Foto: EPA-EFEDanska planira da regrutuje žene za vojnu službu, otkrila je danas danska vlada, postajući jedna od samo nekoliko zemalja u kojima je potrebno da žene služe u oružanim snagama, piše Politico.
„Jače regrutovanje, uključujući punu rodnu ravnopravnost, mora doprineti rešavanju odbrambenih izazova, nacionalnoj mobilizaciji i popunjavanju naših oružanih snaga“, rekao je ministar odbrane Troels Lund Poulsen na konferenciji za novinare.
Žene u Danskoj već mogu dobrovoljno da se prijave za služenje vojnog roka. Oni su 2023. činili oko četvrtinu pripadnica u vojsci.
Danska je sada treća zemlja u Evropi koja je uvela ženski vojni rok. Norveška i Švedska su to učinile 2015. i 2019. godine.
Danska vojska se sastoji od 7.000 do 9.000 profesionalnih vojnika, isključujući regrute koji prolaze osnovnu obuku, prema zvaničnim podacima.
Obavezni vojni rok važi za muškarce starije od 18 godina. Međutim, pošto ima dovoljno dobrovoljaca, nisu svi mladići regrutovani. Umesto toga, održava se lutrija.
Govoreći pored Poulsena, premijerka Mete Frederiksen rekla je da će Danska produžiti period služenja i muškarcima i ženama sa četiri na 11 meseci kao deo remonta vojske zemlje.
Takođe će investirati u kopnene sisteme protivvazdušne odbrane i pešadijske brigade do 6.000 vojnika do 2028. godine.
„Ne naoružavamo se u Danskoj zato što želimo rat, uništenje ili patnju. Naoružavamo se upravo sada da bismo izbegli rat iu svetu u kome se dovodi u pitanje međunarodni poredak“, rekao je Frederiksen.
Ministar inostranih poslova Lars Loke Rasmusen rekao je da se ti potezi preduzimaju kao oblik odvraćanja.
Iako „Rusija ne predstavlja pretnju za Dansku“, rekao je Rasmusen, „nećemo se dovesti na mesto gde bi oni mogli da dođu da to urade“.
Nordijska zemlja je osnivač NATO-a i važan pobornik Ukrajine u njenim naporima da se odbrani od invazije Rusije u punom obimu.
Danska je jedna od nekolicine zemalja koje snabdevaju Kijev borbenim avionima F-16, koji bi trebalo da budu isporučeni ovog leta.
Danska je prošle godine potrošila oko 1,4 odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu, ali će povećati svoju potrošnju za odbranu za 5,4 milijarde evra u narednih pet godina kako bi ispunila cilj NATO-a od 2 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
