Foto: EPA-EFE/ OLIVER HOSLET

Mej je zatražila odlaganje Bregzita do 30. juna, kako bi pokušala konačno da dobije podršku članova parlamenta za svoj sporazum sa EU.

Međutim, ambasadori EU su se na sastanku u sredu kasno uveče složili da bi bilo previše rizično da Velika Britanija ostane članica posle 23. maja, kada se održavaju izbori za Evropski parlament. Tokom sastanka, neke zemlje članice su bile za duži period odlaganja, a neke za kraći, ali na kraju je zaključeno da krajnji rok mora da bude 22. maj.

„Krajnji limit treba da bude 22. maj i to treba da bude veoma jasna poruka iz Evropskog saveta. Odobrićemo kratkoročno odlaganje pod uslovom da premijerka u Donjem domu dobije podršku za svoj sporazum. Ali nakon tog roka sve bi postalo veoma komplikovano“, rekao je jedan visokorangirani diplomata za Gardijan. Koordinator Evropskog parlamenta za Bregzit Gi Verhofštat takođe tvrdi da bi produžetak do juna bio problematičan.

„Apsolutno nije u interesu Evropske unije da taj datum odlaže do posle izbora za Evropski parlament“, kaže Vehofštat. On je naglasio da je vreme da Mej poradi na međustranačkom planu i da pokuša da dobije većinu glasova. „Problem je u tome što se Bregzit ne tretira kao egzistencijalna kriza u britanskoj politici, već kao element u ratu između konzervativaca i laburista“, istakao je Verhofštat. Pravna služba EU je nagovestila da je 1. jul pravi „zakonski krajnji rok“ za produženje, s obzirom da Evropski parlament zaseda 2. jula. Postoji mogućnost da produžetak roka bude čak i pre 22. maja, pošto bi britanskoj vladi bilo potrebno vreme da organizuje izbore za Evropski parlament. Ali, većina diplomata se slaže u tome da bi odlaganje od samo nekoliko sedmica rešilo malo toga i da bi bilo „beskorisno“.

Mej je insistirala da se Bregzit neće odlagati posle 30. juna, iako su neki članovi parlamenta to tražili. „U to sam apsolutno sigurna. Vama, kao javnosti, je već dosta svega. Umorni ste od unutrašnjih borbi, od političkih igara, tajanstvenih proceduralnih komplikacija i od toga što članovi parlamenta ne govore ni o čemu drugom osim o Bregzitu, kada imate prave brige o školama naše dece, našoj zdravstvenoj službi i stopi zločina. Želite da se konačno okonča ova faza procesa Bregzita. Slažem se. Ja sam na vašoj strani“, poručila je Mej u televizijskom obraćanju naciji iz sedišta vlade.

Ona je rekla da je sada na članovima parlamenta da odluče da li žele da Britanija izađe iz EU sa njenim sporazumom, bez sporazuma ili da uopšte ne izađe, ali je upozorila da bi ova poslednja opcija mogla da izazove „nepopravljivu štetu poverenju javnosti“ u političare.

Govoreći u nemačkom parlamentu, kancelarka Angela Merkel juče je izjavila da će EU izaći u susret zahtevu britanske premijerke za odlaganje Bregzita ako se naredne sedmice u britanskom parlamentu dođe do „pozitivnog rezultata glasanja“ o njenom sporazumu. Merkel je napomenula da bi prilikom razgovora o predloženom produženju roka do 30. juna trebalo uzeti u obzir i izbore za Evropski parlament krajem maja. „To znači da se budućnost i zakonitost evropskih izbora moraju poštovati. Ali svakako možemo u pozitivnom maniru razgovarati o kratkoročnom odlaganju“, rekla je Merkel.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je da veruje da bi EU pristala na kratkoročno odlaganje, i to samo pod uslovom da članovi parlamenta podrže premijerkin sporazum, ali je napomenuo i da „ostaje otvoreno pitanje“ koliko će odlaganje odobriti ostali lideri EU. On je nagovestio i da postoji mogućnost da se, ukoliko bude potrebno, po hitnom postupku zakaže još jedan samit EU za narednu sedmicu.

Onlajn peticija za ostanak

Peticija za ostanak u EU, koja je na vladinom sajtu za onlajn peticije pokrenuta u sredu uveče, do juče posle podne je privukla preko milion potpisnika, među kojima su i neke javne ličnosti kao što su glumac Hju Grant, glumica i komičarka DŽenifer Sonders, novinarka Kejtlin Moran i fizičar Brajan Koks. O onlajn peticijama koje dobiju preko 100.000 potpisa se vodi debata u parlamentu, ali članovi parlamenta ne glasaju o predlogu, tako da su male šanse da bi peticija mogla da ima veći uticaj na njih. Osim toga, kako navodi Gardijan, onlajn peticije poput ove nisu pouzdan pokazatelj javnog mnjenja. Sajt „Šta Velika Britanija misli“ veoma detaljno prati mišljenje javnosti o Bregzitu, a prema njihovim podacima, iako u poslednje vreme ima sve više onih koji žele ostanak u EU, promena u javnom mnjenju nije bila dramatična.

Povezani tekstovi