Nekima su Badnjak i Užičko kolo velikosrpski ekstremizam

„To apsolutno nije zasnovano na realnosti, mogao bih slobodno reći da su to paušalne ocene, lupetanja“, kaže za Danas Srđan Milaković, zamenik gradonačelnika Vukovara i potpredsednik upravo osnovanog Demokratskog saveza Srba u Hrvatskoj, koji je, prema broju ne i funkcionalnosti sudeći, peta politička stranka srpskog naroda u toj državi.

„Ta lupetanja, nažalost, imajući u vidu javnost u Hrvatskoj, mogu i da prođu. Ali to, realno, ne stoji, jer je srpska zajednica u Hrvatskoj poprilično pasivna i inertna iako su joj prava ugrožena u toj meri da bi imala prava na građanski neposluh. Tako da nikakvog osnova za takve tvrdnje nema. Što se tiče procena o mlađoj populaciji, gledajte, sasvim sigurno da u nekom segmentu postoji revolt pripadnika naše zajednice zbog toga što ne samo da ne mogu da ostvare svoja prava nego su diskriminisani i u ostvarivanju građanskih prava, da ne govorim uopšte o segmentu građanskih prava po nacionalnoj osnovi. Ti mladi ljudi su svesni okoline u kojoj žive i teško je reći da nisu opterećeni ničim i da to na njih apsolutno ne deluje. Oni su apsolutno svesni okruženja, ali verujem da su čak tolerantniji, dok su incidenti među njima sporadični. Tako da to apsolutno ne stoji“, kaže Milaković, koji je do pred prošle parlamentarne izbore u Hrvatskoj bio šef Samostalne demokratske stranke Srba u Vukovaru.

„Za njih (SOA – prim. R. Ć.) radikalizam je kada se obeležava Badnjak u Borovu Selu badnjačkom kolonom ili kada se igra Užičko kolo. To je za njih radikalizam, ulično orgijanje. Pa u kontekstu u kome oni kvalifikuju i proslavu, recimo, Svetog Save nije čudna ni takva opaska“, kaže Milaković.

On smatra da u hrvatskom javnom prostoru ima previše prošlosti i da bi Srbi trebalo da prestanu da se bave pitanjima koja im ne idu u prilog i da „rasipaju svoj politički kapital na očuvanje stabilnosti hrvatske države i koalicionih vlada, a nauštrb očuvanja prava srpske zajednice“.

„Mi se bavimo pitanjima koja nam ne idu u prilog, ideološkim stvarima, odnosom prema antifašizmu. Premda to jeste naše nasleđe, zbog njega smo često ulazili u sukobe u ionako nama nenaklonjenoj sredini. Novosti kao srpski nedeljnik često privlače pažnju i negativnu reakciju javnosti koje nisu potrebne jer mi nemamo snagu nositi se sa tim ideološkim stvarima i dnevnopolitičkim prepucavanjima“, opisujući po čemu se program njegove sadašnje razlikuje od programa njegove bivše stranke.

Povodom osnivanja nove srpske političke stranke, uglavnom od bivših članova SDSS-a, Milaković je za HRT izjavio da položaj srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj nikada nije bio gori, a zamoljen da za Danas pruži argumente za takvu tvrdnju, on je rekao da je društvena klima i 20 godina posle rata puna takozvanog govora mržnje i netolerancije, što onemogućava da Srbi ostvare ona prava koja su im garantovana propisima. Recimo, Srbi imaju prava na dvojezične lične karte, ali iz straha od diskriminacije broj onih koji su takve karte uzeli je simboličan. Pa, ni pet godina posle popisa i iako su zadovoljili sve zakonske zahteve, Srbi u Vukovaru nisu ostvarili pravo na javne table na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu nego je, osporavanje tog njihovog prava, za posledicu imalo pogoršavanje njihovog položaja i opšte društvene klime. Slično je sa registracijom škola na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, kaže on.

„Ako govorimo o zapošljavanju, Srbi imaju deklarativno pravo na zapošljavanje u državnim službama i prednost u tom zapošljavanju, ali evo primera sa lokalnog nivoa koji poznajem: zaposlenost Srba se u državnim službama kreće oko dva odsto i ispod dva odsto. A govorim o županiji u kojoj živim i koju poznajem, gde su Srbi brojniji i bolje organizovani nego u drugima, recimo, u zadarskoj. U Vukovaru je tokom zadnjih godinu i po dana u gradskoj upravi gde sam ja zamenik gradonačelnika zaposleno između 15 i 20 novih ljudi među kojima su samo dva pripadnika srpske zajednice, a jedno od njih je kćerka čoveka koji je lupao table na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu“, kaže Milaković.

On kaže da krivicu za to snosi i vrh srpske zajednice u Hrvatskoj i da je neuređeno pitanje finansiranja Zajednice srpskih opština i Srpskog nacionalnog veća sredstvo pritiska na taj vrh.

„Do danas nije regulisan status Zajednice srpskih opština koja je osnovana međunarodnim Erdutskim sporazumom, ona nije do danas registrovana nego se vodi kao obično udruženje. Pitanje njenog finansiranja je uvek stvar političke trgovine“, kaže Milaković.