Politico: Putin je novi kineski vazal

Portal Politico objavio je tekst o temi rusko-kineskih odnosa od početka rata u Ukrajini, sa zaključkom da će Rusija zbog teške situacije u kojoj se našla, prihvatiti da plati visoku cenu za podršku Kine u svom preživljavanju, kao niži partner koji zavisi od Pekinga.

Politico piše da će odnos dve sile tako postati suprotan onome iz prošlog veka, kada je Kina bila u senci moćnijeg SSSR-a.

Kada je prvi čovek Kine Mao Cetung posetio sovjetskog diktatora Jozefa Staljina u zimu 1949, Staljin ga je ostavio da sedmicama čeka u svojoj snegom okovanoj vikendici 27 kilometara izvan Moskve, gde je poniženi i izolovani kineski vođa gunđao o svemu, od kvaliteta ribe do neudobnog madraca.

Kada su se dva komunistička lidera konačno susrela i porazgovarala o poslu, Staljin je isposlovao veoma dobar dogovor. Dogovoreno je da kineski predsednik od Rusije kupi oružje i tešku mašineriju, uz pozajmicu na koju je Peking morao da plaća kamate, piše Al Jazeera Balkans.

‘Bezgranično’ prijateljstvo koje ima granice

Sedam decenija kasnije, odnos snaga je doživio radikalnu promenu. Malo pre nego što će napasti Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na Zimske olimpijske igre u Peking i naglasio „bezgranično“ prijateljstvo sa kineskim liderom Si Đipingom, no, nije bilo nikakve dileme ko je tu bio u ulozi stvarne supersile. Kineska ekonomija od 18 miliona milijardi dolara je deset puta moćnija od ruske, a Peking u rukama drži gotovo sve karte u postavljanju uslova za rusko finansijsko preživljavanje.

Dok ruska ekonomija trpi udarce sa Zapada, Kina je jedini očiti potencijalni dobročinitelj kom se Putin može okrenuti. Si deli Putinovo neprijateljstvo prema Zapadu i NATO-u, no, to ne znači da će mu ponuditi dobročinstvo.

Sijeva glavna strateška briga su prosperitet i sigurnost Kine, a ne spašavanje Rusije. Peking će verovatno kupiti barem nešto nafte preusmerene iz Evrope, ali samo uz veliki popust u odnosu na globalna merila. Kina će pomoći Rusiji samo u onoj mjeri u kojoj ne privuče sankcije i ne ugrozi vlastitu sposobnost prodaje robe bogatim zemljama Severne Amerike i EU-a.

Javno, Kina pravi veliki šou političke solidarnost prema Moskvi. Povećala je trgovinu s Rusijom, okrenula leđa Ukrajini, proširila transakcije koje ne uključuju korištenje dolara ili eura, udvostručila je saradnju s Rusijom u razvoju vojne tehnologije i s njom vrši zajedničke vojne vežbe na Pacifiku.

„Sada kada je Zapad zauzeo poziciju diktatora, naše ekonomske veze s Kinom će jačati još brže“, rekao je nedavno Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije.

Si je, kako se čini, veliki poštovalac Putina na ličnom nivou. S njim je od početka rata razgovarao više puta, a sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim nijednom.

No, piše Politico, postoje veoma ozbiljne granice ovim „bezgraničnim“ vezama. Kina uverava Zapad da ne prodaje Rusiji oružje i rezervne delove za avione. Peking ne želi da postane žrtva sankcija, tako da mora postaviti granice u odnosima. Što je još više zabrinjavajuće za Putina, Kina će mu za podršku postaviti visoku cenu. Peking, na primer, želi ograničenje prodaje ruskog oružja Indiji, kineskom rivalu na Himalajima.

„Za razliku od perioda Hladnog rata, Rusija će sada biti slabiji partner moćnijoj Kini. To će iritirati Putina“, kaže Matthew Kroenig, zamenik direktora u Centru za strategiju i sigurnost atlantskog veća.

Opsednuti ispravljanjem istorijskih poniženja

Ta uloga druge violine nije scenarij koji bi Putin zamislio kada je odlučio da napadne Ukrajinu, podstaknut željom da obnovi nekadašnju slavu svoje nacije.

No, trebao je da pretpostavi da će to biti tako. Kina je zemlja koja je opsednuta ispravkom istorijskih poniženja i pozicijom globalnog liderstva. Vreme kada je SSSR bio ideološki i ekonomski superioran nad komunističkom Kinom, davno je prošlo.

Huawei tako gradi rusku 5G mrežu, dok Rusija traži saradnju sa Kinom po pitanju svega, od delova za avione, do zamene valuta.

Andrej Kortunov, generalni direktor ruskog Veća za međunarodne odnose sumnja da će ruska elita imati mnogo apetita da služi Kini kao manji partner.

Najznačajnija kalkulacija Kine možda bi se mogla odnositi na to koliko će dugo ići u pomaganju Putinu da se izbori sa embargom EU-a na rusku naftu, koji će u ruskom budžetu ostaviti prazninu, ukoliko u igru ne uskoče drugi veliki kupci. U odlučivanju koliko će kupiti, Peking ima veliku prednost nad Moskvom.

Ruska nafta je već pojeftinila. S obzirom na to da Kina uvozi više od 10 miliona barela dnevno, sigurno postoji prostor da se ta brojka i poveća, no, ruska prodaja u EU-u iznosila je oko 2,4 miliona barela dnevno. S obzirom na kinesku brigu o prevelikoj zavisnosti od pojedinačnih dobavljača, malo je verovatno da će Kina odjednom početi da kupuje sav ruski višak nafte.

Kina drži karte i kada je u pitanju plin. Pre invazije, Putin je sa Sijem potpisao sporazum prema kojem će kineski uvoz plina biti povećan na 48 milijardi kubnih metara godišnje, u poređenju sa 4,1 milijardi iz 2020. godine. Rusija planira i novi plinovod, Moć Sibira 2, u koji bi se prebacio plin namenjen Evropi.

‘Kina drži sve karte’

„No, problem je što Kina u rukama drži sve karte za pregovore“, kaže Nikos Tsafos, glavni savetnik za energetiku grčkog premijera.

„I poput prve linije Moć Sibira, Kina će ostvariti tešku nagodbu. Ono što se u ovom trenutku ne može znati je da li je Kina spremna da sklopi dogovor. Rusija će verovatno ponuditi vrlo atraktivne uslove – ako ništa drugo, zbog svog očaja. Ali hoće li ih Kina prihvatiti? Hoće li ih cena dovesti u iskušenje ili će dva puta razmisliti o proširenju zavisnosti od Rusije u ovom trenutku?”.

Potreba Rusije za saveznikom podudara se s kineskim rastom ambicija. Što je Moskva izolovanija, to će možda više morati da pomogne Kini u ispunjavanju njene geopolitičke ambicije.

Godinama kineski zvaničnici tiho lobiraju za smanjenje izvora ruskog oružja Indiji, s kojom Kina ima nesuglasice o granici, koji su ponekad prerastali u krvave obračune.

Od 2017. do 2022. godine, Indija je Rusiji bila najveće tržište oružja, a tek posle sledi Kina. Borba sa indijskim vojnicima naoružanim ruskim oružjem Kini ne može da bude zabavna.

„Rusija oslabljena ratom i sankcijama odgovara dugoročnim kineskim interesima“, pojašnjava Bobo Lo, bivši zamenik šefa australijske misije u Moskvi.

„Ruska izolacija će je dodatno gurnuti u položaj nižeg partnera, sa sve jačom ekonomskom i strateškom zavisnošću od Kine“.

Politico podseća da su SSSR i Kina, uprkos ideološkoj bliskosti, decenijama imale teške odnose.

„Kina je bila manji partner 1950-tih godina. Kada su bili Staljin i Mao, Staljin je bio učitelj, titan komunističkog pokreta. Kad je Staljin umro, Mao je s visoka gledao na Hruščova, kao nekoga ko nije razumio ideologiju. Kada je Dang Sjaoping upoznao Gorbačova, Dang je po svemu sudeći mislio da je Gorbačov idiot“, priča Jozef Torigian, autor knjige Prestiž, manipulacija i prinuda, o Staljinu i Maou.

Različite vizije budućnosti

Dok Si i Putin imaju bolje lične odnose od svojih prethodnika, imaju i različite vizije budućnosti njihovih zemalja i njihovih uloga u svetu.

Si ima fokus na trećem predsedničkom mandatu, sa ciljem da od SAD-a preuzme mesto najjače ekonomije sveta. Sankcije bi naštetile tom cilju.

Putin bi, pak, bio srećan da od Kine dobije bilo šta, s obzirom na postojeće teške okolnosti, čak i kada bi to bio podređen položaj u partnerstvu s Pekingom.

„Biti Pekingu u džepu je manje zlo, jer je fokus na borbi sa SAD-om“, kaže Aleksander Gabuev, ekspert za rusko-kineske odnose.

„Ako Kina osigura neophodne resurse, a u isto vreme se ne meša u unutrašnje stvari Rusije, to je cena koju će Putin prihvatiti kako bi mogao da nastavi da se bori sa SAD-om“.

Izvor: Al Jazeera Balkans