„Milošević umro u zatvoru, Asad u egzilu, već možemo predvideti kako će tiranin Tramp biti svrgnut“: Analiza spoljnopolitičkog komentatora Gardijana

U novije vreme, Sadam Husein završio je na vešalima, Slobodan Milošević umro u zatvoru, Bašar al-Asad otišao je u egzil.

Libijski predsedniok Moamer Gadafi pronađen je i ubijen u kanalizaciji. Tirani, izvedeno iz grčke reči tyrannos (apsolutni vladar), obično su vođeni sujetom i neizbežno završavaju u propasti. Tirani postoje da bi bili srušeni. Njihov pad je svojevrsno iskupljenje.

Tiranija, u mnogim oblicima, ponovo je u modi a svi znaju ko je kriv za to. Da budemo pošteni, bilo bi potpuno pogrešno izjednačavati prethodno pomenute zloglasne ličnosti sa Donaldom Trampom, piše Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Gardijana.

U ključnim aspektima, on je gori. Ako se meri spremnošću i kapacitetom da naškodi najsiromašnijima i najranjivijima na svetu, izazove globalni ekonomski haos i zapreti nuklearnim uništenjem, Tramp je jedinstveno opasan i svakim danom sve opasniji.

U svakoj zamišljenoj ligi tiranije, Tramp bi bio na vrhu tabele, a ruski predsednik Vladimir Putin bi mu bio tik iza leđa. Ako bi ova dvojica narcisa ikada formirala partnerstvo (zastrašujuća, ali ne i sasvim neverovatna pomisao), mogli bi ga nazvati „Čudovišta d.o.o.“.

Širom jednog haotičnog sveta, wannabe „snažni ljudi“ čekaju u redu da se pridruže njihovom klubu.

Ipak, kao i svaki tiranin, stari ili novi, Tramp mora pasti. Kako se ta neminovnost može postići mirno i brzo?

Kako mu se bliži 100 dana od povratka na vlast sledeće nedelje, ova pitanja postaju sve hitnija.

Može li njegovo svesno rušenje temelja američke demokratije, zakona, vrednosti i snova biti zaustavljeno? Može li ono što je ostalo od međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima biti spaseno? Ko ili šta će ga svrgnuti?

Neuspešne politike i lični prestupi obično ne sruše predsedništvo. Ustav SAD je krut: nesposobnost je zaštićena, pohlepa ima vremenski rok.

Tramp će biti na vlasti do 2029. godine osim ako ne bude opozvan – treća sreća? – zbog „ozbiljnih zločina i prekršaja“ ili ako ne bude proglašen nesposobnim prema četvrtom odeljku 25. amandmana.

Sa Džej Di Vensom, njegovim potpredsednikom, koji igra ulogu čuvara Ovalne kancelarije, i Kongresom preplavljenim MAGA sledbenicima, takvo proceduralno uklanjanje deluje malo verovatno.

Javna podrška Trampu očigledno opada. Prošlonedeljni protesti širom zemlje, zabrinutost zbog inflacije i štednje, kao i bes zbog smanjenja saveznih fondova, kulturnih ratova i masovnih otpuštanja, odražavaju sve dublji strah zbog ugroženosti čitavog načina života.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Tramp gubi podršku umerenih birača čijim je glasovima okončana Bajdenova „interregnum“ faza. Ipak, uprkos kraljevskoj sličnosti sa još jednim „tiraninom“, kraljem Džordžom Trećim, druga američka revolucija još je daleko.

Mnogi se nadaju spasu putem sudova. Sudije i dalje osporavaju Trampove dekrete o deportacijama i drugim pitanjima.

Porota u Njujorku ga je prošle godine osudila za 34 krivična dela, ali, nažalost, nije ga poslala u zatvor.

Njegove kompanije su više puta optuživane za prevaru. Sada se sugeriše da bi tzv. „doktrina velikih pitanja“, koju je razmatrao Vrhovni sud, mogla da ga obuzda.

Ta doktrina zahteva da vlada pokaže „jasno ovlašćenje Kongresa“ kada donosi odluke od velikog „ekonomskog i političkog značaja“, objašnjava profesor prava Aron Tang. To je neka vrsta uzdržanosti.

U zemlji Votergejta, postavlja se pitanje da li će mediji oboriti tiranina. To je lepa nada. Glavne novinske kuće, oslabljene društvenim mrežama i cunamijem zvaničnih laži, s visine se omalovažavaju kao liberalni prodavači „lažnih vesti“.

Suočavaju se s skupim pravnim procesima i otvorenim zabranama, kao u Trampovoj zlonamernoj osveti prema agenciji Associated Press, nazvanoj „Zaliv Amerike“.

Osnovni pojmovi objektivnog izveštavanja se spaljuju dok Bela kuća daje prednost desničarskim, pro-trampovskim medijima. Slobodni mediji, nužno, nisu zastrašeni, već oprezni.

Ova borba ima i moralnu i etičku dimenziju i, budući da je reč o SAD, molitva je snažno oružje u rukama onih koji žele da sruše zlotvore.

Od sedam smrtnih grehova – oholosti, pohlepe, požude, zavisti, proždrljivosti, gneva i lenjosti – Tramp je potpuno i smrtno kriv.

U Isaiji (13,11) Gospod jasno upozorava: „Okončaću ponos oholih i poniziću drskost tirana“. Bog zna, možda i posluša. Čuda se dešavaju.

Od svih oruđa u kutiji za svrgavanje tiranina, nijedno nije toliko potencijalno presudno kao ono koje isporučuje Trampova sopstvena glupost.

Većina ljudi razume koliko je besmislen takozvani „mirovni sporazum“ koji nagrađuje Putina i izdaje Ukrajinu. Da li Tramp zaista veruje da će mu podrška masovnim ubistvima u Gazi, pretnje napadom na Iran i nepromišljeno bombardovanje Jemena doneti kraj sukoba na Bliskom istoku i Nobelovu nagradu za mir?

Po gotovo svakom kriterijumu, Trampov haotični globalni trgovinski rat sa carinama šteti američkim potrošačima, ugrožava biznise i smanjuje uticaj SAD.

To je poklon Kini i napad na dugogodišnje saveznike i trgovinske partnere poput Britanije. Trampovi promoteri iz velikih tehnoloških firmi to znaju, kao i mnogi republikanci. Ali ne usuđuju se da govore istinu.

A tu je i njegova pohlepa – otvorena, bezobzirna gramzivost koja je već donela optužbe za insajdersko trgovanje, oligarhijsku kleptokratiju i bezbrojne sukobe interesa koje niko ne nadzire, jer je Tramp samovoljno otpustio 17 vladinih tela za nadzor.

Njegovi rođaci i kompanije ponovo jure strane „ugovorene poslove“. Korupcija ovakvih razmera ne može ostati nekažnjena zauvek. Sama pohlepa možda bude Trampova propast.

Sve ovo vodi ka jednom zaključku: kao tiranin, a kamoli kao predsednik, Tramp je zapravo prilično beskoristan i kako mu se porazi, frustracije i fantazije budu gomilali, postaće sve opasniji i nestabilniji.

Trampov najveći neprijatelj je sam Tramp. Oni koji žele da spasu SAD i sebe u zemlji i u svetu moraju upotrebiti sva demokratska sredstva da ga obuzdaju, odvrate, oslabe i svrgnu. Ali trenutno, najbolja i najsvetlija nada je da će, utapajući se u sopstvenu oholost, Tramp uništiti samog sebe.