Nejednakost nije ista u svim delovima sveta

Povećanje nejednakosti nije jednako u svim delovima sveta, što znači da mere za smanjenje jaza daju rezultate, ocenjuju autori studije.

Izveštaj o svetskoj nejednakosti 2018, zasnovan na obimnom interaktivnom prikupljanju podataka međunarodnog tima istraživača, pokazuje da je rast prihoda koji je ostvario 1 odsto najbogatijih ljudi na svetu imao 27 odsto udela u ukupnom rastu bogatstva, što je dva puta više od udela 50 odsto najsiromašnijih.

Rast bogatstva 0,1 odsto najbogatijih bio je isti kao rast prihoda 50 odsto najsiromašnijih.

Globalna nejednakost učvrstila se na visokom nivou prethodnih godina, ali povećanje tog jaza nije bilo isto u svim delovima sveta.

Udeo u prihodima 10 odsto najbogatijih u Evropi imao je umeren rast na 35-40 odsto ukupnih prihoda do 2016. godine.

U Severnoj Americi, Kini, Indiji i Rusiji rast je bio mnogo veći. Prihodi najbogatijih 10 odsto stanovnika tih regiona činili su 45-50 odsto ukupnih prihoda 2016. godine.

„Činjenica da se rast nejednakosti znatno razlikuje među regionima sugeriše da su važne politike i institucije: rast nejednakosti se ne može posmatrati kao mehanička, deterministička posledica globalizacije“, ocenjuje se u izveštaju.

SAD i Zapadna Evropa imali su slične nivoe nejednakosti 1980. godine, kada je najbogatijih 1 odsto stanovnika posedovalo oko 10 odsto bogatstva. Do 2016. godine, međutim, najbogatiji Evropljani su povećali udeo u prihodima na 12% odsto, a Amerikanci na 20 odsto.

Udeo u prihodima najsiromašnije polovina stanovnika SAD smanjen je sa više od 20 odsto 1980. godine na 13 odsto 2016, prenosi AP.

Sredinom 1990-ih godina udeo koji u prihodima ima 1 odsto najbogatijih Amerikanaca premašio je udeo koji ima 50 odsto najsiromašnijih i od tada je nastavio da raste.

S druge strane, 1 odsto najbogatijih Evropljana ima manji udeo u prihodima nego najsiromašnija polovina stanovnika tog kontinenta.

Izveštaj pokazuje i da je posle finansijske krize 2008. godine udeo prihoda koje je ostvario 1 odsto najbogatijih blago opao na malo iznad 20 odsto svetskih prihoda.

U to vreme udeo prihoda koji je otišao u ruke 50 odsto najsiromašnijih zabeležio je blagi rast, na ispod 10 odsto, zahvaljujući uspesima u mnogoljudnim zemljama koje su se brzo razvijale, Kini i Indiji.

Autori izveštaja navode da je jedan od ciljeva studije da se nateraju vlade da budu transparentije kada su u pitanju finansijski podaci.

„Ekonomska nejednakost je raširena i donekle neizbežna. Verujemo, ipak, da ako se nejednakost pravilno ne nadgleda i ako se na to ne odgovori, može dovesti do raznovrsnih političkih, ekonomskih i socijalnih katastrofa“, ocenili su autori izveštaja.

U izveštaju se dodaje da je premeštanje javnog bogatstva u privatni sektor ostavilo vlade bez sredstava za ulaganje u obrazovanje, zdravlje i druge mere koje pomažu da se smanji nejednakost.

„Dok je naciolnao bogatstvo znatno povećano, javno bogatstvo je sada negativno ili blizu nule u bogatim zemljama“, navodi se u izveštaju.

Autori kažu i da bi se sledeći evropski primer usvajanja politika od kojih koristi imaju stanovnici sa srednjim i niskim primanjima pomoglo u sprečavanju ekstremne nejednakosti.