„Orban iskorišćava i ucenjuje članice EU“: Zašto će izbori u Mađarskoj imati duboke posledice?

Orban, lider EU sa najdužim stažom, zaostaje u anketama. Njegova 16-godišnja vladavina testirala je sistem upravljanja EU, koji je zamišljen da obezbedi mir kroz ekonomsku i političku integraciju nakon razaranja izazvanih svetskim ratovima.

Njegov rival Peter Mađar izjavio je za AP da bi, ako bude izabran, popravio odnose Mađarske sa EU.

EU se suočava sa ogromnim pretnjama: uspon desničarskog populizma, sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, ruski sabotažni pokušaji, ekonomska ekspanzija Kine i Bela kuća koja dovodi u pitanje decenije transatlantske saradnje.

Ali Orbanova veta ograničili su odgovore EU. Zakonodavci i analitičari kažu da je iskoristio svoje pravo veta i duboko razumevanje načina na koji blok raspodeljuje sredstva članicama da učvrsti svoju moć i stekne disproporcionalan uticaj blokiranjem donošenja odluka kako bi izvukao ustupke.

„Ušao je u klub, pročitao pravila, shvatio kako može da ih namesti u svoju korist, a zatim počeo da iskorišćava druge članove kluba i ucenjuje ih“, rekao je Danijel Hegedus, zamenik direktora berlinskog Instituta za evropsku politiku. „Pitanje je, koliko dugo će članovi kluba to tolerisati?“

Optimistična očekivanja pretvorila se u frustraciju

Nije tako počelo. Posle Hladnog rata, Mađarska se pridružila EU zajedno sa još devet zemalja 2004. godine, u najvećem proširenju bloka do tada. „Postojala je široka optimistična očekivanja za Mađarsku“, rekao je Džim Taunsend, istraživač u Centru za novu američku bezbednost.

Međutim, nakon ekonomskih kriza, Orban je došao na vlast obećavajući prosperitet i bogatima i siromašnima, rekao je Gabor Šajring, bivši mađarski poslanik, sada predavač na Univerzitetu Džordžtaun u Kataru. On je takođe gradio veze sa konzervativnim političarima širom EU.

Orban je počeo da kritikujе EU, često upoređujući Brisel sa Sovjetskim Savezom, iako je primao ogromne iznose novca iz EU i odbijao pritisak da ne čini korake u pravcu nazadovanja demokratije.

Od 2014. do 2022. „Mađarska je bila jedan od najvećih korisnika sredstava EU“, rekao je Šajring. „Orban je znao da se snađe u sistemu EU: uzeti sav novac i izvlačiti se sa svojim političkim manipulacijam“.

EU je bila frustrirana Orbanovim neuspehom da obezbedi nezavisnost sudstva, slobodu medija i suzbijanje korupcije. Počela je 2022. da zamrzava milijarde evra u finansiranju Budimpešte zbog kršenja standarda vladavine prava.

Posle ruske invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine, Orban je često koristio svoje pravo veta da blokira napore u podršci Kijevu i sankcionisanju Moskve. Primećena je i njegova bliskost sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Prošlog meseca, kada se Orban povukao iz dogovora postignutog u decembru da Ukrajini obezbedi zajam od 90 milijardi evra (104 milijarde dolara), poznati srdačni predsednik Evropskog saveta Antonio Košta bio je vidno uznemiren: „Niko ne može ucenjivati institucije Evropske unije“, rekao je.

Orban otkriva „grešku u dizajnu“ EU

Mnogi smatraju da je trn u oku EU to što velike odluke zahtevaju jednoglasnost članica. Kritičari kažu da je to sprečilo blok da preduzme odlučnije korake po drugim kritičnim pitanjima, kao što je rat u Gazi.

Interni izveštaj Evropskog parlamenta pokazuje da je Orban stavljao veto daleko više nego bilo koji drugi lider u istoriji EU, rekao je nemački poslanik Danijel Freund.

„To je zapanjujuće. Niko drugi ni približno ne dolazi do toga“, rekao je Freund. „Ovo je najveća greška u dizajnu EU koju je on otkrio“.

Orbanovi vetoi doveli su do poziva da se reformišu temeljni ugovori EU kako bi se zaštitile članice od budućih autoritaraca ili samog Orbana, ako pobedi na izborima.

Postoje načini za to, ali svaki ima svoja ograničenja.

EU bi mogla smanjiti broj pitanja koja zahtevaju jednoglasno glasanje. To bi omogućilo da mere prođu prostom većinom 27 nacionalnih lidera koji predstavljaju oko dve trećine stanovništva bloka.

Hegedus je rekao da bi Evropska komisija „mogla da primeni još jače mere“ tako što bi kreirala sankcije za specifična kršenja pravila EU.

Neki političari su čak predložili primenu Članka 7 Ugovora o EU, pravne mere koja bi mogla oduzeti Mađarskoj pravo glasa u bloku.

Međutim, to bi zahtevalo saglasnost svih ostalih lidera EU, a slovenački premijer Robert Fico je rekao da bi stavio veto na takvu meru.

EU bi mogla vršiti pritisak na Mađarsku kroz odbrambeno finansiranje

Postoje i drugi alati koje EU može koristiti.

Evropska komisija nije odobrila Mađarsku prijavu za korišćenje oko 16 milijardi evra (18,4 milijarde dolara) u okviru programa EU za jačanje odbrambenih sposobnosti članica. Ostalim 18 zemalja koje su predale planove za korišćenje sredstava je odobreno.

Ako bude ponovo izabran, EU bi mogla koristiti ta sredstva kao sredstvo pritiska da izvuče ustupke, kao što je ukidanje njegovog veta na 90 milijardi evra za Ukrajinu, rekao je Hegedus. Ali nema garancije da Orban neće naći druge politike za veto kada Mađarska dobije novac.

„Šta će EU ponuditi za dva, tri ili četiri meseca kada dođe naredna strateška odluka, a Orban ponovo blokira?“ rekao je Hegedus.

Orban podstiče preispitivanje kako EU prihvata članice

Orbanovo ponašanje izazvalo je ponovno razmatranje načina na koji EU prima nove članice i nadgleda postojeće.

Aktuelni pregovori sa Moldavijom, Crnom Gorom i Ukrajinom o pridruživanju EU sve više se oblikuju prema turbulentnom iskustvu sa Mađarskom.

U februaru je evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla da je 12 zemalja, uključujući Mađarsku, koje su se pridružile EU od 2004. do 2007. „dovelo do nove ere stabilnosti za naš kontinent i impresivnog nivoa ekonomske konvergencije“.

Ali bez navođenja Mađarske ili bilo koje druge zemlje, Kos je rekla da je lekcija iz 2004. „da nam trebaju mehanizmi koji osiguravaju da nove članice poštuju pravila“.

„Ako zemlje nazaduju u našim osnovama, kao što su demokratija i vladavina prava, mehanizmi moraju delovati“, rekla je komesarka, dodajući: „Nema Trojanskih konja“.