Parlament usvojio hitno zakon da zaštiti Poljake od poskupljenja struje

Zakon predviđa da se preko poreskog rasterećenja i kompenzacijama energetskim kompanijama, većinom u državnom vlasništvu, cene struje za Poljake i naredne godine, uprkos najavljenom velikom poskupljenju, održe na nivou od 30. juna ove godine.

Taksa koju plaćaju svi korisnici električne energije smanjena je sa 20 zlota na 5, u preračunu na 1,19 evra po megavat-satu, jedna druga taksa smanjena je za 95 odsto, tako da domaćinstva poskupljenje ne osete, a preduzeća u energetici će dobijati kompenzaciju za to što ne prodaju struju po tržišnoj ceni iz novog državnog Fonda za isplatu razlike u cenama.

Zakon usvojen glasovima vladajuće stranke, u ekspresnom roku, za samo jedan dan u Sejmu, a usred noći u Senatu poljskog parlamenta, predviđa izdvajanje oko milijardu evra za te direktne kompenzacije proizvođačima energenata a novac će se naći od povećane prodaje dozvola za ispuštanje gasova.

Poljska vlada će naredne godine pošto izmene zakona stupe na snagu izdati dodatnih 55,8 miliona dozvola od kojih će prihode uložiti u Fond za isplatu razlika u cenama, ukupno preko 100 miliona dozvola za emisije gasova zagađivača i na taj način će ispuniti obavezu da polovina prihoda od njih ide na zaštitu životne sredine i klimatsku politiku u skladu sa obavezama u Evropskoj uniji.

Premijer Mateuš Moravjecki optužio je prethodne liberalne vlade bivšeg poljskog premijera Donalda Tuska za pogrešnu klimatsku politiku a takođe i ambiciozne ciljeve EU u borbi protiv globalnog zagrevanja da su oni krivi za mehanizme koji sada poskupljuju struju Poljacima.

Opozicija i eksperti, međutim, upozoravaju da Poljska, čija je elektroenergetika čak 80 odsto zavisna od uglja ukoliko ne počne da prelazi na druge izvore, neminovno mora da očekuje dalja poskupljenja u narednim godinama koja neće moći da spreči ovakvim jednokratnim zakonima.

Opozicija je noćas optužila vladu premijera Moravjeckog da je blokirala poskupljenje struje samo za narednu 2019, izbornu godinu, kada su na proleće izbori za Evropski parlament a u jesen redovni parlamentarni izbori.

Poslanici opozicije takođe su kritikovali to što predlog izmena zakona ne prati obavezna analiza Ministarstva spoljnih poslova da li su u skladu sa evropskom legislativom, jer EU može da proceni da je reč o nedozvoljenoj javnoj pomoći preduzećima i da kasnije traži da ona novac koji su dobila za kompenzacije državi vrate.