporezuje naša bogatstva većim stepenom.

Porez na imovinu bi mogao da odgovori na krizu klimatskih promena, da unapredi ekonomiju, poboljša zdravstveno stanje nacije, stvori fer uslove za sve i da ojača naše demokratske slobode. Institualizacija poreza na imovinu je u interesu naše republike“.

Ovo pismo je potpisalo 19 od 607 milijardera. Nije loše za početak, naročito ako tome dodamo „najglasnijeg socijalno svesnog milijardera“, Vorena Bafeta, koji ovo priča već odavno. I ova „priča“ o pismu milijardera je trajala samo jedan ciklus vesti i onda je sve to zatrpano novim trampizmima, nekom novom pucnjavom, ili sočnim seksualnim skandalom.

Međutim, da li zahvaljujući Piketiju, Štiglicu, Krugmanu, ili „našem“ Branku Milanoviću, koji već godinama činjenično, uverljivo i atraktivno pišu o pogubnosti sadašnje raspodele bogatstva, tek u politički diskurs SAD ušla je ova egzistencijalna tema i sve više dobija na snazi i širini.

Berni Sanders je, pre tri godine, na velika vrata (i velike ekrane) uveo ovu priču i ona je vremenom počela da se širi ne samo među njegovim pristalicama i progresivnim političarima, nego postepeno ulazi i u svest prosečnog Amerikanca. Ta prosečna Amerikanka ili Amerikanac su očigledno počeli da se pitaju da li je u redu da njegov gazda/šef ima 188 puta veća primanja od njega, a da uz to (procentualno) plaća manji porez od nje/njega.

Sad kad je ovaj dobri duh pušten iz boce, teško da će ga tvrdokorni i ultra konzervativni republikanci vratiti nazad. To potvrđuje i grupa mladih novoizabranih članova/članica Kongresa, koji žustro šire progresivnu priču i s kojima predsednik (i milijarder) Tramp ima silnih problema.

Sad, kada je Malerovo svedočenje pred Kongresom prošlo i kada je najširem auditorijumu jasno i glasno predočeno da je sadašnji američki predsednik činio brojne nepodopštine i nezakonite radnje, mediji se okreću sledećoj debati kandidata demokratske stranke za budućeg predsednika. Eto prilike da Elizabet Voren i Berni Sanders, ali i još nekoliko progresivnih kandidata, ponove svoje stavove o nejednakosti i pogubnosti takvog sistema. Videćemo koliko daleko će ići da bi doprli do svesti i srca glasača.

Jedno je sigurno, priča o dva penija je otvorena i nastavak sigurno sledi.