Mlađi Evropljani će raditi i posle 70. godine

Istraživanje finskog Centra za penzije pokazalo je da više država u Evropi prilagođava starosnu granicu za penziju na osnovu očekivanog životnog veka, a ne na osnovu zarade ili doprinosa.

Pored Finske, ovaj mehanizam je dostupan na Kipru, u Danskoj, Estoniji, Grčkoj, Italiji, Holandiji, Portugalu i Slovačkoj. U glavnom delu, promene u penzionim dobima trebalo bi da budu uvedene između 2020. i 2030.

U većini zemalja članica EU, prema finskom Centru za penzije, starosna granica za odlazak u penziju je 65 godina.

Španija, Nemačka i Francuska su povećale granice sa 65 na 67, dok Britanija i Irska imaju za cilj 68 godina kao starosnu granica za odlazak u penziju.

U nekim zemljama starosna dob za penzionisanje je različita za muškarce i žene, s tim da žene imaju nižu starosnu granicu.

Starosna granica za odlazak u penziju je fleksibilna u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj što znači da osoba može da se penzioniše u određenom starosnom rasponu.

Većina od nas očekuje da živimo duže i zato će biti potrebna veća podrška države, stoji u studiji.

Podaci Evropske komisije pokazuju da će privreda u Letoniji imati najveći „porast troškova“ usled starenja populacije koji bi se do 2070. mogla povećati za 13 odsto.

U međuvremenu, danska premijerka Mete Frederiksem objavila je početkom nedelje planove o smanjenju starosne granice za odlazak u penziju za određene grupe – ljude koji su radili i plaćali poreze najmanje 42 godine.

Danska trenutno ima najveću starosnu granicu za odlazak u penziju – 67 godina kao i Italija i Grčka.

Istovremeno, u Poljskoj žene mogu da se penzionišu sa 60 godina, a u Slovačkoj i muškarci i žene sa 62 godine.

U većini zemalja prisutan je trend da sve veći broj ljudi radi i kada pređu godine za odlazak u penziju bilo da se odlučuju da rade skraćeno radno vreme bez odlaska u penziju, ili rade skraćeno radno vreme dok primaju penziju.

Starenje stanovništva u Evropi demografski je fenomen zahvaljujući smanjenju stope fertiliteta i stope smrtnosti ali i većeg životnog veka među evropskim stanovništvom.

Čini se da će „sivilo Evrope“ imati značajan uticaj na većinu aspekata društva i ekonomije, piše Juronjuz.

„Mislim da živimo u situaciji u kojoj imamo puno izazova povezanih sa tehnološkim razvojem i starenjem stanovništva kako globalno, tako i na radnom mestu“, kaže Andriana Sukova, zamenica generalnog direktora Direkcije za zapošljavanje pri Evropskoj komisiji.

„Dakle, moramo delovati. Moramo koristiti sredstva za pomoć ljudima, moramo im pomoći da pronađu i suoče se sa novim prilikama za posao, ali isto tako biti spremni za nove radne odnose“, smatra ona.